Odrasla bez majke, jela samo paštetu, sa ocem i maćehama prošla pakao: Životna priča Goce Lazarević

Gordanu Gocu Lazarević svi znamo kao veselu, nasmejanu i punu energije. Međutim, iza širokog osmeha krije se priča o tužnom detinjstvu i odrastanju bez majke.

– Dok nisam počela da živim samostalno, namučila sam se mnogo. Sve je bilo surovo. Mama i tata su trbuhom za kruhom otišli u inostranstvo. Ostavili su mene i brata kod strica i strine – pričala je Lazarevićeva.

Situacija je bila još teža kada je i strina morala da ode da radi. Gordana i njen brat ostali su da žive u kući u šumi, sa čovekom koji je trebalo da ih čuva.

Možda vas zanima

Bio je dečak (4) kada je ostao sam na železničkoj! 28 godina kasnije saznao je da li su ga roditelji namerno ostavili

Ivan i Ljubica preko noći ostali bez oca i oslonca: Živeli su u planinskoj zabiti, a onda im se skroz promenio život

Pevala je, smejala se, a bolovala je od najteže bolesti: Nadežda Biljić između bolnice i bine

– Brata i mne ostavila je u šumi sa jednim neuglednim čovekom da nas čuva. Nije se presvlačio po deset dana. Preko nedelje mazali smo pašteticu i margarin na hleb. Nismo znali za nešta drugo. Dok strina ne dođe. Otud i moj gastritis, koji vučem od ranog detinjstva. Moram da kažem da nikada nismo bili gladni. Čokoladu smo kupovali jednom mesečno, ono malo Životinjsko carstvo – bila  je iskrena pevačica.

Decenijama sam sanjala majku kako se vraća

Gordanina majka nije mogla da podnese razdvojenost od dece i život u inostranstvu:

– Mama nije mogla da izdrži bez nas, bila je mnogo tužna. Jedva je izmolila tatu da se vrate. U saobraćajnoj nesreći pri povratku je poginula.

Dete koje je već odrastalo bez svakodnevnog prisustva roditelja odjednom je ostalo bez osobe koja je trebalo da bude njegov najveći oslonac.

Goca je kasnije otkrivala koliko je taj gubitak ostavio dubok trag. Govorila je da je decenijama sanjala majku kako se vraća.

– Znam da je ona otišla, ipak smo mi bili mali. Ja znam da je ona otišla, ali sam uvek imala iste snove. Decenijama sam sanjala da se ona vraća. Nedostajala mi je tokom odastanja, nedostajala mi je toplina, ljubav u svemu… –  govorila je Goca.

Tata je dovodio žene, bile su grube prema nama

Posle majčine smrti, njen život nije postao lakši.

– Vrlo rano sam izgubila majku, poginula je. Moj otac se mnogo puta ženio i priženjivao. Odrastanje mi i nije bilo baš veselo, ali sam u ranom detinjstvu naučila da opstanem – navela je Lazarevićeva.

O odnosu sa ocem govorila je bez ulepšavanja.

– Otac nas je spartanski vaspitavao, bio je surovo grub – navodi Gordana.

Dodaje da je njen otac imao i jednu osobinu zbog koje mu je kasnije bila zahvalna. Insistirao je da se njegova deca školuju i obrazuju. Ipak, Goca nije krila da je zbog očevog načina života i žena koje su dolazile u njihovu kuću želela da pobegne:

– To su bile neke žene koje su bile grube prema nama. Kada je jedna od njih došla, smislila sam srednju školu koja ne postoji nigde u blizini da pobegnem i da ih ne gledam. Otišla sam u Beograd.

Tako je i bilo.

– Ja sam se sa 15 godina osamostalila, niko mene nije izbacio iz kuće. Meni se nije svideo način na koji moj otac živi, maćeha, te žene koje je on dovodio i tako dalje… Ja sam po cenu života i smrti želela da odem – pričala je Lazarevićeva…

Svaki dan me je tukao

Mislila je da će odlaskom u Beograd pronaći mir. Međutim, nova iskušenja su je i tamo čekala. Otišla je kod očevih rođaka, koji su je prihvatili, ali njihov sin jedinac nije želeo da Gocu u svom okruženju:

– On, pošto je bio jedinac, od ljubomore baš zato što su njegovi roditelji bili dobri prema meni, svaki dan me je tukao. On je bio mlađi od mene, ja sam imala 15 godina, a on desetak. Svaki dan me udarao, šutirao, vređao…

Trpela je neko vreme, a onda je odlučila da se suprotstavi.

– Ja sam to trpela neko vreme, bila sam mršava i sitna i jednom sam ga tako udarila pesnicom da je on vrištao… Jednim udarcem sam mu pokazala da ne može više tako – priča Gordana.

Međutim, nakon toga više nije mogla da ostane u toj kući. Ono malo stvari koje imala spakovala je u kartonsku kutiju i krenula da traži tetku. Nije znala tačno gde je, već samo da radi kod Liona, u jednom bifeu.

Sazrela sam pre vremena

U godinama, kada je trebala da razmišlja o školi, drugaricama i bezbrižnom odrastanju, Goca je učila kako da preživi.

– Meni je život sazreo pre vremena. Uslovi života su me naterali da sve gledam iz drugog ugla – rekla je pevačica.

Uprkos svemu što joj se dogodilo, Goca danas ne govori samo o boli. Govori i o snazi koju je iz svega toga izvukla:

– Mnogo mi se ružnih stvari dogodilo u životu, ali moja priroda je takva. Ja sam se uvek borila, nisam odustajala – navela je ona.

Gordana Lazarević uspela je da od svog bola napravi snagu, a od teškog života priču o opstanku. Nije dozvolila da je tragedije iz detinjstva definišu do kraja života.

A osmeh koji danas pokazuje publici možda je najlepši dokaz da je, posle svega, ipak uspela da pobedi život.