Da li je šminka dozvoljena u crkvi? Šta vera kaže o šminkanju, doterivanju i lepoti

Pitanje da li je šminka dozvoljena u crkvi mnoge žene postavljaju iz vrlo jednostavnog razloga: žele da vode računa o svom izgledu, ali istovremeno ne žele da svojim ponašanjem pokažu nepoštovanje prema veri i svetom prostoru. Posebno se ovo pitanje javlja kada se ide na liturgiju, pričest, molitvu ili u posetu nekom manastiru. Da li je potrebno doći bez šminke? Da li su puder, maskara ili ruž neprikladni? I postoji li razlika između odlaska u gradsku crkvu i posete manastiru?

Odgovor se ne nalazi u jednostavnom pravilu „šminka je dozvoljena“ ili „šminka je zabranjena“. Mnogo je važnije razumeti kakav odnos hrišćanska tradicija ima prema spoljašnjem izgledu, skromnosti i taštini.

Šminka sama po sebi nije suština pitanja

Kada se govori o šminkanju u verskom kontekstu, lako je napraviti pogrešnu pretpostavku da je sama kozmetika problem. Međutim, mnogo značajnije pitanje jeste šta čoveku predstavlja spoljašnji izgled. Puder, maskara, ruž ili druga kozmetika mogu biti deo svakodnevne nege i ličnog stila. Sama činjenica da neko želi da izgleda uredno ne govori ništa o njegovom odnosu prema veri. Sa druge strane, hrišćanska tradicija često upozorava na preteranu vezanost za fizičku lepotu. Problem nastaje kada izgled postane merilo lične vrednosti ili kada potreba za dopadanjem drugima potpuno potisne unutrašnje vrednosti. Zato je umerenost važnija od same šminke.

Možda vas zanima

„Pomešana su nam osećanja, i sreća, i strah, i briga“: Silvija Nedeljković emotivno o svojim blizancima rođenim na Malu Gospojinu nakon 17 godina borbe

Mala Gospojina: Vodič za mame koje danas slave slavu ili idu na slavu

Da li je ok ići u farmerkama u crkvu: Najbolji odgovor i savet mamama dao je patrijarh Pavle

Kako se obući i našminkati za odlazak u crkvu?

Kada žena odlazi u crkvu, prirodno je da želi da bude uredna. Ne postoji opšte pravilo prema kojem bi svaka žena morala da dođe bez ikakve šminke. Ipak, crkva nije mesto na kojem je potrebno naglašavati glamur ili privlačiti pažnju. Zbog toga se za odlazak na liturgiju najčešće bira jednostavniji izgled. Diskretna šminka, uredna kosa i prikladna odeća mogu biti sasvim drugačija stvar od izrazito upadljivog izgleda. Suština je da spoljašnji izgled ne bude ono zbog čega će osoba ili ljudi oko nje izgubiti fokus sa molitve i bogosluženja.

Da li je ok ići u farmerkama u crkvu: Najbolji odgovor i savet mamama dao je patrijarh Pavle

Da li je šminka dozvoljena u manastiru?

Šminkanje i manastiri predstavljaju još specifičniju temu jer manastirska sredina ima drugačiju atmosferu od svakodnevnog gradskog života. Manastir je prostor u kojem se očekuju mir, tišina, skromnost i poštovanje. Posetilac zato treba da vodi računa ne samo o šminki već o celokupnom ponašanju. Ako žena dolazi u manastir sa diskretnom šminkom, sama ta činjenica ne znači da je došla neprimereno. Mnogo više pažnje treba obratiti na odeću, ponašanje, ton razgovora, fotografisanje i poštovanje pravila koja postoje u konkretnom manastiru.

Neki manastiri mogu imati i dodatne običaje kojih se posetioci treba pridržavati. Zbog toga je najbolje poštovati ono što se traži na konkretnom mestu, umesto pretpostavljati da svuda važi potpuno isto pravilo.

Gde je granica između urednosti i taštine?

Ovo je možda i najvažniji deo pitanja o šminkanju. Biti uredan i voditi računa o sebi nije isto što i biti opsednut sopstvenim izgledom. Žena može da koristi kozmetiku, da se lepo obuče i da vodi računa o sebi, a da joj spoljašnja lepota ipak ne bude najvažnija stvar u životu. Hrišćanski pogled na skromnost upravo zbog toga ne mora da znači potpuno odricanje od lepote. Pre bi se mogao razumeti kao poziv da lepota ne postane cilj sama po sebi. Drugim rečima, nije presudno koliko proizvoda neko ima u neseseru, već koliko mesta spoljašnji izgled zauzima u njegovim mislima i životu.

