Da li je ok ići u farmerkama u crkvu: Najbolji odgovor i savet mama dao je patrijarh Pavle

Kada planiramo posetu crkvi ili manastiru, često se javlja dilema: šta je prikladno obući, a šta nikako ne bi trebalo da nosimo? Baš kao što postoje pravila vezana za marame, da li se nose u crkvi ili ne, tako postoje i pravila vezana za oblačenje.

Bilo da idemo na venčanje, krštenje ili u običan obilazak svetinja tokom izleta, pravila oblačenja postoje s razlogom, a njihovo poštovanje predstavlja znak poštovanja prema mestu na koje ulazimo.

Pošto je kalendarski već kraj septembra, a vreme ume da zavara, važno je znati kako da se uskladimo sa tradicijom, ali i sa promenljivim jesenjim temperaturama.

Možda vas zanima

Danas su Sveti prorok Zaharija i pravedna Jelisaveta: Priča o roditeljima Svetog Jovana Krstitelja koju vernici pamte vekovima

Tamjan tera tugu i negativnu energiju: Mame, to vam treba u kući

Danas slavimo Svetog Petra Dabrobosanskog: Život svetitelja koji je ostao uz svoj narod i u najtežim vremenima

Opšta pravila oblačenja

Osnovno pravilo za ulazak u bilo koji hram jeste pristojnost. Odeća ne treba da privlači pažnju niti da bude izazovna. Da bismo vam olakšali, izdvojili smo konkretne savete i predloge za oba pola.

Žene: Preporuka je da se nose suknje ili haljine koje su ispod kolena, uz bluzu ili košulju koja pokriva ramena i dekolte. Pantalone generalno nisu tradicionalni izbor za ulazak u crkvu, a u nekim manastirima su strogo zabranjene. Marama za pokrivanje glave obavezna je u većini manastira, dok u gradskim crkvama često nije striktno uslov, ali je poželjna.

Muškarci: Obavezno je da budu u dugim pantalonama i košulji ili majici koja pokriva ramena i leđa. Kratke hlače, šortsevi i majice na bretele ili one sa uvredljivim i provokativnim porukama apsolutno nisu dozvoljeni.

Da li su farmerke prihvatljive?

U većini gradskih crkava farmerke se danas tolerišu ukoliko su uredne, nisu iscepane i nisu uske. Međutim, u manastirima (posebno onima strožeg poretka, poput manastira u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, na Fruškoj gori ili u Nikolju) pravila su stroža. Tamo se od žena očekuje da nose suknje.

Majice kratkih rukava su uglavnom prihvatljive, ali treba izbegavati garderobu sa upadljivim natpisima, brendovima, velikim printovima, golim stomakom ili ramenima. Odeća treba da bude svedena.

Zlatno pravilo i slojevito oblačenje

Kraj septembra nam donosi lepe i sunčane dane. Mnoge mame odluče da posle posla, ili tokom šetnje sa bebom uđu u crkvu, pomole se i zapale sveću. U takvim situacijama najbolje je a u torbi imate dužu suknju ili u tašni imate širu, dugu suknju na preklop koju možete brzo navući preko pantalona kada ulazite u hram. Kardigan, duži šal ili ešarpa su spas. Mogu da vas utople, ako naglo zahladni ali i da pokrijete ramena i dekolte kada ulazite u crkvu.

Kada je u pitanju obuća, visoke štikle nisu prikladne za crkvu. Nije poželjno ni da nosite obuću sa otvorenim prstima.

Tate imaju malo manje dilema kada je u pitanju izbor garderobe i odlazak u svetinju. Pantalone ili farmerke su pun pogodak za ovo doba godine. Preko majice kratkih rukava obavezno ponesite duks, jaknu ili košulju dugih rukava koju ćete lako zakopčati.

Suknja je obavezna u manastirima

Nošenje suknji i haljina u manastirima vuče korene iz hrišćanske tradicije i Biblije, gde se naglašava razlika u odevanju muškaraca i žena radi očuvanja čednosti. Suknja simbolizuje žensku skromnost, smernost i poštovanje svetog prostora. Monaški život počiva na skromnosti, pa se od posetilaca očekuje da se bar vizuelno uklope u taj duh mira.

Mnogi manastiri poput Studenice, Žiče, Tumana, Ostroga ili manastira na Fruškoj gori izlaze u susret posetiocima koji nisu bili upućeni u pravila, pa na ulazu imaju korpe sa rezervnim suknjama i maramama koje možete besplatno zadužiti i vratiti po izlasku.

Bonton savet: Ukoliko niste znali za pravila i zateknete se nepripremljeni, priđite monasima ili osoblju ljubazno: „Izvinite, nismo znali za pravilo o suknjama, da li negde možemo da pozajmimo?“ Niko vas neće vratiti niti izgrditi ukoliko pristupite dobronamerno.

Šta su o ovome govorili sveštenici i vladike?

Crkveni oci i duhovnici često naglašavaju da odeća nije tu da bi nekoga mučila, već da odrazi stanje duha i poštovanje.

Pokojni patrijarh Pavle bio je poznat po tome što je neizmerno držao do skromnosti i mere u svemu. Svojim primerom je pokazivao da hrišćanska smernost treba da se vidi u svemu, pa i u načinu na koji se oblačimo kada idemo pred lice Boga ili u goste monasima koji su se odrekli zemaljskih sujeta.

Sveštenici često pravila vezana za obalačene ovako objašnjavaju:

U crkvu ne dolazimo kao na modnu reviju ili plažu, već da stanemo pred Tvorca. Kada idemo kod važnog državnika, obučemo se pristojno i prilično, koliko tek više treba da vodimo računa kako dolazimo u kuću Božiju.