Zašto bi svaki roditelj trebalo da pogleda film „Boyhood“? Priča koja podseća koliko brzo detinjstvo prolazi

Roditelji često imaju osećaj da će detinjstvo njihove dece trajati zauvek. U svakodnevnoj žurbi, između vrtića, škole, domaćih zadataka, treninga i obaveza, lako je pomisliti da će uvek biti vremena za još jednu igru, još jedan razgovor ili još jedan zagrljaj.

A onda, gotovo neprimetno, dete odraste. Upravo o tome govori film „Boyhood“, ostvarenje koje mnogi smatraju jednim od najrealističnijih prikaza odrastanja ikada snimljenih.

Film koji je rastao zajedno sa svojim glumcima

Ono što „Boyhood“ čini posebnim jeste način na koji je nastao. Režiser Ričard Linklejter snimao je film punih 12 godina, od 2002. do 2013, sa istim glumcima. Umesto da različiti glumci igraju dete u različitim uzrastima, publika zaista posmatra kako dečak odrasta pred kamerama. Rezultat je priča koja deluje potpuno prirodno i autentično, bez velikih filmskih obrta i dramatičnih scena. Život se jednostavno događa, baš kao i u stvarnosti.

Možda vas zanima

Stvorio iPhone, a svojoj deci nije dozvoljavao da ga koriste: Pravila Stiva Džobsa iznenađuju mnoge roditelje

Dženifer Lopez rasplakala roditelje jednom rečenicom: „Jesam li uradila dovoljno?“

Najuspešniji dečji filmovi i poruke koje uče celu porodicu

Odrastanje se ne dešava u velikim trenucima

Jedna od najvećih poruka filma jeste da detinjstvo ne čine rođendani, mature ili velika porodična slavlja. Detinjstvo se gradi od običnih dana. Od zajedničkog doručka. Vožnje automobilom. Razgovora pred spavanje. Prvog neuspeha u školi. Prvih prijateljstava. Prvih razočaranja. Roditelji često pamte velike datume, dok deca najčešće pamte kako su se osećala u svakodnevnim situacijama. „Boyhood“ upravo na to stavlja fokus.

Film koji podseća roditelje da budu prisutni

U filmu nema savršenih roditelja. Postoje greške. Razvodi. Novi počeci. Pokušaji da se pronađe balans između posla, porodice i ličnih želja. Upravo zbog toga mnogi roditelji u pojedinim scenama prepoznaju sebe. Film ne osuđuje, već pokazuje da nijedan roditelj nema odgovore na sva pitanja. Ono što deci najviše znači nije savršenstvo, već osećaj da su voljena i da roditelji za njih imaju vreme.

Vreme prolazi mnogo brže nego što mislimo

Možda je upravo to najjača emocija koju ovaj film izaziva. Dok gledate kako glavni junak polako prelazi iz detinjstva u adolescenciju, gotovo nesvesno počinjete da razmišljate o sopstvenoj porodici.

Koliko je prošlo od prvog dana škole? Kada je dete poslednji put tražilo da ga držite za ruku? Koliko često danas zajedno večerate bez telefona? Film ne daje odgovore, ali postavlja pitanja koja ostaju dugo nakon gledanja.

Nije film samo o deci, već i o roditeljima

Dok deca odrastaju, menjaju se i roditelji. Njihovi snovi, strahovi, prioriteti, odluke. „Boyhood“ podseća da roditeljstvo nije statično. Ono se razvija zajedno sa detetom i traži stalno prilagođavanje novim životnim fazama. Zbog toga će film različito doživeti roditelji male dece, tinejdžera ili odraslih sinova i ćerki.

Zašto bi svaki roditelj trebalo da ga pogleda?

Ne zato što će ponuditi priručnik za roditeljstvo ili zato što će dati savete kako vaspitati dete. Već zato što će vas podsetiti na ono što svakodnevne obaveze često potisnu: da vreme sa decom nije neograničeno. Jednog dana igračke će ostati u kutijama. Soba će postati tiša.

A mali trenuci, koje smo nekada uzimali zdravo za gotovo, postaće najlepše uspomene.