„Morate samo da dojite“ – rečenica koja može teško da padne novoj mami: Patronažna sestra ima važnu poruku

Dojenje je jedna od tema koja kod novopečenih mama može da izazove mnogo emocija. I dok se o prednostima majčinog mleka govori s razlogom, postoji i druga strana priče o kojoj se znatno ređe priča – šta se događa kada mama želi da doji, ali ne uspeva onako kako je zamišljala?

O ovoj temi govorila je Ivana Denić, majka dve devojčice, patronažna sestra sa 17 godina radnog iskustva i master menadžer u zdravstvu, koja kroz radionice radi sa roditeljima.

Ona je na Instagramu otvorila pitanje veze između dojenja, pritiska koji žene osećaju nakon porođaja i njihovog mentalnog zdravlja.

Možda vas zanima

„Mnogo sam plakao kad me je mama ostavila na autobuskoj stanici“: Sudbina malog Dušana iz Titela udružila Srbiju

„Ne možeš okolo da se slikaš gola i budeš keva“ Vedrana Rudan je bila brutalna kad je pričala o savremenim majkama

Edita Aradinović pokazala kako spava sa bebom: Nežan prizor mame i ćerkice raznežio je sve

„Dojenje i postporođajna depresija nekada idu jedno s drugim“

Ivana kaže da iz iskustva na terenu sve češće sreće majke koje osećaju krivicu zato što svoju bebu ne hrane isključivo majčinim mlekom.

– Dojenje i postporođajna depresija. Nekada idu jedno s drugom. Znam da ću možda sada naići na neke osude ali govorim onako kako je na terenu i kako vidim ovaj problem. Često sam u poslednje vreme imala majke koje nisu dojile stopostotno i zbog toga su se osećale krive.

Posebno je ukazala na poruke kojima su žene izložene i na pritisak koji može da se stvori kada dojenje počne da se predstavlja kao jedina prihvatljiva mogućnost.

– Smatram da smo i mi tu negde zaslužne za to. Zato što one stalno iz medija slušaju da one moraju samo da doje, da je to jedino ispravno, i ako to ne ostvare one se osećaju loše.

Mama nije loša majka ako dojenje ne ide po planu

Dojenje ima brojne zdravstvene prednosti i preporučuje se kada je moguće, ali stvarnost posle porođaja nije ista za svaku ženu. Problemi sa količinom mleka, bol, poteškoće sa prihvatanjem dojke, iscrpljenost, zdravstveno stanje mame ili bebe, ali i psihičko stanje žene mogu da učine ovaj period mnogo težim nego što je očekivala.

Zbog toga razgovor o dojenju ne bi trebalo da se pretvori u procenjivanje toga koliko je neka žena „dobra majka“.

Upravo na to Ivana skreće pažnju.

– Moram reći da je najbitnije da je beba zdrava a pored toga još je bitnije da je majka zdrava. Znamo da zdravlje nije odraz samo fizičkog stanja, već i socijalnog i psihičkog blagostanja. Razmislimo o tome.

Postporođajna depresija nije isto što i „težak dan“

Važno je, međutim, napraviti razliku između osećaja krivice ili razočaranja zbog problema sa dojenjem i postporođajne depresije, koja je zdravstveno stanje i ne može se svesti samo na način na koji se beba hrani.

Dojenje samo po sebi nije jednostavan uzrok postporođajne depresije. Na mentalno zdravlje nakon porođaja mogu uticati brojni biološki, psihološki i socijalni faktori. Ipak, teškoće sa dojenjem i osećaj da žena nije ispunila očekivanja mogu biti dodatno emocionalno opterećenje u već veoma zahtevnom periodu.

Ako tuga, bezvoljnost, snažna anksioznost, osećaj bezvrednosti ili teškoće u svakodnevnom funkcionisanju traju ili se pogoršavaju, važno je obratiti se lekaru ili stručnjaku za mentalno zdravlje. Hitnu pomoć treba potražiti ako postoje misli o povređivanju sebe ili bebe.

Poruka koju bi svaka mama trebalo da čuje jeste jednostavna: ishrana bebe jeste važna, ali važno je i kako je mama. Traženje pomoći nije neuspeh.