Mnogi roditelji prave istu grešku: Evo kada beba treba da ide uveče na spavanje

Jedno od najčešćih pitanja koje roditelji postavljaju jeste kada je pravo vreme da beba uveče ode na spavanje. Dok neki pokušavaju da uvedu strogo određeno vreme, drugi čekaju da dete samo pokaže da je umorno. Ipak, ne postoji jedan sat koji odgovara svakoj bebi. Potrebe za snom menjaju se kako dete raste, a važnu ulogu imaju i dnevne dremke, vreme jutarnjeg buđenja i individualni ritam bebe.

Novorođenčad još nemaju ustaljen ritam

Tokom prvih nedelja i meseci života teško je govoriti o klasičnom „odlasku na spavanje“ u određeno vreme. Novorođenčad još nema potpuno razvijen ritam dana i noći i često spava u kraćim intervalima tokom celog dana. Zbog toga roditelji ne bi trebalo da očekuju da beba svake večeri zaspi u isto vreme. Mnogo je važnije da se postepeno napravi razlika između dana i noći. Tokom dana prostor može biti svetliji i aktivniji, dok u večernjim i noćnim satima treba smanjiti svetlo, buku i stimulaciju. Na taj način beba postepeno počinje da povezuje noć sa odmorom.

Kako beba raste, vreme za spavanje postaje predvidljivije

Oko četvrtog meseca života kod mnogih beba počinje da se razvija stabilniji ritam spavanja. Tada roditelji mogu postepeno da uvedu večernju rutinu i približno isto vreme odlaska u krevet. Kod starijih beba često se kao praktičan okvir može uzeti period između 19 i 21 sat, ali to ne treba shvatiti kao strogo pravilo. Ako se beba, na primer, ujutru budi veoma rano i ima ranije dnevne dremke, možda će joj odgovarati i raniji odlazak na spavanje. Sa druge strane, dete koje kasnije ustaje i ima drugačiji raspored može biti spremno za san nešto kasnije. Najvažnije je posmatrati dete, a ne samo sat.

Možda vas zanima

„Mama“ ili „tata“? Evo koje reči bebe najčešće izgovore kao prve

Muž ostavlja mamu samu sa bebom i stalno ide na isto mesto: „Proveri ti to dobro, tako je i moj“

Voditeljka zaspala usred emisije: Noć pre spavala samo dva sata jer je bdela uz dvoje male dece

Obratite pažnju na znakove pospanosti

Roditelji često čekaju da beba postane veoma umorna pre nego što je stave u krevet. Međutim, tada uspavljivanje može biti teže.

Znakovi da se bebi približava vreme za spavanje mogu biti:

• zevanje
• trljanje očiju
• smanjena zainteresovanost za okolinu
• usporenost
• nervoza i razdražljivost
• okretanje glave od igračaka i drugih stimulansa

Kada primetite prve znakove umora, dobro je početi sa smirivanjem i pripremom za spavanje.

Večernja rutina može mnogo da pomogne

Bebama prija kada se određene aktivnosti ponavljaju približno istim redosledom svake večeri. Rutina ne mora biti duga niti komplikovana.

Može da izgleda ovako:

• kupanje ili umivanje
• oblačenje pidžame
• hranjenje
• prigušivanje svetla
• kratko maženje
• pevanje uspavanke ili čitanje
• odlazak u krevet

Vremenom beba počinje da prepoznaje ovaj obrazac i povezuje ga sa približavanjem vremena za spavanje.

Nemojte bebu držati budnom kako bi kasnije zaspala

Jedna od čestih zabluda jeste da će beba bolje spavati noću ako se tokom dana drži budnom ili ako se večernje spavanje namerno odloži. Kod beba to često može imati suprotan efekat. Preumorno dete može postati nervozno, teže se umiriti i imati problema sa uspavljivanjem. Zato nije cilj da beba što duže ostane budna, već da dobije dovoljno sna tokom celog dana i noći.

Kada bebu staviti u krevet?

Kada se uspostavi određeni ritam, roditelji mogu da pokušaju da bebu stavljaju u krevet približno u isto vreme svake večeri. Ipak, povremena odstupanja su potpuno normalna. Bolje je imati fleksibilnu rutinu koja odgovara detetu nego insistirati na tačno određenom vremenu bez obzira na to koliko je beba umorna. Kako dete raste, njegov raspored će se ponovo menjati, pa će biti potrebno prilagođavati i vreme odlaska na spavanje.

Bezbednost je važnija od vremena odlaska u krevet

Bez obzira na to kada beba zaspi, najvažnije je da uslovi za spavanje budu bezbedni. Bebu treba stavljati da spava na leđima, na čvrstoj i ravnoj podlozi. Krevetac treba da bude bez jastuka, igračaka, labavih ćebadi i drugih predmeta koji bi mogli predstavljati rizik tokom spavanja. Roditelji takođe ne bi trebalo da očekuju da će beba odmah prespavati celu noć. Noćna buđenja su u prvim mesecima života normalna, a učestalost buđenja zavisi od uzrasta, razvoja i potreba deteta.

Ne postoji savršen sat za svaku bebu

Iako se često govori da bebe „moraju“ da budu u krevetu u određeno vreme, ne postoji univerzalan sat koji odgovara svakom detetu. Mnogo je važnije da beba ima dovoljno sna, da roditelji prepoznaju njene znakove umora i da se postepeno uvede rutina koja će joj pomoći da razlikuje dan od noći. Za neke bebe to može značiti odlazak na spavanje oko 19 časova, dok će drugima više odgovarati nešto kasniji termin. Ono što je važno jeste da raspored bude prilagođen uzrastu i potrebama deteta, a ne da roditelji pokušavaju da ga uklope u strogo pravilo. Ako beba ima ozbiljne poteškoće sa spavanjem, veoma često se budi, teško diše tokom sna ili postoji bilo kakva druga zabrinutost u vezi sa njenim zdravljem i razvojem, potrebno je razgovarati sa pedijatrom.