Pitanje koje svaki roditelj treba sebi da postavi: Od njega zavisi vaš odnos sa detetom kad odraste

Roditeljstvo je velika odgovornost i gotovo je nemoguće odgajati dete bez grešaka. Ipak, postoji jedno pitanje koje može da nam pomogne da preispitamo svoje postupke i sačuvamo blizak odnos sa decom i kada odrastu. Jedna mama i autorka na TikToku podelila je misao koja joj je promenila pogled na roditeljstvo:

„Imam 18 godina da ubedim svoje dete da sam vredna toga da imamo blizak odnos kada odraste.“

Na prvi pogled, reč je o jednostavnoj rečenici, ali njena poruka je važna. Roditeljstvo se ne završava trenutkom kada dete postane punoletno. Tada se, međutim, menja priroda odnosa – odraslo dete dobija veću slobodu da odluči koliko će biti blisko sa roditeljima i kakav odnos želi da gradi sa njima.

Možda vas zanima

Temu je preplavljen stvarima za bebe, ali roditelji treba da budu oprezni: Birajte pažljivo, cena ne sme da bude jedini kriterijum

Ako oba roditelja imaju ADHD, svađe mogu da postanu začarani krug: Evo kako da ga prekinete

„Zapalite tamjan svaki dan, ne postoji virus koji će tu opstati“: Poruka oca Tadeja ponovo se deli baš u vreme kada svi kijaju i kašlju

Nije dovoljno samo biti roditelj

Dok su deca mala, roditelji su odgovorni za njihove potrebe, bezbednost i vaspitanje. Ali kako odrastaju, sve je važnije i ono što se gradi između njih: poverenje, poštovanje i osećaj sigurnosti da mogu otvoreno da razgovaraju sa mamom i tatom. Kada dete odraste, roditelj više nije samo osoba koja postavlja pravila i donosi odluke. Postaje i osoba sa kojom dete može da razgovara, podeli brige, zatraži savet ili jednostavno provede vreme. Zato nije presudno samo kako se roditelji ponašaju kada je sve u redu, već i kako reaguju u trenucima neslaganja i kada dete kaže da je nečim povređeno.

Šta se događa kada roditelji ne priznaju grešku?

Mnogi ljudi koji se u odraslom dobu udalje od roditelja ne navode samo događaje iz detinjstva kao razlog za to. Problem može da nastane i kasnije, kada pokušaju da razgovaraju o svojim iskustvima, ali naiđu na negiranje, ljutnju, opravdavanje ili prebacivanje krivice. Roditeljima nije uvek lako da čuju da su svojim postupcima povredili dete. Takve reči mogu da izazovu osećaj krivice ili potrebu da se odmah odbrane. Ipak, saslušati dete ne znači automatski prihvatiti svaku njegovu procenu. To znači biti spreman da čujemo kako je ono doživelo određenu situaciju i da pokušamo da razumemo njegovu perspektivu. Priznati grešku ne znači biti loš roditelj. Naprotiv, spremnost da se izvinimo, preuzmemo odgovornost i promenimo ponašanje može da pokaže detetu da su i odrasli ljudi sposobni da uče i napreduju.

Bliskost se gradi svakodnevnim postupcima

Poverenje se ne stvara jednim velikim gestom, već nizom malih, svakodnevnih iskustava. Dete pamti da li ga roditelj sluša, da li poštuje njegove granice, da li može da kaže šta misli bez straha od ponižavanja i da li se oseća prihvaćeno čak i kada pogreši. To ne znači da roditelj treba da bude savršen ili da izbegava postavljanje granica. Deci su potrebni pravila, doslednost i vođstvo. Važno je, međutim, da uz njih dobiju i razumevanje, toplinu i priliku da izraze svoja osećanja. Kada dođe do sukoba, razgovor i iskreno izvinjenje mogu da pomognu da se odnos popravi. A kada dete zna da neće biti odbačeno zato što se ne slaže sa roditeljem, lakše može da razvije poverenje koje traje i u odraslom dobu.

Pitanje koje vredi postaviti sebi

Jednog dana dete više neće morati da provodi vreme sa roditeljima zato što živi pod njihovim krovom ili zavisi od njih. Imaće svoj život, obaveze, prijatelje i porodicu, a odnos sa mamom i tatom gradiće na drugačijim osnovama. Zato je korisno povremeno zastati i razmisliti o tome kakav odnos želimo da imamo sa svojim detetom za deset ili dvadeset godina. Da li želimo da nam se obrati kada ima problem? Da li želimo da sa nama podeli dobre vesti? Da li će osećati da može da bude iskreno, čak i kada se naši stavovi razlikuju? Možda upravo tu leži suština poruke koju je mama podelila na društvenim mrežama. Cilj roditeljstva nije da dete zauvek zavisi od nas, već da izgradi odnos u kojem će želeti da ostane blisko i kada bude moglo samo da bira. A za to nije potrebno biti savršen roditelj. Važno je biti spreman da slušamo, priznamo kada pogrešimo i pokažemo detetu da nam je naš odnos sa njim važan.