Mama dobila poziv iz vrtića jer je ćerka rekla da se plaši da ide kući: Čudovište ispod kreveta je umalo nije odvelo u zatvor

Svaki roditelj se bar jednom našao u situaciji da ga dete, potpuno nevino i bez loše namere, dovede u veoma neprijatnu situaciju pred drugima. Dečje izjave često nastanu iz pogrešno shvaćenih reči, bujne mašte ili pokušaja da prepričaju nešto što su videli i čuli – ali roditeljima u tom trenutku nije nimalo smešno.

Upravo to se dogodilo jednoj majci kada je dobila poziv iz vrtića zbog izjave svoje ćerke. Devojčica je rekla da se plaši da ide kući, a kada su je pitali da li se kod kuće oseća bezbedno, odgovorila je – „ne“. Situacija je zvučala veoma ozbiljno, sve dok se nije otkrilo šta zapravo stoji iza njenih reči.

„Imamo čudovište ispod kreveta“

Majka je svoju priču podelila na društvenoj mreži X, objašnjavajući da su je iz vrtića pozvali na razgovor nakon što je ćerka ispričala da ne želi da ide kući jer se plaši.

Možda vas zanima

Vaspitačica markerom napisala poruku na detetu: Majka pobesnela kad je videla šta piše

„Tek je krenuo u vrtić, a već je zakačio nekoliko virusa“: Mama očajna, jedno pitanje muči mnoge roditelje

„Za tebe nema mesta, spavaj na podu“: Majka ustupila ćerki kuću, pa dobila nož u leđa – ove reči bole više nego sečivo

„Zvali me iz vrtića na razgovor. Ćerka je izjavila nešto kao da se plaši da ide kući i tu složila neku pričicu kako se boji, ne može da spava večeras kući. Neko je pitao da li se ne oseća bezbedno kod kuće, na šta je ona rekla – da“, napisala je majka.

Tek kada je objasnila celu situaciju, postalo je jasno da iza svega stoji – dečji strah od čudovišta.

„Imamo čudovište ispod kreveta, a sa sinom ću posebno da se ispričam. Ova deca će me oterati u zatvor“, našalila se ona.

Roditelji podelili svoje „bisere“

Njena objava pokrenula je lavinu komentara, pa su i drugi roditelji počeli da prepričavaju situacije u kojima su ih deca potpuno nenamerno dovela u neprijatne ili komične situacije. Neke priče su smešne zbog pogrešno izgovorenih reči, dok su druge nastale zato što su deca ono što čuju kod kuće protumačila na potpuno svoj način. Jedna majka ispričala je kako je devojčica u vrtiću rekla da je majka svake noći „šutira“ jer je nestašna. Ispostavilo se da je dete pokušavalo da kaže da je majka tušira, ali nije umelo pravilno da izgovori tu reč. Zbog izjave je majka morala da razgovara sa vaspitačima i objasni šta je dete zapravo mislilo.

„Tata baš puno prdi“

Jedan otac prisetio se situacije kada je sa ćerkom seo na klupu pored svoje koleginice iz srednje škole. Devojčica je ženu upitala: „Slušaju li te mama i tata?“ Kada je dobila odgovor, dodala je: „Slušaju samo tata baš puno prdi.“ Koleginica je, prema priči njenog oca, na to saosećajno odgovorila: „I naš, srećo, i naš.“ Otac priznaje da je u tom trenutku poželeo da propadne u zemlju od sramote.

„Hvala Bogu, mesecima nisam jeo meso“

Još jedna priča pokazuje koliko deca mogu da budu iskrena u najnezgodnijem trenutku. Jedan roditelj ispričao je kako je njegov sin veoma slabo jeo i kako ga gotovo ništa nije moglo naterati da sedne za sto. A onda su na slavi kod prijatelja izneli hranu. Dečak je tada, pred svima, zadovoljno rekao: „Hvala Bogu, mesecima nisam jeo meso.“ Roditelj je, kako priznaje, ostao bez teksta.

„Neću kući, ubiće me“

Jedan otac opisao je i situaciju koja je u prvom trenutku zvučala mnogo ozbiljnije nego što je zaista bila. Njegov sin napravio je nestašluk u obdaništu. Kada je otac došao po njega, dečak je zagrlio vaspitačicu oko nogu i počeo da viče: „Neću kući, ubiće me!“ Otac je, kaže, ostao u šoku, ali je vaspitačica dobro poznavala porodicu i uspeli su da objasne šta se dogodilo i da dete ode kući.

Kada dete kaže da ga je tata „zalepio za zid“

Jedna majka prisetila se još neprijatnije situacije iz predškolskog. Vaspitačica je zamolila decu da pričaju o svojim roditeljima. Devojčica je o majci govorila sve najlepše, a onda je za tatu rekla: „Mene tata kada udari, zalepi me za zid.“ Svi su odmah bili zabrinuti, ali se ubrzo ispostavilo da otac nikada nije udario niti grdio dete. Devojčica je, zapravo, pokušavala da kaže da je tata veoma jak.

„Na šta?“ – „Na grašak“

Jedan tata je podelio i priču o susretu sa vaspitačicom koja ga je sačekala vidno zabrinuta. „Zašto vi niste prijavili da vam je dete alergično?“ Otac je zbunjeno pitao: „Na šta?“ Odgovor je glasio: „Na grašak.“ Ispostavilo se da je dete nekako propustilo da roditeljima prenese važnu informaciju.

„Tata je bio u ratu i imamo zolju ispod kreveta“

Jedna od priča posebno pokazuje koliko dete može da spoji dve potpuno različite stvari u jednu neverovatnu priču. Majka je ispričala da se u osnovnoj školi, kada je bila u drugom ili trećem razredu, hvalila kako je njen tata bio u ratu – što je bilo tačno. Međutim, dodala je i da ispod bračnog kreveta imaju „zolju“ koju je tata doneo iz rata. Otac jeste doneo zolju, ali praznu. To, međutim, nije sprečilo policiju da istog dana dođe u stan i odnese i zolju i njenog tatu u MUP, navela je kroz anegdotu.

Deca ne razumeju uvek kako njihove reči zvuče odraslima

Ovakve priče mogu biti urnebesne kada se zna ceo kontekst, ali pojedine dečje izjave mogu zvučati veoma ozbiljno kada ih odrasli čuju bez dodatnog objašnjenja. Mala deca često još ne umeju da pravilno objasne ono što su doživela, mogu da pomešaju značenja reči ili da stvarnu situaciju ukrase maštom. Zato jedna potpuno bezazlena dečja rečenica ponekad može da zvuči mnogo dramatičnije nego što je dete zapravo želelo da kaže. A roditeljima ostaje samo da se nadaju da će sledeća „iskrena“ izjava njihovog mališana biti izgovorena kod kuće, a ne pred punim vrtićem.