„Umro je u meni, a to nisam ni znala“: Mira Kosovka emotivno o smrti sedmomesečnog sina u stomaku

Pevačica Mira Kosovka godinama je nosila bol o kojem nije često govorila. Iza njenog osmeha, karijere i pesama ostala je tragedija koju nijedna majka ne bi trebalo da doživi – u sedmom mesecu trudnoće izgubila je sina.

Najbolnije u čitavoj priči bilo je to što ništa nije slutilo na tragediju. Trudnoća je, prema njenim rečima, tekla normalno. Nije osećala da se događa nešto što bi moglo da ugrozi njenu bebu, a na prethodnim pregledima dobijala je uveravanja da sve napreduje kako treba. Onda je došao redovan pregled koji je zauvek promenio njen život. Na ultrazvuku je saznala da je izgubila bebu. 

„Umro je u meni, a da ja to nisam ni znala“, rekla je Mira, rečenicom koja možda najbolje opisuje šok kroz koji je prošla.

Možda vas zanima

Dejan Dragojević i Jovana Stojanović izgubili bebu: Posle radosti zbog trudnoće prolaze pakao

„Opadala mi je kosa, gojila sam se i primala 16 infuzija“: Nela Vidaković o trnovitom putu vantelesne oplodnje

Ksenija Knežević i Pavle Mensur: Kratka romansa o kojoj se ponovo priča, a glumac tvrdi da to nije bila veza

U tom trenutku za nju nije bila izgubljena samo trudnoća. Izgubila je sina kojeg je već zamišljala u svom životu, dete koje je čekala i kojem se radovala. Kako je sama naglašavala, beba je bila u sedmom mesecu.

„Izgubila sam svog sina nerođenog. Imao je sedam meseci, to je već bilo dete“, navela je pevačica.

„Sma sebi najveća podrška

Posle takvog gubitka čovek često traži nekoga za koga može da se uhvati. Nekoga ko će saslušati, zagrliti i pomoći da se preživi dan po dan. Mira je, međutim, otkrila da u svom najtežem trenutku nije imala oslonac kakav joj je bio potreban. Godine su prolazile, ali sećanje na taj period nije nestalo. Kada je ponovo govorila o tragediji, nije pokušavala da ublaži ono što je proživela.

Na pitanje ko joj je pomogao da prebrodi gubitak, odgovorila je:

„Sama sebi sam bila najveća podrška.“

Iza te kratke rečenice nalazi se čitava priča o usamljenosti i snazi. Morala je sama da ustane nakon udarca koji ju je potpuno slomio, da prihvati ono što se dogodilo i da nastavi život iako je deo nje zauvek ostao vezan za dete koje nije stiglo da upozna. Snagu je, istakla je,  pronalazila u veri. Svoj životni put posmatrala je kao težak teret koji je morala da prihvati i nosi.

„Bog me je izabrao da nosim taj krst“, rekla je Mira.

„To bi bilo potresno i za životinju“

I posle toliko godina, kada govori o izgubljenom sinu, jasno je da ta rana nije nešto što može jednostavno da se zatvori. Majčinski instinkt, govorila je Mira, ne može da se ugasi onog trenutka kada se trudnoća završi. Naprotiv, upravo zbog toga je gubitak još bolniji.

Marija Mandić iskreno o majčinstvu: „Mogu da zaplačem na pomisao da sam zapostavila mlađu ćerku“

„Kako nije potresno? To bi bilo potresno i za životinju, ima majčinski instinkt“, rekla je.

U njenim rečima nema pokušaja da tragediju predstavi manjom nego što jeste. Za nju je dete koje je nosila bilo stvarno, voljeno i iščekivano. Zato je i njegov gubitak ostavio prazninu koja je ostala deo njenog života.

Od najveće boli nastala pesma

Godine nakon tragedije Mira je pronašla način da ono što nije mogla da kaže pretoči u muziku. Pesma „Ti mirno spavaj“ za nju nije bila obična numera. Posvetila ju je svom nerođenom sinu i kroz nju sačuvala uspomenu na dete koje nikada nije uspela da uzme u naručje. Numera je objavljena 1995. godine, a pevačica je kasnije govorila da je na njeno objavljivanje čekala čak tri godine. Ipak, nije odustajala od pesme koja je za nju imala posebno značenje. Dok je publika slušala melodiju, Mira je u njoj čuvala svoju ličnu priču.

Decenijama kasnije pesma je ponovo počela da privlači pažnju. Nova publika otkrila je numeru, ali i priču koja se iza nje krije. Za mnoge je „Ti mirno spavaj“ postala tužna pesma, dok je za Miru to zauvek ostala pesma za njenog sina.

Život je nije štedeo

Gubitak bebe bio je samo jedan od teških udaraca koji su obeležili život Mire Kosovke. Kasnije je doživela i porodične tragedije o kojima je takođe javno govorila. Ipak, upravo priča o sinu zauzima posebno mesto u njenim ispovestima. Za razliku od drugih gubitaka, ovo je bila tragedija koju je doživela kao majka koja je dete nosila u sebi i pripremala se za njegov dolazak. Umesto prvog susreta, prvog zagrljaja i života koji je trebalo da počne, ostala je uspomena.

I pesma. „Ti mirno spavaj“ zato danas zvuči drugačije kada se zna šta se nalazi iza njenog nastanka. To nije samo balada o tuzi. To je poruka majke sinu kojeg nije stigla da upozna. A Mira Kosovka, uprkos svemu, nastavila je dalje. Ne zato što je zaboravila već zato što je morala da nauči da živi sa onim što se ne može promeni.