Roditelji su vas stalno kritikovali u detinjstvu? Evo kako to utiče na odraslo doba

Detinjstvo u kojem su kritike, osuđivanje i komentarisanje drugih bili deo svakodnevice može uticati na način na koji kasnije posmatramo sebe i ljude oko sebe. Ono što je detetu nekada delovalo kao uobičajeno ponašanje u porodici, u odraslom dobu može da se pokaže kroz nesigurnost, strah od tuđeg mišljenja ili stalno preispitivanje sopstvenih postupaka. Ako ste često slušali kako neko „nije dovoljno dobar“, kako neko izgleda, oblači se ili živi pogrešno, moguće je da ste takav način razmišljanja nesvesno usvojili. To ne znači da će se kod svake osobe razviti isti obrasci, ali iskustva iz detinjstva mogu uticati na način na koji doživljavamo sebe, odnose i tuđe reakcije.

Stalno imate osećaj da vas drugi procenjuju

Kada dete odrasta uz roditelja koji često kritikuje druge, može naučiti da svet posmatra kroz prizmu procenjivanja i osude. Ako su se kod kuće redovno komentarisali tuđi izgled, ponašanje, posao ili životni izbori, dete može zaključiti da će jednog dana ista pravila biti primenjena i na njega. Zbog toga u odraslom dobu može da se pojavi osećaj da vas ljudi neprestano posmatraju i traže nešto što nije u redu. Čak i kada vam niko ništa ne govori, možete razmišljati o tome kako izgledate, šta ste rekli ili kakav ste utisak ostavili. Takva potreba da stalno proveravate da li ste „dovoljno dobri“ može biti iscrpljujuća, posebno u društvenim situacijama.

U svakoj reakciji prvo tražite nešto negativno

Ako ste tokom odrastanja često očekivali kritiku, moguće je da ste postali posebno osetljivi na tuđe reakcije. Kratak odgovor, tišina, promena tona ili ozbiljan izraz lica mogu vam delovati kao znak da je neko ljut, razočaran ili da vam nešto zamera. Problem može nastati kada neutralnu situaciju počnete automatski da tumačite kao negativnu, upravo zato što ste navikli da očekujete osudu. Umesto da pomislite da je neko samo umoran ili zauzet, možete se zapitati da li ste vi nešto pogrešili. Takav obrazac može dovesti do preteranog analiziranja razgovora, poruka i svakodnevnih situacija koje drugoj osobi možda uopšte nisu bile značajne.

Možda vas zanima

Kupujete detetu električni trotinet? Od sada gledajte jednu stvar pre nego što ga platite

Roditeljima veliko olakšanje od septembra: Jednima pomoć za polazak u školu, drugima plaćen prevoz

Sveske sa likovima Jale i Bube izazvale haos na internetu – roditelji besni: „Decu treba ispisati iz škole“

Često krijete delove svoje ličnosti

Kada dete zna da bi zbog određenog mišljenja, odeće, interesovanja ili ponašanja moglo da bude kritikоvano, prirodno je da počne da se prilagođava. Vremenom može naučiti da je sigurnije ne isticati se i ne pokazivati sve što zaista misli ili želi. Ta navika može se preneti i u odraslo doba. Možda prećutkujete svoje mišljenje, birate odeću prema tome šta će drugi reći ili odustajete od nečega što vas raduje jer unapred očekujete negativan komentar. Na taj način osoba može postati veoma dobra u prilagođavanju drugima, ali istovremeno izgubiti kontakt sa sopstvenim željama i potrebama. Strah od osude tada može postati važniji od onoga što zaista želi.

Lakše prihvatate kritiku u partnerskim odnosima

Ono što smo kao deca gledali u porodici može uticati i na ono što kasnije prepoznajemo kao prihvatljivo ponašanje u odnosima. Ako su kritika, omalovažavanje ili stalno pronalaženje mana bili uobičajeni kod kuće, moguće je da takvo ponašanje u partnerskom odnosu ne prepoznate odmah kao problem. Poznata dinamika ponekad može delovati manje alarmantno upravo zato što ste je ranije doživljavali kao deo svakodnevice. Zbog toga neko može ostajati u odnosima u kojima ga druga osoba često kritikuje ili umanjuje njegove potrebe, a da tek kasnije shvati koliko takva komunikacija negativno utiče na njega.

Važno je prepoznati obrazac, a ne kriviti sebe

Prepoznavanje ovakvih obrazaca ne znači automatski da je za sve teškoće u odraslom dobu odgovorno detinjstvo. Na naše ponašanje utiču brojni faktori, uključujući kasnija iskustva, odnose, okruženje i način na koji smo tokom života razvijali sliku o sebi. Ipak, ako primećujete da vas tuđe mišljenje previše opterećuje, da stalno očekujete kritiku ili da teško postavljate granice, korisno je zastati i razmisliti odakle takav obrazac dolazi. Razumevanje sopstvenih reakcija može biti prvi korak ka tome da tuđa očekivanja i procene prestanu da određuju vašu vrednost. Ukoliko vas takvi obrasci značajno opterećuju ili utiču na odnose i svakodnevni život, razgovor sa stručnjakom za mentalno zdravlje može biti koristan način da ih bolje razumete i promenite.