Trećina mladih nikada nije bila u vezi: Zašto nova generacija sve češće bira samački život?

Za generacije koje su odrastale uz ideju da su ljubav, brak i porodica gotovo obavezni delovi odraslog života, jedan podatak zvuči iznenađujuće: čak trećina mladih između 18 i 29 godina nikada nije imala partnera.

Prema nedavnom istraživanju YouGov-a, čije rezultate prenosi britanski The Times, 33 odsto ispitanika uzrasta od 18 do 29 godina navelo je da nikada nije bilo u vezi. U ukupnoj odrasloj populaciji taj procenat iznosi svega devet odsto. Ovaj podatak, međutim, ne znači da su svi ti mladi ljudi usamljeni ili da su odustali od ideje ljubavi. Za deo njih samački život jednostavno više nije nešto što treba po svaku cenu „prevazići“.

Partner više nije uslov za srećan život

Mnogi mladi danas već imaju posao, prijatelje, hobije, putovanja i svakodnevicu koju su organizovali prema sopstvenim potrebama. Zbog toga potencijalni partner ne predstavlja samo mogućnost za ljubav i bliskost, već i osobu koja ulazi u već izgrađen život. Veza tako mora da donese dovoljno zadovoljstva i sigurnosti da bi mladima bila vredna promene njihovih navika, vremena i svakodnevne rutine. Sagovornici The Timesa navodili su da vezu više ne posmatraju kao obaveznu životnu stanicu. Neki nisu spremni da zbog odnosa odustanu od samostalnosti ili standarda koje su postavili.

Možda vas zanima

Ljubav koja je preživela godine: Maja Ognjenović i Miloš Teodosić ponovo zajedno nakon 13 godina?

Ljubavna priča Edite Aradinović i Marka trajala je godinama: Tajna veza, velika ljubav, raskid, a onda buket koji je završio u publici

Ljubavna priča Jelene Karleuše i Duška Tošića: od velike ljubavi do bolnog razvoda poznatog para

Posebno se promenio položaj žena

Veće mogućnosti za obrazovanje, zaposlenje i finansijsku nezavisnost promenile su i način na koji mnoge žene gledaju na brak i partnerske odnose. Partner više ne mora da bude uslov za finansijsku sigurnost ili društveni status. Zbog toga neke žene mogu da biraju odnos zato što ga zaista žele, a ne zato što osećaju da im je neophodan. To istovremeno znači da mogu biti manje spremne da ostanu u vezi koja im donosi više stresa, nesigurnosti i emocionalnog opterećenja nego zadovoljstva.

Aplikacije nude izbor, ali mogu da stvore i zasićenje

Paradoks savremenog upoznavanja jeste u tome što nikada nije bilo lakše doći do potencijalnog partnera, a mnogima istovremeno nije bilo teže da izgrade stabilnu vezu. Aplikacije za upoznavanje omogućile su korisnicima da u kratkom vremenu upoznaju veliki broj ljudi. Međutim, upravo veliki izbor može stvoriti utisak da uvek postoji još neko ko bi mogao biti bolji izbor. Umesto da jednoj osobi daju dovoljno vremena da je upoznaju, korisnici lako mogu da nastave dalje čim naiđu na nešto što im ne odgovara.

Dejting može da bude i emocionalno iscrpljujuć

Među iskustvima koja korisnici aplikacija navode jesu ignorisanje poruka, odbacivanje, nestajanje bez objašnjenja i osećaj da je upoznavanje novih ljudi postalo zamorno. Prema istraživanju Pew Research Center-a koje prenosi AP, više od polovine ljudi mlađih od 35 godina koristilo je neku aplikaciju ili sajt za upoznavanje. Oko 53 odsto korisnika svoje iskustvo opisalo je kao uglavnom pozitivno, ali su istovremeno mnogi prijavili neželjene seksualne poruke, uporno kontaktiranje i uvrede. To pokazuje da iskustvo sa aplikacijama nije isto za sve – nekima one olakšavaju upoznavanje, dok kod drugih mogu doprineti frustraciji i zasićenju.

Mladi sve manje pristaju na „nejasne odnose“

Još jedan razlog za povlačenje iz dejtinga može biti zamor od odnosa bez jasnog statusa. Dopisivanje koje traje nedeljama, nestajanje bez objašnjenja i odnosi koji liče na vezu, ali bez dogovora i odgovornosti, mogu biti posebno iscrpljujući za ljude koji žele jasnoću. Umesto da ulažu vreme u odnos čiji pravac ne poznaju, neki mladi radije ostaju sami.

Da li se mladi zaista plaše ljubavi?

Psihološkinja Džin Tvendž ukazuje na širu promenu: mladi se, prema njenom tumačenju, ne udaljavaju samo od braka već i od romantičnih odnosa. Jedno od mogućih objašnjenja jeste veći značaj koji se pridaje emocionalnoj sigurnosti. Za neke ljude veza tako može predstavljati ne samo priliku za bliskost već i potencijalni rizik od odbacivanja i povrede. Ipak, važno je imati na umu da iza statistike ne stoji jedna generacija koja „ne veruje u ljubav“. Razlozi zbog kojih neko nije bio u vezi mogu biti potpuno različiti – od ličnog izbora i prioriteta do manjka prilika, loših prethodnih iskustava ili jednostavno činjenice da odgovarajuću osobu još nije upoznao.

Možda se zato ne menja potreba za ljubavlju koliko se menja odnos prema njoj: veza više nije cilj sama po sebi, već izbor koji treba da učini život boljim, a ne samo drugačijim.