Šta priča Anđeline Džoli govori ženama o raku dojke: Zbog mame je uradila genetski test, a onda donela odluku koja je promenila sve

Anđelinina priča pokrenula je širom sveta razgovor o genetici, porodičnoj istoriji i tome koliko zaista možemo da uradimo da bismo smanjili rizik. Pre više od decenije, ime Anđeline Džoli, pored svetske slave, uspešnih blokbastera i turbuletnog ljubavnog života, postalo je sinonim za jednu od najvažnijih tema kada je reč o naslednom riziku od raka dojke.

Glumica je 2013. godine javno otkrila da je nosilac štetne promene gena BRCA1 i da je, zbog veoma visokog procenjenog rizika, odlučila da se podvrgne preventivnoj dvostrukoj mastektomiji. Ali iza njene odluke nije stajao samo rezultat genetskog testa. Stajala je i njena majka.

Njena majka je preminula od raka

Majka Anđeline Džoli, glumica Maršelin Bertran, preminula je 2007. godine nakon borbe sa rakom jajnika. U porodici je postojala istorija bolesti, a genetsko testiranje pokazalo je da Anđelina nosi štetnu promenu gena BRCA1. Upravo je ta kombinacija – porodična istorija i potvrđena genetska promena – bila ključna za procenu njenog rizika.

Možda vas zanima

Još jedno dete Breda Pita odriče se njegovog prezimena: Porodični raskol sve dublji

Dar od Boga, ili dar od mame: Šta nam DNK otkriva o talentu

Mogu li blizanci imati različitu krvnu grupu? Genetika daje zanimljiv odgovor

Ovo je važno jer se često pogrešno tumači: činjenica da je nečija majka imala rak dojke ili jajnika ne znači automatski da će ćerka dobiti rak. Ali porodična istorija može biti signal da je potrebno razgovarati sa lekarom o tome da li postoji povećan nasledni rizik.

Šta zapravo rade BRCA1 i BRCA2 geni?

BRCA1 i BRCA2 nisu „geni za rak“. To su geni koji, kada funkcionišu normalno, učestvuju u popravljanju oštećenja DNK i pomažu ćelijama da ostanu zdrave. Problem nastaje kada osoba nasledi štetnu promenu u jednom od ovih gena. Tada je sposobnost ćelija da popravljaju određena oštećenja DNK narušena, što može značajno povećati rizik od pojedinih karcinoma, posebno raka dojke i jajnika.

Prema podacima američkog Nacionalnog instituta za rak, više od 60 odsto žena koje naslede štetnu promenu BRCA1 ili BRCA2 razvije rak dojke tokom života, u poređenju sa oko 13 odsto žena u opštoj populaciji. To, međutim, i dalje nije isto što i sigurna dijagnoza. Genetska promena povećava rizik, ona ne znači da će osoba sigurno oboleti.

A šta ako je mama imala rak dojke?

Ovo je pitanje koje mnoge žene postavljaju. Ako je majka imala rak dojke, to može značiti povećan rizik za ćerku, jer je majka srodnik prvog stepena. Ipak, procena zavisi od mnogo više stvari: koliko je majka imala godina kada je obolela, da li je još članova porodice imalo rak dojke ili jajnika, da li se rak pojavljivao kod muškaraca u porodici i da li je kod nekog člana porodice već potvrđena genetska promena. Posebno je važno obratiti pažnju kada u porodici postoji više slučajeva raka dojke, rak jajnika, rak dojke u mlađoj životnoj dobi ili poznata BRCA mutacija.

Zato poruka nije: „Ako je mama imala rak, i vi ćete ga dobiti.“ Poruka je: „Ako u porodici postoji ovakva istorija, razgovarajte sa lekarom o svom riziku.“

Zašto je priča Anđeline Džoli toliko važna?

Nakon što je javno govorila o svojoj odluci, Anđelina Džoli je pokrenula ono što je Harvard Medical School nazvao „Angelina Jolie effect“ – povećanu zainteresovanost žena za genetsko testiranje i procenu rizika od raka dojke i jajnika. Njena priča je mnogim ženama prvi put približila pojmove poput BRCA1, BRCA2, genetskog savetovanja i preventivne hirurgije. Ali postoji jedna važna stvar koju ne treba izgubiti iz vida. Ono što je bilo pravo za Anđelinu Džoli ne mora biti pravo za svaku drugu ženu.