„Otac mi je računao da sam mu ostala dužna 10 evra“ Ispovest Srpkinje pokrenula lavinu: „Meni su roditelji naplaćivali kiriju“

Koliko roditelji treba da pomažu odrasloj deci i gde je granica između finansijske odgovornosti i porodične podrške? Upravo to pitanje pokrenulo je burnu raspravu na Reditu nakon što je jedna žena podelila svoju životnu priču.

Kako je napisala, rano je ostala udovica i danas sama odgaja decu u inostranstvu. Iako kaže da su ona i sestra imale lepo detinjstvo i da im ništa nije nedostajalo, smatra da su se njihovi roditelji tokom godina potpuno zatvorili kada je reč o pomoći.

Njenu ispovest prenosimo u celosti:

Možda vas zanima

„Ostala sam bez prijatelja kada sam postala mama“: Njena ispovest pogodila hiljade žena

Ima 8 meseci i 15 kilograma: Ovaj dečak nosi odeću za petogodišnjake, mamu svi kritikuju

Ova zemlja ima medicinske sestre koje brinu o novim roditeljima: To im sleduje po zakonu

Roditelji , sta ste ocekivali / sta dobili?
byu/barbika000 inAskSerbia

 – Živim u inostranstvu. Ostala sam rano udovica i sama sa decom. Sestra takođe živi u inostranstvu. Roditelji su nam pružili dobro detinjstvo, obezbedili sve neophodno i osnovno. Nikada nismo oskudevale ni u čemu, ali nismo ni imale više od onoga što je bilo potrebno.

„Problem“ je sledeći…

Roditelji su dosta stekli tokom života svojim radom (bar po mom mišljenju). Imaju stan, lokal, kuću od 500 kvadrata potpuno sređenu, dva automobila… Iz ovog ugla mogu da kažem svaka čast, mada su možda tada bila drugačija vremena. Danas su u penziji, imaju domaću i inostranu penziju, izdaju lokal i dva stana. Sestra i ja obe živimo kao podstanari od svojih plata. Iskreno, meni oko 80 odsto primanja odlazi na decu i osnovne životne potrebe.

Roditelji nisu dužni da pomažu, ali sam nekada očekivala bar sitnicu. Na primer, ako moje dete ode kod njih na raspust i zaboli ga zub, da plate popravku od 4.000 dinara, a da me ne zovu odmah da mi ispostave račun. Iskreno, uvek se nameće tema kako je sve njihovo i da ništa ne očekujemo dok njih jednog dana ne bude. Sve ja to razumem. Nisam ni očekivala niti tražila bilo šta, ali isto tako ne vidim svrhu tolikog stezanja i odricanja samo da bi se novac gomilao i čuvao. Nekako je sve uvek bilo samo forma.

Morala sam da položim vozački ispit čim sam napunila 18 godina, ali nikada nisam smela da vozim jer, bože moj, šta ja imam da vozim. Ali neka vozačke dozvole… Sve to je dovelo do toga da jednostavno nemam osećaj da je bilo šta od onoga što poseduju i moje. Nikada nisam mogla da kažem: „Idem kod mene“, niti da se tako osećam. Čak sam se vremenom i otuđila od njih. Kada sam, recimo, pozajmljivala novac, uvek sam vraćala sve do poslednjeg dinara. A onda sam skoro od sestre čula da tata kaže kako je sa mnom oduvek bio u minusu, jer ako pozajmim 100 evra, vratim 90, pošto u tom trenutku nisam imala više gotovine kod sebe.

Sa rođenim detetom si u minusu? Zanima me kakvi su vaši odnosi sa roditeljima. Da li je sve njihovo ujedno i vaše? Da li učestvuju u vašim životima i na koji način, kao što vi učestvujete u njihovim?

Objava je izazvala veliki broj komentara, a mnogi korisnici priznali su da su se pronašli u njenoj priči.

Jedna korisnica napisala je da nikada nije morala da vraća novac roditeljima.

– Joj, meni je ovo jezivo. Ja radim već godinama, sećam se kad su me roditelji izdržavali, nikad ništa nisam vratila. Jer ne žele da uzimaju od mene. Ponekad uspem krišom da im nešto platim, sve drugo ne dolazi u obzir. Imam 28 godina, moja mama meni i sad zna da gurne neke pare u džep i da kaže: „Uzmi da imaš.“ Žao mi je što ovo čujem, ali prosto, pomiri se sa tim, verovatno su oduvek navikli da štede.

Druga korisnica istakla je da u njenoj porodici novac nikada nije bio prepreka.

– Što se tiče novca, moji smatraju da je sve njihovo i moje, a da je sve moje samo moje. Da moraju da uzmu od mene ili da mi traže da im vratim ako mi nešto kupe, to bi im palo jako teško. Mnogo sam im zahvalna za taj osećaj sigurnosti koji imam zahvaljujući njima.

Bilo je i onih koji su podelili još teža iskustva.

– Meni su moji naplaćivali kiriju.

Rasprava je otvorila pitanje koje pogađa mnoge porodice – da li roditelji treba finansijski da pomažu odrasloj deci kada su u mogućnosti ili je sasvim prirodno da svako vodi računa isključivo o svojoj imovini.