Šta ako vam dete kaže da ga neko zlostavlja? Škola ima obavezu da reaguje, evo kako izgleda procedura

Nasilje među decom ne sme da se posmatra kao nešto što će „samo proći“. U Srbiji postoje propisane procedure po kojima škola mora da postupa kada postoji sumnja ili saznanje da je dete izloženo nasilju, zlostavljanju ili zanemarivanju, a u težim slučajevima uključuju se i druge nadležne institucije.

Kada dete roditelju kaže da ga neko udara, vređa, ponižava, ucenjuje, seksualno uznemirava ili na drugi način zlostavlja, jedno od prvih pitanja jeste – kome to prijaviti i šta se nakon prijave dešava?

Ministarstvo prosvete navodi da svaka obrazovno-vaspitna ustanova postupa u skladu sa Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje. Škola je dužna da reaguje kada postoji sumnja ili saznanje da učenik trpi nasilje – čak i kada se ono nije dogodilo u samoj školi.

Možda vas zanima

Deca dobila 23 domaća zadatka, roditelji se oduševili kad su videli o čemu se radi: „Bravo za učiteljicu!“

MMR vakcina u Srbiji dostupna bez dodatnog plaćanja: Dok privatno u inostranstvu može da košta papreno, država štiti najmlađe

Rodili ste dete i nemate svoj stan? Država daje do 20.000 evra, a zahtev se predaje u vašoj opštini

Kome roditelj prvo prijavljuje nasilje?

Prema uputstvu Ministarstva prosvete, kada roditelj ili drugi zakonski zastupnik sumnja ili sazna da je dete izloženo nasilju ili diskriminaciji u obrazovnoj ustanovi, potrebno je da se u pisanoj formi obrati zaposlenima u ustanovi – nastavniku, stručnom saradniku ili direktoru, u zavisnosti od konkretnog slučaja.

U školi postoji i Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, koji ima važnu ulogu u proceni i postupanju u slučajevima nasilja.

Ministarstvo prosvete – postupanje i prijavljivanje nasilja u školama

Šta škola mora da uradi kada sazna za nasilje?

Postupanje se ne završava razgovorom sa decom.

Važeći Protokol predviđa niz interventnih aktivnosti. Nakon zaustavljanja nasilja, po potrebi se odmah pruža prva pomoć ili obezbeđuje lekarska pomoć, obaveštavaju roditelji, a kada situacija to zahteva uključuju se policija i centar za socijalni rad.

U školi se zatim obavljaju konsultacije kako bi se razjasnile okolnosti, analizirale činjenice, procenili rizici i odredile odgovarajuće mere.

U taj proces, u zavisnosti od slučaja, mogu biti uključeni odeljenjski starešina, nastavnik, psiholog, pedagog, Tim za zaštitu i direktor škole. Ako škola zbog složenosti situacije ne može pouzdano da proceni slučaj i potrebne mere, uključuju se i institucije izvan škole – nadležna školska uprava, centar za socijalni rad, policija, pravosudni organi ili zdravstvena služba.

Za najteže slučajeve postoje posebne obaveze

Nije svaki slučaj vršnjačkog nasilja iste težine, zbog čega Protokol predviđa procenu nivoa nasilja.

Kod trećeg nivoa nasilja i zlostavljanja, direktor podnosi prijavu nadležnim organima, organizacijama i službama i obaveštava Ministarstvo, odnosno nadležnu školsku upravu.

Prema važećem Protokolu, prve informacije o događaju i preduzetim aktivnostima dostavljaju se u roku od 24 sata od saznanja, preko nacionalne platforme „Čuvam te“, a u roku od 48 sati dostavljaju se dopunske informacije i zaključci Tima za zaštitu. Škola potom ažurira podatke o postupanju sve do zatvaranja predmeta.

Seksualno nasilje nad detetom mora hitno da se prijavi

Posebno ozbiljno mora se postupati kada postoji sumnja na seksualno nasilje ili seksualno uznemiravanje deteta.

Nacionalna platforma „Čuvam te“ izričito navodi da se svaki vid seksualnog nasilja, seksualnog uznemiravanja, napastvovanja ili silovanja deteta mora hitno prijaviti.

Detetu koje se oseća ugroženo savetuje se da se odmah obrati odrasloj osobi od poverenja koja može da mu pomogne.

Šta ako se dete poveri roditelju?

U takvoj situaciji važno je da dete dobije poruku da ga odrasla osoba shvata ozbiljno. Nije dobro dete okrivljavati, ispitivati ga kao na saslušanju ili od njega zahtevati da više puta detaljno prepričava traumatičan događaj.

Roditelj treba da zabeleži osnovne informacije koje je dete spontano saopštilo i da se obrati nadležnima. Ako postoji neposredna opasnost po dete ili sumnja na krivično delo, zaštita deteta ima prioritet i treba uključiti nadležne službe.

Važno je i da se identitet i privatnost deteta štite. Detalje koji mogu omogućiti prepoznavanje maloletne žrtve ne treba objavljivati na društvenim mrežama niti širiti među drugim roditeljima.

Škola mora da reaguje čak i ako se nasilje dogodilo van škole

Jedna od važnih stvari koju roditelji možda ne znaju jeste da obaveza škole nije ograničena samo na događaje u učionici ili školskom dvorištu.

Važeći Protokol propisuje da ustanova mora da preduzme mere iz svoje nadležnosti uvek kada postoji sumnja ili saznanje da dete trpi nasilje, zlostavljanje ili zanemarivanje, bez obzira na to gde se nasilje dogodilo, događa ili priprema.

Cilj čitavog sistema nije samo utvrđivanje šta se dogodilo, već pre svega zaustavljanje nasilja, zaštita deteta, sprečavanje ponavljanja i pružanje potrebne podrške.

„Čuvam te“ – informacije i prijava seksualnog nasilja