Mama otkrila jednostavan trik koji uči decu da primećuju kućne poslove: Mališani će sami izraziti želju da vam pomognu u spremanju

Svaki roditelj želi da njegovo dete odraste u samostalnu i odgovornu osobu koja ume da brine o sebi i spremna je da pomogne drugima. Jedan od načina da se te osobine razvijaju jeste uključivanje dece u kućne poslove još od malih nogu. Međutim, u praksi to nije uvek jednostavno. Roditelji često moraju više puta da podsećaju decu da sklone igračke, odnesu prljav veš ili pomognu oko postavljanja stola. Ponekad se čini da mališani uopšte ne primećuju nered oko sebe, čak i kada im je pred očima. Kejt Mangino, autorka knjige Equal Partners: Improving Gender Equality at Home, pronašla je način da svoju decu podstakne da samostalno uoče šta treba da se uradi. Njen pristup zasniva se na jednostavnoj ideji: umesto da im stalno govorimo šta da rade, treba da ih naučimo da sama prepoznaju kada je vreme za sređivanje.

Deca ne primećuju uvek nered oko sebe

Tokom pandemije, kada su njena deca imala šest i devet godina, Mangino je shvatila da mališani često uopšte ne primećuju stvari koje bi odrasli odmah uočili. Igračke su ostajale razbacane po podu, pidžame su završavale na stolicama, a jakne i kape gomilale su se u hodniku. Čak je i prazna čaša od jogurta danima mogla da ostane ispod televizora. Kada im je jednom prilikom rekla da pogledaju oko sebe i pronađu ono što bi trebalo srediti, deca nisu razumela šta se od njih očekuje. Njihova reakcija navela ju je da shvati da sposobnost uočavanja kućnih obaveza nije nešto što deca automatski usvajaju. Potrebno je da ih tome naučimo, baš kao što ih učimo drugim svakodnevnim veštinama.

Trik koji traje samo 15 do 20 minuta

Mangino predlaže da roditelji uvedu kratko „vreme za sređivanje“, tokom kojeg će deca sama procenjivati šta bi u kući moglo da se uradi. Metoda je jednostavna:

• Navijte tajmer na 15 do 20 minuta. Objasnite detetu da je to vreme namenjeno sređivanju prostora u kojem svi zajedno boravite.
• Podstaknite ga da pogleda oko sebe. Umesto da odmah nabrajate obaveze, dajte mu priliku da samo primeti šta nije na svom mestu.
• Dozvolite mu da izabere zadatak. Može da skloni igračke, odnese odeću u korpu za veš ili vrati predmete tamo gde pripadaju.
• Pomozite mu pitanjima ako ne zna odakle da počne. Posebno na početku, obiđite prostoriju zajedno i usmeravajte ga bez preuzimanja posla.
• Zahvalite mu na uloženom trudu. Cilj je da dete razume da doprinosi zajedničkom domu, a ne da sređivanje doživljava kao kaznu.

Roditelji, na primer, mogu da pitaju: „Šta primećuješ na podu?“, „Gde bi ove čarape trebalo da budu?“ ili „Da li postoji nešto što ovde ne pripada?“ Takva pitanja pomažu detetu da samo dođe do odgovora, umesto da čeka da odrasli daju precizna uputstva za svaki korak.

Zašto je ovo drugačije od obične liste obaveza?

Jasno određeni kućni poslovi mogu biti veoma korisni. Dete može da dobije zadatak da svakog dana skloni igračke, nahrani kućnog ljubimca ili pomogne u postavljanju stola. Ipak, postoji razlika između obavljanja zadatka koji mu je neko zadao i samostalnog prepoznavanja onoga što treba uraditi. Kada dete nauči da pogleda oko sebe i proceni šta je potrebno, postepeno razvija inicijativu i osećaj odgovornosti. Umesto da čeka podsetnik, počinje da razume da održavanje doma predstavlja zajedničku obavezu svih članova porodice. Ta navika može mu koristiti i kasnije, kada bude živelo samostalno i kada neće uvek imati nekoga ko će ga podsećati da opere sudove, skloni veš ili iznese smeće.

Cilj nije savršeno sređena kuća

Važno je da roditelji ne očekuju da dete odmah uoči svaki detalj ili da za dvadeset minuta obavi sve kućne poslove. Sposobnost organizovanja i samostalnog planiranja razvija se postepeno, a očekivanja treba prilagoditi uzrastu i mogućnostima deteta. Najvažnije je da sređivanje ne postane izvor stalnih svađa. Ako dete ne zna šta se od njega očekuje, bolje je da mu roditelj pokaže primer i objasni postupak nego da ga kritikuje zbog toga što nešto nije primetilo. Sledeći put kada poželite da ponovite „Skloni te igračke“, pokušajte da postavite drugačije pitanje: „Pogledaj oko sebe. Šta misliš da bismo sada mogli da sredimo?“ Možda će biti potrebno vreme da dete usvoji ovu naviku, ali kratke, redovne aktivnosti mogu mu pomoći da postane samostalnije i da razume koliko je važno da svako doprinese zajedničkom životu.