Pokojni sin Sindi Kraford se godinama borio protiv depresije i zavisnošću: Završena obdukcija Preslija Gerbera

Obdukcija tela Preslija Gerbera je završena, ali konačan uzrok smrti još nije zvanično utvrđen. Prema navodima kancelarije mrtvozornika okruga Los Anđeles, potrebna su dodatna ispitivanja, a rezultati toksikologije trebalo bi da daju više odgovora. Policija Santa Monike istražuje okolnosti njegove smrti, nakon što je 20. septembra prijavljen slučaj u kojem se pominjalo moguće predoziranje i srčani zastoj.

Presli je preminuo u ustanovi za rehabilitaciju, gde se nalazio zbog problema sa kojima se godinama suočavao. Njegova priča, međutim, nije počela niti se završila njegovim poslednjim danima. Bila je to duga borba o kojoj je mladić javno govorio, pokušavajući da svoje iskustvo pretvori u pomoć drugima.

Otvoreno je govorio o depresiji i zavisnošću

Presli nije skrivao da se bori sa depresijom, problemima mentalnog zdravlja i zavisnošću. Naprotiv, želeo je da o tome govori otvoreno, bez stida i osuđivanja. U jednom intervjuu 2023. godine rekao je da bi mu bilo dovoljno da svojim iskustvom pomogne makar jednoj osobi koja se nalazi tamo gde je on nekada bio. Govorio je i o tome koliko je briga o mentalnom zdravlju za njega bila svakodnevna borba.

Možda vas zanima

Preminuo sin Sindi Kraford: Presli Gerber imao je samo 27 godina

Sin „Majke hrabrosti“ Nikola danas ima 15 godina: Njegov otac Goran o Jeleni, koja je izabrala da rodi dete iako je znala da će umreti

Jelena Trikić iz Drvara je „Majka hrabrost“: Odbila je lečenje od raka kako bi rodila sina iako je znala da će je to koštati života

– Mentalno zdravlje je problem. To je tako veliki deo mog života. To je posao koji traje 24 sata, sedam dana u nedelji – rekao je tada Presli. Njegove reči danas dobijaju posebno težinu. Jer iza slike mladog čoveka koji je odrastao u poznatoj porodici, radio kao model i imao mogućnosti o kojima mnogi mogu samo da sanjaju, postojao je život sa problemima koje novac, slava i privilegije nisu mogli jednostavno da reše.

Pokušavao je da se leči i promeni život

Presli je govorio i o teškom procesu lečenja i odvikavanja od lekova. U objavi koju je kasnije obrisao opisivao je strahove, terapije i pokušaje da pronađe način da ponovo uspostavi kontrolu nad svojim životom. Pokušavao je da živi zdravije, izbaci alkohol, fizički bude aktivniji i udalji se od ljudi i situacija koje je smatrao štetnim. Istovremeno, priznavao je koliko odvikavanje i suočavanje sa sopstvenim problemima mogu biti teški.  Njegova sestra Kaja Gerber ranije je govorila o tome koliko je bratova borba uticala na čitavu porodicu. U intervjuu za Vogue opisala je kako je Presli svojim otvorenim govorom o problemima pokušavao da skine stigmu sa zavisnosti i mentalnog zdravlja.

Njegova priča je i priča o slavnoj porodici koja se nosi sa realnim problemima

Kada se dete, čak i kada više nije dete, bori sa zavisnošću ili ozbiljnim problemima mentalnog zdravlja, ne prolazi kroz to samo ono. Menja se čitava porodica. Roditelji pokušavaju da pronađu odgovor na pitanja na koja često nema jednostavnog odgovora. Kada pomoći? Kako pomoći? Gde prestaje podrška, a počinje nemoć? Kako razgovarati sa detetom koje pati, a da ono ne oseti osudu? Presli je upravo zbog toga želeo da govori o svojoj borbi. Nije želeo da njegovo iskustvo bude samo priča o greškama. Nadao se da će neko drugi, čuvši njegovu priču, potražiti pomoć ranije.

– Nadam se da mogu da kažem da sam napravio greške umesto nekih drugih ljudi, tako da oni ne moraju da prave iste greške koje sam ja napravio – govorio je.

A možda je upravo to deo njegove priče koji bi trebalo zapamtiti. Ne samo da je bio sin Sindi Kraford. Ne samo da je bio model. Ne samo da je imao 27 godina kada je njegov život prerano završen. Bio je mladi čovek koji je pokušavao da pronađe izlaz iz problema o kojima je imao hrabrosti da govori.

U svojim obraćanjima Presli je ponavljao ono što je možda i najvažnija poruka njegove priče – da čovek koji se bori ne mora da bude sam. Govorio je da se i sam često osećao usamljeno i da se nadao da će, ukoliko otvoreno govori o svojim problemima, neko drugi shvatiti da postoji još ljudi koji prolaze kroz isto.  Ali ono o čemu je govorio dok je bio živ ostaje važno: tražiti pomoć nije slabost, a čovek koji se bori ne bi trebalo da ima osećaj da kroz tu borbu mora da prolazi sam.