Kad vidite majku Sindi Kraford, shvatićete koliko genetika može da bude moćna: Šta ćerke zaista nasleđuju od mame?

Postoje porodice u kojima je dovoljno pogledati dve generacije i odmah reći: „Ista majka.“ Sindi Kraford i njena majka Dženifer Sju Kraford-Moluf odličan su povod za pitanje koje verovatno zanima mnoge žene – ako danas ličimo na svoju majku, znači li to da ćemo i stariti kao ona?

Slavna manekenka je u februaru 2026. napunila 60 godina, a povodom rođendana pokazala je i porodične trenutke sa majkom i sestrama. Fotografije su ponovo privukle pažnju zbog porodične sličnosti.

Ipak, odgovor koji daje genetika zanimljiviji je od jednostavnog „da“ ili „ne“.

Možda vas zanima

Mislili smo da samo roditelji oblikuju dete: Nova genetska studija pokazala da priča ide i u drugom smeru

Kilogrami budućeg oca pod lupom naučnika: Istražuje se kakve veze mogu imati sa trudnoćom i zdravljem deteta

Naučnici napravili najveću mapu autizma do sada: Otkrili više od 1.800 veza, čak 87 odsto nauka ranije nije poznavala

Polovinu DNK dobijamo od majke, polovinu od oca – ali rezultat nije pola-pola na licu

Dete dobija približno polovinu nuklearne DNK od svakog roditelja. Međutim, to ne znači da će nos biti „mamin“, oči „tatine“, a jagodice tačno između.

Osobine izgleda uglavnom su poligenske, što znači da na njih utiče veliki broj genetskih varijanti. Kombinacija koju dete dobije jedinstvena je, pa čak i rođena braća i sestre mogu veoma različito da liče na roditelje.

Zato jedna ćerka može izgledati gotovo kao kopija majke, dok druga iz iste porodice mnogo više podseća na oca ili baku.

Ako mama ima malo bora, da li je ćerka dobila na genetskoj lutriji?

Delimično.

Genetika utiče na karakteristike kože koje imaju veze sa njenim izgledom i načinom starenja. Nasledne razlike postoje u pigmentaciji, strukturi kože i brojnim biološkim procesima povezanim sa starenjem.

Ali fotografija majke nije pouzdana „slika budućnosti“ njene ćerke.

Sunčevo UV zračenje ima ogromnu ulogu u prevremenom starenju kože, a na izgled tokom godina utiču i pušenje i druge životne navike. Zbog toga dve žene sa veoma sličnom genetskom osnovom ne moraju u istim godinama izgledati isto.

Postoji, ipak, nešto što dobijamo isključivo od majke

Tu priča postaje posebno zanimljiva.

Dok nuklearnu DNK dobijamo od oba roditelja, mitohondrijsku DNK praktično nasleđujemo od majke.

I sinovi i ćerke je dobijaju od majke, ali je ćerke mogu dalje preneti svojoj deci. Zbog toga se mitohondrijska DNK koristi i za praćenje direktnih majčinskih linija kroz generacije.

To, međutim, ne znači da su „geni za lepotu“, mladolikost ili oblik lica smešteni samo u majčinskoj liniji. Većina osobina zbog kojih kažemo da je ćerka „ista mama“ rezultat je mnogo složenije kombinacije gena oba roditelja.

A šta je sa sedom kosom?

I tu često gledamo roditelje pokušavajući da predvidimo sopstvenu budućnost.

Genetika ima značajnu ulogu u tome kada će kosa početi da sedi, ali ni ovde ne postoji jednostavno pravilo da će ćerka osedeti u istim godinama kao majka.

Slično važi za gustinu i teksturu kose, pigmentaciju i brojne druge osobine koje primećujemo dok posmatramo stare porodične fotografije.

„Ista si majka“ ipak ima mnogo nauke iza sebe

Zato pogled na Sindi Kraford i njenu majku može biti lep uvod u genetiku, ali ne i dokaz da ćerka dobija „majčino lice“.

Od majke dobijamo polovinu nuklearne DNK i praktično svu mitohondrijsku DNK, dok drugu polovinu nuklearnog genetskog materijala dobijamo od oca. A onda se hiljade genetskih varijanti kombinuju na način zbog kojeg svako dete postaje nova kombinacija porodičnih osobina.

Zato ponekad pogledamo svoju fotografiju i vidimo majku. Nekoliko godina kasnije uhvatimo izraz lica koji neverovatno podseća na oca. A onda se na detetu pojave oči ili osmeh bake.

Upravo je to jedna od najzanimljivijih stvari kod genetike – porodica se vidi u nama, ali nikada kao obična kopija.

Koje gene dete nasleđuje od majke, a ne od oba roditelja – pogledajte OVDE.