Najbolnija tajna Doli Parton: Nije mogla da ima decu, ali je zato pomogla milionima mališana

Vest o smrti Doli Parton obišla je svet. Legendarna američka pevačica, tekstopisac, glumica i humanitarka preminula je 25. avgusta, u 80. godini. Njeni predstavnici saopštili su da je umrla nakon kratke borbe sa rakom, ali detalji o vrsti bolesti nisu objavljeni. Ostala je i priča o ženi koja nikada nije imala svoju decu, a koja je tokom života pomogla milionima mališana.

I dok se svet oprašta od žene čije su pesme obeležile generacije, jedna priča iz njenog privatnog života posebno privlači pažnju. Doli nikada nije imala svoju decu. A upravo su deca, na jedan sasvim drugačiji način, bila ogroman deo njenog života.

Odrasla je u porodici sa 12 dece

Doli Parton rođena je u siromašnoj porodici u Tenesiju, kao jedno od 12 dece Roberta i Evi Li Parton. Odrastanje u tako velikoj porodici značilo je da deca nikada nisu bila daleko. Naprotiv, bila su svuda oko nje. Kasnije je govorila da je imala posebno blizak odnos sa mlađom braćom i sestrama, a pojedini članovi porodice su u jednom periodu čak živeli sa njom. Doli je, kako je sama govorila, praktično odrastala uz decu i pomagala u njihovom podizanju. Možda upravo zato njena odluka da nema svoju decu nikada nije bila jednostavna priča o tome da „nije volela decu“.

Možda vas zanima

Ljubav iz ordinacije: Ovako je Jelena Janković srela čoveka svog života

Stroga pravila Nikole Jokića: Deci zabranio telefone, jednu stvar moraju da rade

“Osećala sam se usamljeno, odbačeno i nevoljeno pored Duška, a žrtvovala se zbog Atine i Nike”: Jelena Karleuša bez zadrške o lošem braku sa Tošićem

„Mislila sam da treba da se osećam manje kao žena“

Doli Parton je otvoreno govorila o tome da joj nije bilo lako što nije postala majka. U jednom ranijem intervjuu priznala je da je svojevremeno sebe krivila zbog toga i da je mislila da bi trebalo da se oseća „manje kao žena“ zato što nije mogla da ima dete koje bi rodila. Kasnije je, međutim, na svoju životnu priču počela da gleda drugačije.

Rekla je da je vremenom prihvatila da je možda njen život trebalo da izgleda drugačije. I upravo tu se nalazi jedan od najemotivnijih delova njene priče. Doli je govorila da je pomagala da se podigne veliki broj mališana iz svoje porodice, da je decu svoje braće i sestara volela kao svoje i da je u njima pronašla posebnu vrstu majčinske ljubavi. Za nju porodica nije prestajala tamo gde prestaje krvno srodstvo.

Nije imala svoju decu, ali je pomogla milionima

Možda je najveći dokaz koliko su joj deca bila važna upravo ono što je uradila za mališane širom sveta. Godine 1995. pokrenula je Dolly Parton’s Imagination Library, program koji deci poklanja knjige i podstiče ranu pismenost. Ideja je bila jednostavna: deca treba da imaju priliku da od najranijeg uzrasta zavole knjige, bez obzira na to koliko novca njihovi roditelji imaju. Do danas je kroz program poklonjeno više od 232 miliona knjiga deci širom sveta.

A razlog zbog kog joj je obrazovanje dece bilo toliko važno bio je veoma ličan. Njen otac nije znao da čita i piše, a Doli je često govorila o tome koliko je njena porodica bila siromašna i koliko su članovi porodice morali rano da počnu da rade umesto da se školuju. Zato je želela da deci pruži nešto što njena porodica nije imala u dovoljnoj meri – priliku da uče i sanjaju bez obzira na to gde su rođena.

„Svačija deca mogu biti moja“

Doli je jednom objasnila da je odrasla u velikoj porodici, sa mnogo mlađe braće i sestara, i da je upravo zbog toga uvek bila okružena decom. Govorila je da voli decu svoje braće i sestara kao da su njena i da joj je bilo lako da prihvati ideju da možda nije bilo predviđeno da ima svoju decu – jer su „svačija deca“ na neki način mogla biti njena.

To je možda i najlepši način da se razume njen odnos prema majčinstvu. Nije tvrdila da je život bez dece jednostavan. Nije ni govorila da je majčinstvo nevažno. Samo je pronašla svoj način da ljubav prema deci pretvori u nešto mnogo veće od sopstvene porodice.

Žena koja nije bila majka, a ostavila je trag u životima miliona dece

Doli Parton će ostati upamćena po pesmama, filmovima, specifičnom izgledu i ogromnom uspehu. Ali iza svega toga postoji i jedna tiša priča. Priča o devojčici koja je odrasla sa mnogo braće i sestara. O ženi koja je pomagala da se podignu deca iz svoje porodice. O osobi koja je nekada patila jer nije mogla da bude biološka majka, a onda je pronašla način da tu prazninu ne pretvori u gorčinu, već u nešto što će koristiti drugima. I zato je možda njena priča važna i danas, posebno za žene.

Majčinstvo nije jedini način da žena voli, štiti, podiže i menja živote dece. Doli Parton nije imala svoju decu. Ali milioni mališana širom sveta danas imaju knjigu u rukama upravo zahvaljujući njoj.