„Sva radost života se ugasi kada čuješ da ti je dete umrlo“: Milić Vukašinović o smrti jedine ćerke Maje

Rok muzičar i pevač Milić Vukašinović godinama je otvoreno govorio o najvećoj tragediji koja ga je zadesila – smrti njegove jedine ćerke Maje Avdibegović. U brojnim intervjuima i televizijskim gostovanjima prisetio se njenog života, dugogodišnje borbe sa zavisnošću, pokušaja da joj pomogne, ali i trenutka kada je saznao da je ostao bez svog jedinog deteta.

Maja Avdibegović preminula je u julu 2018. godine, u 35. godini života. Njena smrt bila je težak udarac za poznatog muzičara, koji je nakon tragedije više puta govorio o boli, osećaju krivice i životu koji je, kako je sam opisivao, zauvek promenjen.

Možda vas zanima

Iva Bojanović podelila emotivan trenutak: Sin Vukan imao prvo pričešće

Biću na porođaju, želim da budem uz sina od prve sekunde: Saša Kovačević nestrpljiv, uskoro postaje otac

„Majka me je ostavila kao četvorogodišnjeg dečaka zbog mlade maćehe koju je otac doveo u kuću“: Srpski pevač emotivno o teškom odrastanju

Milić Vukašinović o ćerki Maji

Milić Vukašinović je u intervjuima često isticao koliko je bio vezan za svoju ćerku. Maja je bila njegovo jedino dete, a muzičar je govorio da ju je od rođenja pratio kroz odrastanje i beležio važne trenutke njenog života. Opisivao ju je kao talentovanu i inteligentnu devojku, ali je istovremeno otvoreno govorio o problemima koji su je pratili tokom života. Prema njegovim rečima, Maja se sa drogom susrela još kao tinejdžerka. Njena zavisnost postala je problem sa kojim se porodica borila godinama.

Godine borbe sa zavisnošću

Jedna od tema kojoj se Vukašinović najčešće vraćao jeste Majina dugogodišnja borba sa zavisnošću. Govorio je o pokušajima lečenja, periodima kada je uspevala da se udalji od droge, ali i ponovnim vraćanjima problemu. Za roditelja, takva situacija značila je godine straha i neizvesnosti. Vukašinović je pričao da je dugo živeo sa strahom od telefonskog poziva koji bi mogao da donese najgoru vest. U jednoj od svojih ispovesti osvrnuo se i na odluku da Maji iznajmi stan, verujući da će joj to pomoći da započne samostalan život. Kasnije je, prema sopstvenom svedočenju, shvatio da se u stanu okupljaju ljudi koji su takođe koristili narkotike. Tu odluku kasnije je nazivao jednom od najvećih grešaka koje je napravio kao otac.

Pokojni sin Sindi Kraford se godinama borio sa depresijom i zavisnošću: Završena obdukcija Preslija Gerbera

-Svaki put kad mi je zazvonio telefon, pomišljao sam da me zovu da mi kažu da nje više nema. Bio sam spreman. Najteže je kada pokušavaš da pomogneš svom detetu, a ne uspevaš. Želeo sam da se osamostali, ali moja najveća greška jeste što sam joj iznajmio stan da bi živela sama. Sahranio sam i oca, i majku i brata, ali ćerka je ćerka“, rekao je Milić Vukašinović.

Kako je Milić Vukašinović saznao za smrt ćerke?

Jedan od najpotresnijih detalja njegovih kasnijih ispovesti jeste način na koji je saznao da je Maja preminula. Vukašinović je u jendom svom intervjuu rekao da je za Majinu smrt saznao od novinara. Prema njegovim rečima, dobio je telefonski poziv sa pitanjem da li je tačno da je njegova ćerka pronađena mrtva.

U ranijoj ispovesti  detaljnije je opisivao trenutke u kojima je porodica pokušavala da proveri šta se dogodilo. Za roditelja koji je godinama strahovao od najgoreg, taj telefonski poziv postao je stvarnost.