Šta je sa puderom, maskarom i ružem?

Često se postavljaju vrlo konkretna pitanja: da li je greh staviti puder, maskaru, ruž ili malo rumenila pre odlaska u crkvu? Ne postoji univerzalno pravilo koje bi svaku od tih stvari pojedinačno označilo kao zabranjenu. Mnogo je važniji kontekst i mera. Ako je šminka diskretna i služi urednosti, to nije isto što i izrazito naglašavanje izgleda. Takođe, nije potrebno da žena zbog odlaska u crkvu oseća strah ili krivicu zato što je prethodno stavila malo šminke. Pažnju je korisnije usmeriti na ono zbog čega se u crkvu dolazi – molitvu, liturgiju, zahvalnost i odnos prema Bogu i drugim ljudima.

Da li monahinje smeju da se šminkaju?

Ovo pitanje zahteva posebnu pažnju jer se često mešaju pravila monaškog života sa pravilima koja važe za vernike koji posećuju manastire. Monahinje žive drugačijim načinom života. Monaštvo podrazumeva odricanja, poslušanje, molitvu i druga pravila koja nisu ista kao ona koja se odnose na vernike u svetu. Zbog toga se način oblačenja i odnos prema spoljašnjem izgledu monahinja ne mogu jednostavno koristiti kao merilo za sve žene. Žena koja dolazi u manastir kao posetilac nije monahinja i ne preuzima automatski sva pravila monaškog života.

Šta je važnije od same šminke?

Ako se pitanje posmatra iz ugla vere, lako je izgubiti iz vida širu sliku. Mnogo je važnije kako se osoba ponaša prema drugim ljudima nego da li je stavila maskaru. Važnije je da li poštuje druge, da li dolazi sa iskrenom namerom i da li poštuje mesto koje posećuje. Zbog toga se pitanje „Da li smem našminkana u crkvu?“ može posmatrati i drugačije:

Da li moj izgled i ponašanje pokazuju poštovanje prema mestu na koje dolazim?

Ako je odgovor potvrdan, sama upotreba kozmetike ne bi trebalo da bude razlog za osećaj krivice.

Šta kaže Biblija o spoljašnjem ukrašavanju?

U Novom zavetu postoje odlomci koji govore o spoljašnjem ukrašavanju i naglašavaju značaj unutrašnjih osobina čoveka. Ovi tekstovi se često navode u razgovorima o nakitu, odeći, frizuri i kozmetici. Njihova poruka se u hrišćanskom kontekstu često razume kao upozorenje da spoljašnji izgled ne bi trebalo da bude važniji od karaktera i duhovnog života. Zato se ti odlomci ne moraju posmatrati samo kao pitanje kozmetike. Šira tema je šta čovek stavlja na prvo mesto. Lepota sama po sebi nije jedina tema; pitanje je da li ona postaje važnija od skromnosti, dobrote, vere i odnosa prema drugima.

Ako idete u manastir, obratite pažnju na ovo

Pre posete manastiru dobro je imati na umu nekoliko praktičnih stvari:

• izaberite pristojnu i nenametljivu odeću;

• šminka neka bude diskretna ako želite da se uklopi u atmosferu manastira;

• poštujte tišinu i druge posetioce;

• proverite da li konkretan manastir ima posebna pravila za posetioce;

• nemojte fotografisati tamo gde je to zabranjeno;

• tokom bogosluženja ponašajte se u skladu sa pravilima prostora.

Ovakav pristup je mnogo korisniji od traženja stroge granice između „dozvoljene“ i „zabranjene“ šminke.

Zaključak

Da li crkva podržava šminku? Preciznije je reći da sama šminka nije centralno pitanje hrišćanskog odnosa prema spoljašnjem izgledu. Naglasak je na umerenosti, skromnosti i tome da fizički izgled ne zauzme mesto koje pripada važnijim životnim vrednostima.

Za odlazak u crkvu ili manastir nije presudno da li žena ima puder ili maskaru. Mnogo je važnije da njen izgled i ponašanje budu prikladni mestu koje posećuje. Zato žena ne mora da bira između vere i brige o svom izgledu. Može voditi računa o sebi, a istovremeno negovati skromnost i poštovanje prema crkvi. Na kraju, vera se ne meri količinom šminke na licu, već odnosom čoveka prema Bogu, sebi i drugim ljudima.