Gore za žive, dole za mrtve: Šta kažu sveštenici, da li se tako pale sveće

Čim uđemo u crkvu, pre nego što počne liturgija, često prvo kupimo sveću, zapalimo je i u sebi pomenemo imena onih koje volimo.

Ali da li znamo zašto to radimo? I da li je zaista tačno da se sveće za žive pale gore, a za mrtve dole?

Sveća je simbol molitve

U pravoslavnoj crkvi sveća nije amajlija, niti samo običaj koji treba ispoštovati. Ona je vidljivi znak naše molitve. Prema objašnjenju protojereja Srećka Zečevića, svetlost sveće simbolizuje Božanstvo, ali i svetlost Hristovog i jevanđelskog učenja koje čoveku osvetljava životni put.

Možda vas zanima

Šta se radi, a šta ne na Pokrov Presvete Bogorodice? 10 pravila za mame

Planirate svadbu? Ovih 8 troškova mogu ozbiljno da vas iznenade

Danas se obeležava Pokrov Presvete Bogorodice: Praznik majčinske ljubavi, vere i porodične sloge – evo šta se po običajima radi, a šta izbegava

Zato plamen nije važan samo  zbog toga što će nam „doneti sreću“, već zato što nas podseća na Boga, molitvu i veru. A molitva majke je najmoćnija, ona dopire do samog Boga, kažu sveštenici iz mamastira Tumane.

Sveća se pali za zdravlje i napredak živih, kao i za pokoj duše upokojenih. Nije presudno koliko smo sveća kupili niti koliko dugo će one goreti. Mnogo je važnije sa kakvom namerom ih palimo.

Gore za žive, dole za mrtve?

Ovo je verovatno jedna od najčešćih nedoumica.

Mnogi su odmalena slušali da na svećnjaku treba razlikovati „gornji deo za žive“ i „donji deo za mrtve“. Međutim, to nije univerzalno pravilo pravoslavne vere. Protojerej Srećko Zečević ovu podelu naziva veštačkom, uz objašnjenje da se sveća i za žive i za upokojene može prislužiti i gore i dole.

Slično objašnjenje dao je i sveštenik Predrag Popović, koji je istakao da je velika zabluda posmatrati sveće kao strogo podeljene na one „za mrtve“ i one „za žive“.

– Naša vera nije vera mrtvih – poručuje Popović, podsećajući da je hrišćanstvo vera vaskrsenja.

Zato, ako ste se nekada našli pred svećnjakom i razmišljali da li ćete pogrešiti ako sveću za pokojnika stavite gore ili ako sveću za živu osobu stavite dole, nemate razloga za strah.

Kako se sveća pravilno pali?

Sam čin je jednostavan. Priđemo svećnjaku, prekrstimo se i u mislima ili tiho izgovorimo ime osobe za koju se molimo. Zatim sveću zapalimo i postavimo na predviđeno mesto.

Ako je palimo za živu osobu, možemo se pomoliti za njeno zdravlje, mir, sreću i napredak. Ukoliko je pak namenjena upokojenoj osobi, molimo se za pokoj njene duše.

Ne postoji potreba za posebnim „ritualom“, niti je potrebno izgovoriti neku magičnu formulu. Suština je u molitvi.

Jedna sveća za više osoba

Ne postoji pravilo koje nalaže da za svaku osobu moramo kupiti posebnu sveću. Jedna sveća može biti namenjena za više članova porodice, a vernik može u molitvi pomenuti njihova imena.

Zato nema potrebe da se opterećujemo brojem sveća. Neko će zapaliti jednu, neko nekoliko njih. Bog ne meri molitvu brojem sveća.

Zašto se sveće prave od voska?

Sveća od čistog pčelinjeg voska ima svoju simboliku u pravoslavnoj tradiciji.

Protojerej Srećko Zečević ukazuje na poređenje sa pčelom koja sakuplja mirisni sok i polen sa cvetova, dok bi molitva vernika trebalo da dolazi iz čistog srca i duše.

Zato je sveća mnogo više od komada voska sa fitiljem. Njena svetlost podseća na Hrista kao Svetlost sveta, dok toplota plamena simbolično govori o toplini molitve i ljubavi.

Sveća nije magija

Ovo je najvažnije zapamtiti. Ako zapalimo sveću, a pritom ne razmišljamo o tome za koga se molimo, čin lako može postati samo navika.

Sveća sama po sebi neće rešiti problem, izlečiti bolest ili promeniti nečiju sudbinu. Ona je simbol i deo molitve.

Zato nije najvažnije da li smo zapalili jednu ili deset sveća, da li smo je stavili gore ili dole, niti da li smo to učinili baš na određeni način. Važno je da smo zastali, setili se nekoga, zahvalili se Bogu ili zatražili pomoć i mir.

Kada sledeći put zapalite sveću…

Možda će sledeći odlazak u crkvu izgledati malo drugačije.

Kada priđete svećnjaku, nemojte prvo razmišljati o tome gde „morate“ da je stavite. Setite se osobe za koju je palite. Ako je živa, pomolite se za njeno zdravlje. Ako je upokojena, pomolite se za pokoj njene duše.

Ako je palite za sebe, zastanite i zahvalite na onome što imate, a zatražite snagu za ono što tek dolazi. Jer smisao sveće nije u samom plamenu. Smisao je u molitvi koju taj mali plamen predstavlja.