Dar od Boga, ili dar od mame: Šta nam DNK otkriva o talentu

Da li ste se ikada zapitali zašto komšijin sin već sa četiri godine svira klavir kao mali Mocart, iako mu ni mama ni tata nemaju ni gram sluha, dok vaše dete nema ni pojma sa matematikom, iako ste i vi i suprug odlični matematičari?

Kada pričamo o genetici, vreme je da razbijemo prvu zabludu: u našem genetskom kodu ne postoji gen za matematiku ili gen za klavir. Pitanja od koga dece nasleđuju talenat za sport, ili pak kako to da dete ima plave oči, a roditelji smeđe, samo su neke od tema oko kojih se vekovima vodi polemika.

Danas odgovramo na ono čuveno pitanje: da li nam je talenat dar od Boga ili nam je to deo DNK koju su nam roditelji zavalili u amanet?

Možda vas zanima

Ako vam dete trenira, ovo nikako ne preskačite: Pregled može da otkrije problem za koji niste ni znali

Mogu li blizanci imati različitu krvnu grupu? Genetika daje zanimljiv odgovor

Ako mama ili tata imaju čukljeve, da li će ih imati i dete? Genetika ovde igra veliku ulogu

Sve je u istom bubnju

Ono što roditelji prenose na dete kroz svoje gene jesu biološke i fiziološke predispozicije, a ne gotove veštine.

• Hardver umesto softvera: Mama i tata ne poklanjaju znanje, već daju vrhunski hardver. Ako su roditelji dobri matematičari, dete ne nasleđuje tablicu množenja u stomaku, već strukturu mozga koja olakšava logičko razmišljanje. S druge strane, komšijino dete je možda od predaka nasledilo izuzetno osetljiv nervni sistem i finu motoriku prstiju, što je idealna podloga za muziku, bez obzira na to što mu roditelji pevaju falš.

• Genetska lutrija: Genetika nije fotokopir mašina, pre je nalik nekoj mešalici. Deca od roditelja ne dobijaju čist prosek, već jedinstvenu kombinaciju gena predaka: baba, deda, pradeda… Zato profesor matematike može imati dete koje obožava likovno, jer su se geni posložili potpuno drugačije.

Slučaj matematičara i muzičara

Zamilste ovu situaciju: dva profesora matematike sede za stolom, razbijaju diferencijalne jednačine, a dete ih belo gleda dok pokušava da sabere dva i dva. Kako je to moguće ako je sve u genima?

Odgovor leži u činjenici da genetika postavlja samo potencijal, ali ne i garanciju.

• Genetski plafon: Geni daju granice našeg kapaciteta. Roditelji matematičari su detetu verovatno preneli genetski potencijal za odličnu logiku, ali ukoliko se taj potencijal u ranom detinjstvu ne stimuliše na pravi način, ili ako je dete biološki skrenulo ka drugoj vrsti inteligencije recimo, emocionalnoj ili umetničkoj, matematika će mu biti špansko selo.

• Muzičko čudo iz komšiluka: Slično je i sa malim sviračem klavira. Roditelji nemaju sluh, ali su se u genetskom miksu deteta poklopili receptori za zvuk, brzina prenosa impulsa u mozgu i osećaj za ritam koji su preskočili generacije i dali savršen sklop za muziku.

Šta je na kraju talenat

Kada sve saberemo i oduzmemo, ono što nazivamo „talentom“ je zapravo srećan splet gena koji daje vetar u leđa.

Talenat nije magična moć, već biološka prednost. To je onaj sklop gena koji detetu omogućava da preskoči prve stepenice na putu učenja nečega. Dok drugima treba mesec dana da shvate principe muzike ili matematike, dete sa povoljnim genetskim predispozicijama to usvaja sa lakoćom.

Genetika otvara vrata i daje alat, ali tek okruženje, rad i trud odlučuju šta će dete od toga napraviti.