Fenomen „Mom shaming“ i društvene mreže: Zašto se mame osećaju kao da nikada nisu dovoljno dobre?

Bilo da je reč o dojenju, adaptiranom mleku, uspavljivanju, ishrani, povratku na posao ili načinu vaspitanja, mnoge mame su se makar jednom susrele sa negativnim komentarima. Ovaj fenomen poznat je kao mom shaming i poslednjih godina postao je sve prisutniji upravo zahvaljujući društvenim mrežama.

Mom shaming podrazumeva osuđivanje, kritikovanje ili omalovažavanje majki zbog roditeljskih odluka koje donose. Kritike mogu dolaziti od nepoznatih ljudi na internetu, ali i od članova porodice, prijatelja ili drugih roditelja. Iako su komentari često predstavljeni kao „dobronamerni saveti“, kod mnogih mama izazivaju osećaj krivice, nesigurnosti i pritiska da moraju biti savršene.

Društvene mreže dodatno pojačavaju ovaj problem. Nedavno se na mrežama povela raspavaka da li su žene koje su se porodile carskim rezom „lenje“ i žene su imali različita mišljenja.

Možda vas zanima

Kako prestati sa poređenjem sa drugim roditeljima?

Žašto deca kriju i brišu poruke pred roditeljima? Psihološkinja Đuković objašnjava kada je vreme da se zabrinete

Svakodnevno gledamo fotografije urednih domova, nasmejane dece, pažljivo pripremljenih obroka i naizgled savršeno organizovanog porodičnog života. Međutim, ono što se vidi na ekranu najčešće predstavlja samo mali, pažljivo odabrani deo stvarnosti. Retko se prikazuju neprospavane noći, umor, sumnje ili izazovi sa kojima se gotovo svaki roditelj susreće.

Neprestano poređenje sa drugima može dovesti do osećaja da nismo dovoljno dobri. Prekomerno korišćenje društvenih mreža može biti povezano sa većim nivoom stresa, anksioznosti i nezadovoljstva sopstvenim roditeljskim sposobnostima, posebno kod mama koje su tek dobile dete.

Važno je imati na umu da ne postoji jedan „ispravan“ način roditeljstva. Ono što odgovara jednoj porodici ne mora biti najbolje rešenje za drugu. Svako dete ima drugačiji temperament, potrebe i tempo razvoja, zbog čega univerzalni saveti često nisu primenljivi u svakoj situaciji.

Kako biste zaštitili svoje mentalno zdravlje, korisno je da ograničite vreme provedeno na profilima koji kod vas izazivaju osećaj krivice ili neadekvatnosti. Umesto toga, pratite stručnjake i naloge koji nude proverene informacije, realna iskustva i podršku bez osuđivanja.

Takođe, važno je naučiti da postavite granice. Ne morate odgovarati na svaki komentar niti opravdavati svoje roditeljske odluke. Kada su one donete u najboljem interesu deteta i uz savet zdravstvenih radnika kada je to potrebno, mišljenje nepoznatih ljudi sa interneta ne bi trebalo da bude presudno.

Ako primetite da vas sadržaj na društvenim mrežama često čini uznemirenim, iscrpljenim ili nesigurnim, napravite pauzu. Čak i nekoliko dana bez stalnog skrolovanja može pomoći da se smanji pritisak poređenja i da se ponovo fokusirate na sopstvenu porodicu i ono što zaista funkcioniše u vašem domu.

Najvažnije je zapamtiti da savršena mama ne postoji. Postoji samo mama koja svakog dana daje najbolje od sebe, u okolnostima koje često niko sa druge strane ekrana ne vidi. Roditeljstvo nije takmičenje, a podrška i razumevanje među roditeljima mnogo su vredniji od kritike. Umesto osuđivanja, mnogo više možemo postići ako jedni drugima pružimo ohrabrenje i prostor da učimo, grešimo i rastemo zajedno sa svojom decom.