Danas je Prepodobni Pimen Veliki: Svetitelj koji je učio da je ćutanje ponekad najveća mudrost

Živeo je u Egiptu tokom IV i V veka i ostao upamćen po svojoj mudrosti, skromnosti i jednostavnim savetima koji su i vekovima kasnije bliski čoveku. Njegov život nije bio ispunjen velikim događajima u uobičajenom smislu te reči. Naprotiv: Pimen je izabrao tišinu, molitvu, odricanje i život daleko od sveta. Ipak, upravo su njegove kratke i jednostavne pouke postale dragoceno nasleđe hrišćanske duhovnosti.

Učio je da čovek ne treba da osuđuje druge, već da najpre pogleda u sebe i svoje slabosti. Ta poruka, čini se, danas ima posebnu težinu, u vremenu kada se tuđe odluke često olako komentarišu i osuđuju, naročito na društvenim mrežama.

Ko je bio Prepodobni Pimen Veliki?

Pimen je, zajedno sa svojom braćom, otišao u egipatsku pustinju kako bi svoj život posvetio Bogu. Tamo je živeo kao monah, u veoma skromnim uslovima, trudeći se da savlada sopstvene slabosti i da prema drugima bude blag i milostiv. Vremenom je postao duhovni učitelj mnogim monasima i ljudima koji su mu dolazili po savet. Zvali su ga „Veliki“ ne zbog bogatstva, položaja ili ovozemaljske moći, već zbog njegove duhovne mudrosti. Njegove reči bile su kratke, ali snažne. Nije mnogo govorio, a kada bi govorio, trudio se da njegove reči budu od koristi onome ko ih sluša.

Možda vas zanima

Sveti mučenici Adrijan i Natalija: Ljubav supružnika koja je nadživela i najteže stradanje

Mame, danas je Sveti Vartolomej, zaštitnik dece i porodice: Ovo morate da uradite

Predaj teret Svetom Vasiliju: Kako izgleda odlazak u manastir koji leči dušu

Mudrost koja se prenosi vekovima

O Pimentu je sačuvano mnogo priča i izreka. Jedna od najpoznatijih govori o tome koliko je važno ne osuđivati druge. Kada je neki brat upitao Pimenta šta da radi ako vidi drugog čoveka kako greši, svetitelj je, prema predanju, odgovorio da treba da pomisli kako je i sam slab i da ne osuđuje drugoga. Ovakve pouke pokazuju jednu od najvažnijih tema Pimentovog učenja – čovek bi najpre trebalo da pogleda u svoje srce, umesto da traži tuđe mane.

„Ako ćutiš, imaš mir“

Pimen Veliki posebno je cenio ćutanje. Za njega ćutanje nije značilo samo odsustvo govora, već sposobnost da čovek zastane, obuzda svoje reakcije i pažljivo razmisli pre nego što nešto kaže. U vremenu u kojem smo svakodnevno okruženi bukom, informacijama i brojnim obavezama, ova poruka može biti dragocena i danas. Ponekad nije potrebno imati odgovor na svako pitanje. Ponekad je dovoljno saslušati drugoga, sačekati i ne izgovoriti reči koje bi mogle da povrede.

Blagost prema drugima bila mu je važnija od osude

Pimenove pouke često se vraćaju na istu misao: čovek ne može znati sve okolnosti tuđeg života, pa zato ne treba žuriti sa osudom. Jedna od njegovih poznatih pouka govori upravo o tome da je bolje ćutati i prepustiti sud Bogu nego olako izgovoriti osudu. To je lekcija koja se lako može preneti i u svakodnevni život: u porodici, među prijateljima, ali i u odnosu prema ljudima koje poznajemo samo površno.

Zašto je Prepodobni Pimen važan i danas?

Iako je od njegovog života prošlo više od 1.500 godina, pitanja kojima se bavio nisu se mnogo promenila. Kako sačuvati mir? Kako oprostiti? Kako ne reagovati u besu? Kako razumeti drugog čoveka? Kako priznati sopstvenu grešku? Pimen Veliki na ova pitanja nije nudio komplikovane odgovore. Njegova mudrost počivala je na jednostavnosti: manje osuđivati, više praštati, biti skroman i paziti na svoje reči. Možda je upravo zato njegovo učenje i danas toliko blisko. jer podseća da se velike promene često počinju malim koracima.

Dan kada se slavi Prepodobni Pimen Veliki

Prepodobni Pimen Veliki u Srpskoj pravoslavnoj crkvi praznuje se 9. septembra po novom kalendaru, odnosno 27. avgusta po starom kalendaru. Njegov dan prilika je da se vernici podsete vrednosti smirenja, trpeljivosti, praštanja i ljubavi prema bližnjem.

Pimenovo nasleđe nije u raskošnim građevinama niti u materijalnom bogatstvu. Ono je sačuvano prvenstveno u njegovim kratkim poukama. rečima koje pozivaju čoveka da bude bolji prema drugima, ali i iskreniji prema sebi. U svetu u kojem često imamo potrebu da kažemo poslednju reč, njegova poruka možda je jednostavnija nego ikad: ne moramo uvek da odgovorimo – ponekad je mudrije zastati, saslušati i sačuvati mir.