Ako oba roditelja imaju ADHD, svađe mogu da postanu začarani krug: Evo kako da ga prekinete

Kada oba partnera imaju ADHD, svakodnevne nesuglasice mogu lako da prerastu u ponavljajuće svađe. Jedan se povlači, drugi oseća da ga niko ne razume, a ono što je počelo kao sitnica pretvara se u ozbiljan sukob. Poznata britanska stručnjakinja za roditeljstvo Džo Frost objašnjava kako roditelji mogu da prepoznaju ovaj obrazac i zašto je važno da prestanu da traže krivca jedno u drugom.

Porodični život donosi brojne izazove, od podele kućnih poslova i brige o deci do svakodnevnog usklađivanja obaveza. Kada oba roditelja imaju poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD), određene teškoće mogu postati još izraženije.

Impulsivne reakcije, problemi sa organizacijom, zaboravnost i teškoće u regulisanju emocija kod nekih osoba sa ADHD-om mogu doprineti nesporazumima među partnerima.

Možda vas zanima

Pet grešaka prilikom kupanja bebe koje roditelji često prave: Jedna se odnosi na prvih 24 sata nakon rođenja

Temu je preplavljen stvarima za bebe, ali roditelji treba da budu oprezni: Birajte pažljivo, cena ne sme da bude jedini kriterijum

Pitanje koje svaki roditelj treba sebi da postavi: Od njega zavisi vaš odnos sa detetom kad odraste

Ipak, česte svađe ne znače automatski da je odnos loš ili da partneri nisu jedno za drugo.

Poznata stručnjakinja za roditeljstvo Džo Frost, koju mnogi poznaju iz emisije „Superdadilja“, na svom Instagram profilu ukazala je na važnost prepoznavanja obrazaca ponašanja koji se stalno ponavljaju.

Jedan se povlači, drugi oseća da je odbačen

Prema njenim rečima, problem često nije samo u onome oko čega se partneri svađaju, već u načinu na koji reaguju jedno na drugo.

Dok jedan partner pokušava da se povuče iz neprijatnog razgovora, drugi takvo ponašanje može doživeti kao odbacivanje, nezainteresovanost ili nedostatak podrške.

Zatim počinju prebacivanja, raste napetost, a obe strane imaju utisak da ih druga osoba ne razume.

Vremenom se stvara začarani krug u kojem i najmanja nesuglasica može pokrenuti novu svađu.

Frost ističe da je prepoznavanje tog obrasca prvi korak ka promeni.

Niste jedno protiv drugog, već zajedno protiv problema

Umesto da svaki konflikt posmatraju kao borbu u kojoj neko mora da pobedi, roditelji bi trebalo da pokušaju da prepoznaju šta se zapravo događa između njih.

Cilj nije da jedan partner dokaže da je u pravu, već da oboje razumeju zbog čega se stalno vraćaju na iste sukobe.

Kada par prestane da razmišlja po principu „ja protiv tebe“, otvara se prostor za drugačiji razgovor.

To podrazumeva i spremnost da svako prepozna sopstvene reakcije, umesto da odgovornost za svaku svađu pripisuje drugoj strani.

Deset minuta pauze može da spreči veliku svađu

Kod pojedinih osoba sa ADHD-om impulsivnost može otežati kontrolisanje reakcija tokom emocionalno napetih razgovora.

Zbog toga je korisno da partneri nauče da prepoznaju trenutak kada rasprava počinje da izmiče kontroli.

Umesto da nastave sa optužbama i povišenim tonom, mogu da se dogovore da naprave kratku pauzu.

Na primer:

– Hajde da napravimo deset minuta pauze, pa da nastavimo razgovor.

Takva pauza ne treba da bude način da se problem izbegne ili da se partner kazni ćutanjem.

Njena svrha je da se oboje smire i vrate razgovoru kada budu spremniji da saslušaju jedno drugo.

Važno je da dogovor o nastavku razgovora zaista bude ispoštovan.

Ko o čemu brine u kući? Problem nastaje kada se obaveze podrazumevaju

Jedan od čestih izvora napetosti u porodicama jeste nevidljivi mentalni teret.

To nisu samo konkretni kućni poslovi, već i stalno razmišljanje o tome šta treba kupiti, kada dete ima pregled, šta poneti u vrtić, koje račune platiti i koje obaveze završiti.

Kada se podrazumeva da će jedan roditelj sve to imati na umu, lako dolazi do osećaja preopterećenosti.

Džo Frost savetuje roditeljima da uspostave jasne porodične sisteme i da budu dosledni u njihovoj primeni.

U praksi to može značiti zajednički kalendar, spisak obaveza, dogovor o kućnim poslovima ili redovno planiranje naredne nedelje.

Kod porodica u kojima roditelji imaju ADHD, ovakvi načini organizacije mogu biti posebno korisni jer smanjuju potrebu da se sve pamti i rešava u poslednjem trenutku.

Deca ne slušaju samo šta govorite, već gledaju kako se svađate

Frost posebno naglašava da način na koji roditelji rešavaju nesuglasice ima značaj i za njihovu decu.

Mališani svakodnevno posmatraju kako odrasli reaguju kada su frustrirani, kako razgovaraju kada se ne slažu i da li umeju da priznaju grešku.

Zato nije presudno da roditelji nikada nemaju nesuglasice, već da deci pokažu kako konflikt može da se reši bez vređanja, ponižavanja i međusobnog napadanja.

Kada dete vidi da roditelji umeju da se smire, izvine i ponovo razgovaraju, dobija važan primer emocionalne regulacije i saradnje.

Promena počinje prepoznavanjem sopstvenih reakcija

U svojoj objavi Frost poručuje da porodica koja duboko oseća, želi povezanost i oslanja se na nervni sistem koji teško pronalazi mir zahteva razvijanje jasnih pravila, samosvesti i emocionalne zrelosti.

Dodaje da roditelji, kada zajedno rade na tim veštinama i dosledno ih primenjuju, istovremeno daju deci važan primer.

Ipak, važno je znati da ADHD ne izgleda isto kod svih ljudi, niti su sve partnerske teškoće posledica ovog poremećaja.

Ukoliko se sukobi stalno ponavljaju i ozbiljno narušavaju porodične odnose, razgovor sa psihologom ili stručnjakom koji ima iskustva u radu sa odraslima sa ADHD-om može biti koristan.

Najvažnija poruka jeste da partneri ne moraju da budu savršeni roditelji niti da uvek reaguju smireno. Mnogo je važnije da prepoznaju šta ih uvlači u sukob i nauče kako da iz njega izađu zajedno.