„Da li trudnica mora da krvari i moli za pomoć?“ Ljubica izgubila bebu, pa podelila potresnu ispovest

Medicinska sestra iz Severne Makedonije Ljubica Šavreska javno je progovorila o jednom od najbolnijih iskustava u svom životu – gubitku bebe. U opširnom obraćanju Ministarstvu zdravlja opisala je šta se, prema njenim tvrdnjama, događalo tokom nekoliko dana u više zdravstvenih ustanova i postavila pitanje koje je teško pročitati bez emocija: da li trudnica mora da krvari, trpi nepodnošljive bolove i moli za pomoć da bi je neko shvatio ozbiljno?

Ljubica kaže da već deset godina radi kao medicinska sestra. Dve godine provela je u privatnom, a osam u državnom zdravstvenom sistemu. Upravo sistem kojem je i sama godinama služila sada je, nakon svega što je doživela, javno pozvala na odgovornost.

Sve je počelo u 24. nedelji trudnoće

Kako je navela u svojoj ispovesti, bila je u 24. nedelji i trećem danu trudnoće kada je počela da oseća jake bolove, stezanje i pritisak u donjem delu leđa.

Možda vas zanima

„Ne možeš okolo da se slikaš gola i budeš keva“ Vedrana Rudan je bila brutalna kad je pričala o savremenim majkama

„Našli su belu tačkicu na srcu moje bebe“: Dečji kardiolog otkriva kada ovaj nalaz nije razlog za strah

Kuća u Novoj Crnji za 17.000 evra, blizu je vrtić: Mame koje su skoro dobile bebu imaju pogodnost od strane države

Prvo je otišla u ginekološku ambulantu u Ohridu.

Prema njenim tvrdnjama, direktor bolnice dr Goran Markoski pregledao ju je ultrazvukom i rekao da su bolovi posledica položaja bebe.

Ljubica tvrdi da se nakon njenog odlaska dogodilo nešto što ju je dodatno pogodilo. Kako navodi, lekar je pozvao medicinsku sestru koja je bila u smeni i rekao joj da ga ne budi zbog „takvih gluposti“, osim ukoliko je reč o ženi koja je došla da se porodi.

Bolovi su bili sve jači, pa je otišla u Strugu

Međutim, njene tegobe nisu prestajale. Naprotiv, bolovi su postajali sve intenzivniji, zbog čega je pomoć potom potražila u Strugi.

Tamo je, prema njenom svedočenju, pregledana, a lekari su posumnjali da bi mogla da ima bubrežnu koliku. Dobila je Ketonal, prenosi portal Točka.mk.

Već sledećeg dana ponovo je osetila kontrakcije.

Obratila se svom izabranom lekaru, koji joj je dao uput za ginekologiju u Ohridu i rekao da mora da bude hospitalizovana.

Novi pregled pokazao da je grlić značajno skraćen

Po povratku u Ohrid, kako navodi, pregledala ju je dr Radmila Zdraveska.

Ovoga puta urađen je detaljan pregled ultrazvukom, sondom, spekulumom i CTG-om.

Prema Ljubičinom svedočenju, utvrđeno je da je grlić materice značajno skraćen i da su neophodni serklaž i odgovarajuće lečenje u Skoplju.

Šavreska je najpre želela da bude prebačena u kliniku Plodnost u Bitolju. Međutim, kako prepričava, tamo joj je rečeno da je grlić materice dug svega 13 milimetara i da mora da nastavi put prema Skoplju.

U Skoplju je, kako tvrdi, čekala dok joj je bilo sve gore

Ljubica je potom primljena u Ginekološko-akušersku kliniku u Skoplju.

Prema njenom svedočenju, prvo ju je pregledao lekar na specijalizaciji, dok je na dalji pregled i odluku o tome kako će biti lečena trebalo da čeka narednu vizitu.

Međutim, kako tvrdi, njeno stanje se tokom narednih nekoliko sati pogoršavalo.

