Nataša Bekvalac otvoreno o psihoterapiji: Nije sramota potražiti pomoć

Kada javna ličnost otvoreno govori o odlasku na psihoterapiju, to može da bude mnogo više od lične priče. Može da bude podsetnik svima nama da briga o mentalnom zdravlju nije znak slabosti, već oblik brige o sebi.

Pevačica je u više navrata govorila o tome da ide na psihoterapiju i koliko joj razgovor sa stručnom osobom znači. Njena otvorenost posebno je važna u vremenu u kojem se od žena, a naročito od majki, često očekuje da budu snažne, organizovane i dostupne svima – čak i onda kada same više nemaju snage.

Možda vas zanima

Edita podelila nežan trenutak sa ćerkom: Ovo je mnogo više od maženja – evo zašto je kontakt mame i bebe toliko važan

Trudna, ostavljena i javno prevarena: Ana je htela sve da mu oprosti, ali on je…

„Dotakla sam dno, izgubila sam svaku nadu da ću imati dete“:Katarina Živković o borbi za potomstvo i trudnoći

„Dobra mama“ ne mora da znači savršena mama

Savremeno roditeljstvo donelo je mnogo korisnih promena, ali i nove pritiske. Danas imamo više informacija nego ikada, ali upravo zbog toga roditelji često imaju osećaj da stalno nešto rade pogrešno.

Majke se susreću sa pitanjima koja nemaju jednostavne odgovore: „Da li dovoljno vremena provodim sa detetom? Da li sam dovoljno strpljiva? Da li sam dobra majka ako mi je ponekad svega dosta? Da li smem da kažem da sam umorna?“

Uz svakodnevne obaveze, posao, brigu o deci, partnerske odnose i očekivanja okoline, sve više žena prepoznaje potrebu da zastane i potraži podršku. I to ne znači da sa njima nešto nije u redu. Naprotiv.

Psihoterapija nije poslednja stanica

Još uvek postoji stigma oko odlaska kod psihoterapeuta. Mnogi pomoć potraže tek kada problem postane toliko veliki da više ne mogu da ga ignorišu. Drugi se plaše šta će okolina pomisliti ili osećaju da bi „morali sami da se izbore“. Ali psihoterapija nije rezervisana samo za velike životne krize.

Razgovor sa stručnom osobom može biti podrška u različitim periodima života – tokom roditeljstva, nakon velikih promena, u partnerskim problemima, kada osećamo preopterećenost, anksioznost, tugu ili jednostavno kada želimo bolje da razumemo sebe. Tražiti pomoć ne znači biti slab. To znači prepoznati da nam je potrebna podrška i imati dovoljno hrabrosti da je potražimo.

I majkama je potrebna briga

Od žena se često očekuje da budu oslonac porodice. Međutim, i osoba koja brine o drugima ima pravo da bude umorna, zbunjena, tužna ili da jednostavno kaže: „Ne mogu sama.“ Važno je zato menjati način na koji govorimo o mentalnom zdravlju. Umesto pitanja „Šta ti je, zar ne možeš sama?“, možda je vreme da češće pitamo: „Kako mogu da ti pomognem?“

Natašina otvorenost o psihoterapiji upravo zbog toga može da bude važna. Ne zato što javne ličnosti treba da budu primer kako se živi, već zato što njihova iskustva mogu pomoći da se neke teme o kojima se dugo ćutalo konačno izgovore naglas.

Jer roditeljstvo ne zahteva savršenstvo. Zahteva ljude koji su spremni da brinu, o svojoj deci, ali i o sebi. A ponekad je prvi korak upravo odluka da potražimo pomoć.