„Sva ona radost života se ugasi“

U emisiji „Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović“, Milić Vukašinović govorio je o tome kako smrt deteta menja čoveka. Tada je izgovorio jednu od svojih najpoznatijih rečenica:„Sva ona radost života koju si doživeo ugasi se onog trenutka kada čuješ da ti je dete umrlo“. Ovim rečima opisao je trenutak u kojem se, prema njegovom doživljaju, život deli na period pre i posle tragedije.

Vukašinović je govorio i o tome da je zbog Majine zavisnosti godinama bio svestan da postoji mogućnost najgoreg ishoda. Ipak, svest o riziku nije umanjila bol kada je tragedija zaista nastupila.

„Bol je samo dublji i jači“

Nekoliko meseci nakon Majine smrti Vukašinović je govorio o tome kako se nosi sa gubitkom. Umesto očekivanja da će vreme ublažiti tugu, opisao je potpuno drugačije iskustvo. Govorio je da je bol, kako vreme prolazi, postajao „dublji i jači“. Za njega smrt ćerke nije bila događaj koji je moguće ostaviti u prošlosti. Maja je i dalje bila prisutna u njegovim mislima, a pitanja o tome šta je moglo biti drugačije ostajala su bez odgovora.

„Fali mi trećina mene“

U jednom od intervjua nakon Majine smrti Vukašinović je pokušao da objasni koliko je gubitak jedinog deteta promenio njegov život. Čoveka je uporedio sa stolicom koja ima tri noge – porodicom, detetom i karijerom. Nakon Majine smrti, isticao je, jedna od tih nogu više nije postojala. Govorio je da mu zbog toga „fali trećina njega“. Ova metafora možda najbolje opisuje način na koji je poznati muzičar govorio o gubitku svog jedinog deteta – ne kao o jednom bolnom događaju, već kao o trajnoj promeni sopstvenog života.

Milić Vukašinović govorio i o svojim unucima

Maja je iza sebe ostavila dvoje dece, Vukašinovićeve unuke. Nakon njene smrti muzičar je više puta govorio o njima i o tome koliko mu je teško što nije mogao jednostavno da preuzme njihovu brigu. Prema njegovim tadašnjim izjavama, deca su bila pod staranjem institucija socijalne zaštite, a Vukašinović ih je posećivao kada bi odlazio u Sarajevo. Govorio je da želi da odrastu u dobre ljude i da ne ponove probleme sa kojima se njihova majka borila.

Šta je Milić Vukašinović rekao o uzroku Majine smrti?

Kada se govori o okolnostima Majine smrti, važno je napraviti razliku između različitih medijskih navoda. U prvoj velikoj ispovesti nakon tragedije, objavljenoj 2018. godine, Vukašinović je dao svoj opis obdukcionog nalaza, prema kojem je došlo do gušenja nakon uzimanja veće količine lekova uz kafu. Kasniji medijski tekstovi Majinu smrt su, međutim, opisivali kao posledicu predoziranja.

Najteži gubitak Milića Vukašinovića

Milić Vukašinović je nakon smrti ćerke više puta govorio o tome kako se čovek suočava sa gubitkom deteta. Njegove ispovesti nisu bile samo priča o smrti jedne mlade žene. One su istovremeno bile priča o godinama borbe sa zavisnošću, nemoći roditelja da pomogne detetu, osećaju krivice i životu nakon tragedije. Maja je za njega bila i ostala njegovo jedino dete. Uprkos svim problemima o kojima je javno govorio, Vukašinović je u svojim ispovestima uvek iznova naglašavao da je gubitak ćerke rana sa kojom mora da nastavi da živi.

Godinama nakon njene smrti, kada je govorio o Maji, vraćao se na isti osećaj: neke tragedije ne prestaju da bole protokom vremena. Čovek samo nauči da živi sa njima.