Vladeta Jerotić o dečjoj zavisti: Zašto se deca plaše da roditelji više vole brata ili sestru?

Deca ne umeju uvek da objasne zašto ih pogađa kada brat ili sestra dobiju više pažnje, pohvalu ili poklon koji su i sama želela. Iza ljubomore i zavisti ponekad se krije strah da nisu dovoljno voljena ili da roditeljima nisu jednako važna. Zbog toga je važno da roditelji obrate pažnju na dečja osećanja i način na koji razgovaraju sa mališanima. Reči izgovorene u ljutnji mogu da naruše samopouzdanje, dok strpljenje i razumevanje detetu pomažu da lakše prihvati sopstvene greške i uspehe drugih. Akademik i psihijatar Vladeta Jerotić često je govorio o značaju ranog detinjstva za emocionalni razvoj i o tome kako se različite osobine oblikuju u porodici. Njegova razmišljanja o zavisti, pohvalama i roditeljskom ponašanju podsećaju na važnost toga da se svako dete oseća prihvaćeno i vredno ljubavi.

Zavist je ljudska emocija koju dete tek uči da razume

Zavist i ljubomora mogu se javiti još u detinjstvu, naročito kada dete počne da se poredi sa drugima i da primećuje razlike u pažnji, poklonima ili pohvalama koje dobija. U porodicama sa dvoje ili više dece ponekad se javlja nadmetanje za roditeljsku pažnju. Dete može da pomisli da je brat ili sestra važniji roditeljima ako dobije više pohvala ili ako mu se češće izlazi u susret. To ne znači da će svako dete razviti izraženu zavist niti da je svako poređenje znak ozbiljnog problema. Povremena ljubomora može biti deo odrastanja, a roditelji mogu pomoći detetu da prepozna svoja osećanja i nauči kako da se sa njima nosi. Važno je da mališan zna da ne mora da bude najbolji, najuspešniji ili najposlušniji da bi zaslužio ljubav. Roditeljska pažnja ne bi trebalo da bude nagrada koju dobija samo kada ispuni očekivanja.

Zašto je važno da roditelji ne viču kada dete nešto ne razume?

Jerotić je ukazivao na značaj strpljenja u vaspitanju, posebno kada dete ne uspe da razume ili uradi nešto iz prvog pokušaja. Kao primer navodio je situacije u kojima odrasli detetu ponavljaju objašnjenje smireno i bez ljutnje, umesto da ga kritikuju zato što nije odmah shvatilo zadatak. Rečenice poput „Koliko puta moram da ti objasnim?“ ili „Šta će biti od tebe ako ni ovo ne razumeš?“ mogu da povrede dete i učine da se oseća nesposobno. Umesto da se usredsredi na ono što treba da nauči, ono može početi da strahuje od greške i reakcije odraslih. Mnogo je korisnije da roditelj zastane, pokuša da objasni na drugačiji način i ohrabri dete da pokuša ponovo. Greške su sastavni deo učenja, a način na koji odrasli reaguju može uticati na to da li će dete ubuduće imati hrabrosti da se potrudi.

Pohvale su važne, ali decu ne treba stalno upoređivati

Pohvala može da ohrabri dete i pomogne mu da prepozna sopstveni napredak. Ipak, važno je kako je upućena i da li se njome podstiče trud ili se dete stalno stavlja u odnos sa drugima. Ako roditelji često govore da je jedno dete pametnije, uspešnije ili poslušnije od drugog, mogu nenamerno da podstaknu rivalstvo među braćom i sestrama. Dete koje se oseća manje uspešnim može početi da doživljava tuđi napredak kao sopstveni poraz. Zato je korisno pohvaliti konkretan trud, upornost ili napredak, umesto stalno isticati da je neko bolji od drugih. Na taj način dete uči da vrednost njegovog zalaganja ne zavisi od toga da li je pobedilo brata, sestru ili vršnjaka. Istovremeno, važno je da nauči da se raduje tuđem uspehu, a da pritom ne oseća da zbog toga manje vredi.

Svakom detetu potrebno je da zna da je voljeno

Roditelji ne moraju u svakom trenutku da postupaju potpuno isto prema deci. Njihove potrebe, uzrast i okolnosti mogu se razlikovati. Ipak, važno je da svako dete dobije pažnju, podršku i osećaj pripadnosti. Kada se dete požali da roditelji više vole njegovog brata ili sestru, nije dobro odmah odbaciti njegove reči uz objašnjenje da to nije tačno. Umesto toga, roditelj može da ga sasluša, pita šta ga je povredilo i objasni situaciju bez omalovažavanja njegovih osećanja. Jednako je važno da se ljubav ne uslovljava ocenama, poslušnošću ili postignućima. Dete treba da zna da roditelji mogu biti nezadovoljni nekim njegovim postupkom, a da ga i dalje vole i prihvataju. Jerotićeva razmišljanja o vaspitanju podsećaju na značaj ranih iskustava i odnosa u porodici. Strpljiv razgovor, pažljivo birane reči i izbegavanje stalnog poređenja mogu pomoći deci da razviju sigurnost u sebe i zdraviji odnos prema drugima.

Možda vas zanima

Zgrabila ga je za vrat i vikala: Ko je sad dominantan? Čuvena glumica sada i na sudu zbog prijava za nasilje nad decom

Mama otkrila jednostavan trik koji uči decu da primećuju kućne poslove: Mališani će sami izraziti želju da vam pomognu u spremanju

Zubara više nećemo plaćati? Najavljena velika promena u Srbiji, evo od kada bi stomatološke usluge bile besplatne za sve