Pokušavala je da sazna šta joj se događa, da li su bolovi koje oseća zapravo kontrakcije, da li joj je potreban serklaž i kakvu terapiju će dobiti.

– Kakav je bol? Da li mi treba serklaž? Da li su kontrakcije? Da li je kamen? – navodi Šavreska da je pitala.

Odgovor koji je, prema njenim tvrdnjama, dobila glasio je:

– Eh, pa vi sestre sve znate. Čekajte, videćemo. Lezite.

„Počela sam da se gušim i obilno krvarim“

Situacija je potom, prema njenom svedočenju, postala dramatična.

– Počela sam da se gušim i obilno krvarim – napisala je ona.

Ljubica tvrdi da je, uprkos jakim bolovima i krvarenju, nastavila da čeka medicinsku intervenciju.

Za to vreme, kako navodi, njen suprug pokušavao je da pronađe kontakte kako bi došao do lekara koji bi mogao da je pregleda.

U jednom trenutku pomoć je zatražila od lekara kojeg je srela u hodniku, ali joj je, prema njenim rečima, rečeno da mora da sačeka narednu vizitu.

– Doktore, umirem. Molim vas, pomozite mi – navodi Šavreska da mu je rekla.

Kako tvrdi, lekar joj je odgovorio da radi na drugom odeljenju i da tamo nije na dužnosti, nakon čega joj je rečeno da sačeka do narednog dana.

Porodica je odlučila da pomoć potraži u privatnoj bolnici

Nakon svega, Šavreska je odlučila da napusti kliniku i pomoć potraži u privatnoj zdravstvenoj ustanovi.

Porodica je prvo kontaktirala kliniku Re-Medika, odakle su dobili informaciju da nemaju odeljenje za trudnice pre 34. nedelje trudnoće.

Potom su se obratili klinici Sistina.

Kako Ljubica navodi, odatle su dobili jasnu poruku – da odmah dođu.

Po dolasku je, prema njenom svedočenju, primljena u porođajnu salu, gde je dobila terapiju, preglede, negu, ali i psihološku podršku.

Ipak, njena trudnoća nije imala srećan kraj.

– I tako, poštovano Ministarstvo zdravlja i poštovani ministre, moja trudnoća je završena – napisala je Šavreska.

„Ne tražim sažaljenje niti osvetu“

Nakon gubitka bebe, Ljubica je odlučila da svoje iskustvo iznese javno.

Kaže da ne želi sažaljenje, da ne traži osvetu i da neće podnositi tužbu. Ono što želi jeste da se o onome što je doživela govori.

– Da li ovako treba da izgleda zdravstveni sistem kojem sam i sama deset godina služila? Da li trudnica mora da krvari, trpi nepodnošljive bolove i moli za pomoć da bi je neko shvatio ozbiljno? Da li pacijent mora da traži ’veze‘ kako bi dobio lekarski pregled? – pita Šavreska.

Zahvalila se i ljudima koji su bili uz nju

Uprkos teškim optužbama koje je iznela na račun postupanja u pojedinim zdravstvenim ustanovama, Ljubica nije zaboravila ljude za koje kaže da su joj pomogli.

Istakla je da je tokom svega što joj se dogodilo srela i zdravstvene radnike koji su se angažovali oko nje, pa je javno zahvalila nekolicini lekara, medicinskih sestara i drugih ljudi koji su joj, prema njenim rečima, pružili pomoć.

Njena završna poruka Ministarstvu zdravlja možda najbolje objašnjava zbog čega je odlučila da svoju bolnu priču podeli sa javnošću.

Ona kaže da ne traži privilegiju za sebe. Traži sistem u kojem nijedan pacijent neće morati da ima privilegiju da bi dobio pomoć.

– Jer iza svakog pacijenta stoji čovek. Iza svake trudnice stoji majka. A iza svake trudnoće stoji čitav jedan svet – napisala je Šavreska.

Navodi o postupanju pojedinih lekara i zdravstvenih ustanova u ovom tekstu predstavljaju tvrdnje Ljubice Šavreske iz njene javne ispovesti.