Kirije su paprene, a država studentima omogućava smeštaj za manje od 3.000 dinara: Evo kako do mesta u domu

Početak studija za mnoge porodice donosi veliki ponos, ali i novu računicu. Posebno kada dete upiše fakultet u drugom gradu.

Pored školarine, knjiga, prevoza i svakodnevnih troškova, najveća stavka često postaje stanovanje. Međutim, studenti koji ispunjavaju propisane uslove mogu da koriste subvencionisani smeštaj i ishranu koje država obezbeđuje kroz sistem studentskog standarda.

Zahvaljujući državnim subvencijama, cena smeštaja koju student plaća u domu ne može da se poredi sa tržišnom kirijom.

Možda vas zanima

„Mama, ne brini, biću dobro“: Dečak (4) tešio majku dok se borio sa rakom

65.000 dinara svakog meseca, staž i zdravstveno: Od 1. oktobra roditelji mogu da podnesu zahtev za novo pravo

„Sela baba u balon“ vam ne izlazi iz glave? Naučnici objasnili zašto se neke dečje pesme zalepe za mozak

Prema podacima Ministarstva prosvete, mesečna cena smeštaja koju plaća student kreće se, u zavisnosti od kategorije doma, od približno 1.600 do 2.790 dinara. Država subvencioniše najveći deo ekonomske cene smeštaja i ishrane.

Za roditelje koji svakog meseca finansiraju dete na studijama to može da predstavlja ogromnu uštedu.

Država ne subvencioniše samo krevet u domu

Važno je znati da pomoć studentima nije ograničena samo na smeštaj.

Studenti koji ostvaruju pravo na ishranu po subvencionisanim cenama mogu da koriste studentske restorane, odnosno popularne menze.

Prema cenama koje navodi Ministarstvo prosvete, student koji se finansira iz budžeta plaća:

• doručak 56 dinara
• ručak 120 dinara
• večeru 90 dinara

Sva tri obroka tako koštaju ukupno 266 dinara dnevno.

Ako bi student koristio sva tri obroka tokom 30 dana, računica bi iznosila oko 7.980 dinara mesečno.

Kada tome dodamo, primera radi, najvišu navedenu cenu smeštaja od 2.790 dinara, dolazimo do približno 10.770 dinara za mesec dana smeštaja i tri obroka dnevno.

Naravno, to je ilustrativna računica – stvarni trošak zavisi od kategorije doma i broja obroka koje student koristi.

Ali upravo ona pokazuje koliko državno subvencionisani studentski standard može da rastereti porodicu.

Ko može da dobije mesto u studentskom domu?

Mesto se ne dobija automatski samim upisom fakulteta.

Prema pravilima Ministarstva prosvete, na konkurs mogu da se prijave studenti koji ispunjavaju propisane uslove, među kojima su studiranje na teret budžeta Republike Srbije i činjenica da prebivalište studenta nije u mestu u kojem studira.

Studenti se potom rangiraju prema kriterijumima konkursa.

To znači da roditelji čije dete odlazi na studije u drugi grad treba na vreme da provere uslove, čak i ako su već počeli da razmišljaju o privatnom stanu.

Brucoši u Beogradu imaju rok do 15. septembra

Za ovogodišnje brucoše vreme je posebno važno.

Studentski centar Beograd objavio je da studenti prve godine dokumentaciju za smeštaj u školskoj 2026/2027. godini predaju od 1. do 15. septembra 2026. godine.

Dokumentacija se predaje lično u Đušinoj 5a, radnim danima od 8 do 15 časova.

Za studente ostalih godina konkurs traje duže – od 16. septembra do 5. novembra.

Rokovi nisu isti u svim univerzitetskim centrima, pa studenti u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i drugim gradovima treba da provere konkurs nadležnog studentskog centra.

Šta je brucošima potrebno?

Za studente prve godine koji konkurišu za smeštaj u Beogradu, između ostalog, potrebni su prijava za dom, overene fotokopije svedočanstava iz sva četiri razreda srednje škole, potvrda fakulteta da je student upisao prvu godinu na budžetu i dokaz o prosečnom mesečnom prihodu po članu porodice za propisani period.

Na uvid se daju indeks i lična karta.

Zato dokumentaciju ne treba pripremati poslednjeg dana.

Zašto država subvencioniše studentske domove i menze?

Studentski domovi i menze deo su sistema studentskog standarda čiji je cilj da mladima olakša školovanje, naročito onima koji zbog fakulteta moraju da napuste svoj grad.

Ministarstvo prosvete navodi da država godišnje izdvaja značajna sredstva kako bi cene smeštaja i ishrane ostale znatno niže od njihovih ekonomskih cena.

U sistemu studentskog smeštaja širom Srbije postoji oko 18.000 mesta, raspoređenih kroz studentske centre.

U praksi to znači da država preuzima veliki deo troška, dok student plaća subvencionisanu cenu.

Jedno mesto u domu može mnogo da promeni porodičnu računicu

Za porodicu čije dete studira stotinama kilometara od kuće razlika između privatnog smeštaja i studentskog doma može tokom cele akademske godine da bude veoma značajna.

Tu treba dodati i mogućnost subvencionisane ishrane, pa roditelji ne moraju svakog meseca da finansiraju punu tržišnu cenu stanovanja i svakodnevnih obroka.

Zato studenti koji ispunjavaju uslove ne bi trebalo unapred da odustanu od konkurisanja.

Posebno sada.

Za brucoše u Beogradu 15. septembar je poslednji dan za predaju dokumentacije, a nakon toga slede rang-liste i raspodela mesta.

Državna podrška studentima tako možda nije dovoljna da ukloni sve troškove studiranja, ali mesto u domu i subvencionisana menza mogu da naprave ogromnu razliku u porodičnom budžetu.