Komšinica nije mogla da podnese plač moje bebe: Onda je uradila nešto zbog čega je cela zgrada stala na stranu jedne majke

Moj sin je neprestano plakao. Imao je probleme sa refluksom i varenjem, a sati njegovog neutešnog plača potpuno su nas iscrpljivali. Suprug i ja smo izgledali kao zombiji. Menjali smo se. Jedno bi po dva sata šetalo bebu pokušavajući da je umiri, dok bi drugo ostajalo kod kuće i pokušavalo da uhvati malo sna. Nekada bi uspelo. Nekada ne bi. Tako je počela svoju ispovest na Reditu žena koja se predstavila kao Ana iz Liverpula. Jednog jutra, ispred ulaza u zgradu, presrela ju je komšinica Linda.

„Pitala me je zašto moje dete toliko plače i rekla da to nije normalno. Objasnila sam joj da moj sin ima zdravstvene probleme i da ne plače namerno. Samo je prevrnula očima.“

Od tog trenutka počele su žalbe. Najpre zbog buke, a zatim i zajedljive opaske svaki put kada bi Ana izašla iz kuće sa bebom. Nije reagovala. Kaže da jednostavno nije imala snage. A onda je jednog jutra dobila čak 17 poruka.

Možda vas zanima

Renoviranje kuće sa malom decom? Može! Ova majka gletuje i postavlja tapete dok joj beba spava u marami

Valentina je gladovala za vantelesnu oplodnju i rodila dete u 66. godini: Posle porođaja krenuo je užasan scenario

Vedrana Rudan je odrastala uz nasilnog oca, pa se udala za nasilnika: Zašto ćerke nekad ponove majčinu sudbinu?

Komšinica je otišla predaleko

Linda je sa Aninog Fejsbuk profila uzela fotografiju na kojoj majka drži svog sina, uvećala je i od nje napravila plakate.

„Njegovo lice bilo je svuda – u zgradi, ispred ulaza, u liftu… Ispod fotografije stajala je samo jedna ogromna reč: ‘SRAMOTA.’“

Ana kaže da se tada potpuno slomila. Ali pre nego što je njen suprug uopšte stigao da reaguje, dogodilo se nešto što nije očekivala. Komšije su počele same da skidaju plakate. Na snimcima sigurnosnih kamera jasno se videlo ko ih je postavljao. Vest se ubrzo proširila i društvenim mrežama, a roditelji iz kraja javno su stali na Aninu stranu.

„Ljudi su osudili ono što je uradila. Neko je čak označio i njenu ćerku.“

A onda je stigla njena ćerka

Istog popodneva automobil se zaustavio ispred Lindine kuće. Iz njega je izašla Lindina ćerka, koju je Ana poznavala samo iz viđenja. Živela je nekoliko sati dalje i, koliko je znala, nije često dolazila kod majke. Linda je izašla iz kuće i počela nešto da joj objašnjava. A onda je ćerka pokazala telefon. Na ekranu je bila fotografija jednog od plakata. Posle nekoliko minuta razgovor je postao sve glasniji. Lindina ćerka joj je rekla da je videla objave i snimke i da ne može da veruje šta je uradila. Nakon toga prišla je Ani.

„Žao mi je“, rekla je. „Moja mama je oduvek mislila da zna najbolje. Ali ovo što je uradila je strašno.“

Linda je stajala nekoliko metara dalje i ćutala. Prvi put otkako je sve počelo, nije imala šta da kaže. Kasnije tog dana svi plakati su bili uklonjeni.

„Te večeri sam prvi put izašla bez straha“

Linda se Ani nikada nije izvinila. Ipak, kaže da joj to više nije bilo najvažnije.

„Te večeri sam prvi put posle nekoliko nedelja izvela sina u šetnju bez straha da će neko komentarisati njegov plač.“

Beba je, naravno, ponovo zaplakala. Ali Ana je ovog puta nastavila da hoda.

„Jer sam konačno shvatila nešto što sam, u svom umoru i strahu da nisam dovoljno dobra majka, potpuno zaboravila.“

Tuđa neprijatnost zbog plača moje bebe nije dokaz da ja radim nešto pogrešno.

Svoju priču, kako kaže, odlučila je da podeli zbog svih majki koje se trenutno osećaju iscrpljeno, usamljeno ili nedovoljno dobro.

„Ako vam beba plače, ako ne spavate, ako ne znate šta da radite i imate osećaj da svi oko vas bolje znaju kako da budete majka – niste same.“

„Ne postoji savršena majka. Postoji samo majka koja svakog dana daje sve od sebe.“

Upravo to je, dodala je, ono što bi volela da je neko rekao njoj onda kada joj je bilo najteže.