Kilogrami budućeg oca pod lupom naučnika: Istražuje se kakve veze mogu imati sa trudnoćom i zdravljem deteta

Prestani da pušiš, smanji alkohol, počni da uzimaš folnu kiselinu, proveri krvnu sliku, reguliši telesnu težinu, hrani se zdravo…

Kada se govori o pripremama za trudnoću, ovakve preporuke najčešće su upućene budućoj majci. O zdravlju muškarca mnogo se manje govori, iako polovinu genetskog materijala budućeg deteta daje upravo otac.

Naučnici poslednjih godina pokušavaju da promene takav pristup.

Možda vas zanima

Rodila je dvoje dece istog dana, a DNK je otkrio gotovo nemoguće: Nisu ni brat ni sestra

Naučnici napravili najveću mapu autizma do sada: Otkrili više od 1.800 veza, čak 87 odsto nauka ranije nije poznavala

Genetski test odmah po rođenju mogao bi da otkrije rizik od raka kod deteta

Veliki pregled objavljen 2026. godine u časopisu The Lancet ukazuje da zdravlje muškarca pre začeća još nije dovoljno zastupljeno ni u istraživanjima ni u zdravstvenim preporukama, iako postoje biološki i drugi putevi kojima ono može biti povezano sa trudnoćom i zdravljem budućeg deteta.

Jedna od stvari koja se posebno istražuje jeste gojaznost budućeg oca.

Šta telesna težina oca ima sa trudnoćom?

Na prvi pogled, pitanje deluje neobično. Žena je ta koja nosi trudnoću, pa kako bi višak kilograma muškarca mogao da bude važan za razvoj bebe?

Jedan deo odgovora naučnici traže u spermatozoidima.

Zdravstveno stanje, ishrana i životne navike muškarca mogu biti povezani sa kvalitetom sperme, a istražuje se i mogućnost promena u njenim epigenetskim karakteristikama – hemijskim oznakama koje mogu uticati na način na koji se određeni geni „čitaju“, bez menjanja same DNK sekvence.

To ne znači da će gojaznost oca izazvati određenu bolest kod bebe. Većina podataka govori o povezanosti, a ne o direktnoj uzročno-posledičnoj vezi.

I upravo je ta razlika veoma važna.

Šta su istraživanja do sada pronašla?

Sistematski pregled 65 studija o promenljivim faktorima zdravlja muškaraca pre začeća obuhvatio je, između ostalog, telesnu težinu, ishranu, pušenje, alkohol, fizičku aktivnost i stres.

Čak 25 radova bavilo se telesnom građom odnosno BMI budućeg oca.

Autori su zaključili da postoje dokazi o ulozi zdravlja oca pre začeća u ishodima povezanim sa trudnoćom i zdravljem potomstva, ali su istovremeno upozorili da su dokazi još ograničeni i veoma heterogeni.

Jedan od doslednijih nalaza bio je da je viši BMI oca povezan sa većom porođajnom težinom deteta. Pojedine analizirane studije pronašle su i veze sa prevremenim porođajem, niskom porođajnom težinom ili makrozomijom, odnosno veoma velikom porođajnom težinom, ali rezultati nisu bili jednaki u svim istraživanjima.

I plodnost budućeg oca može biti važna

Ranija meta-analiza koja je posebno istraživala BMI muškaraca pronašla je još jedan zanimljiv rezultat.

U poređenju sa muškarcima normalne telesne težine, neplodnost je bila češća među muškarcima sa gojaznošću, ali i među onima sa prekomernom telesnom težinom. Kod muškaraca sa gojaznošću zabeležena je oko 49 odsto veća verovatnoća neplodnosti, dok je kod muškaraca sa prekomernom težinom bila oko 18 odsto veća.

I ovde treba naglasiti: statistička povezanost sama po sebi ne dokazuje da je višak kilograma direktno izazvao problem sa plodnošću.

Naučnike zanima i šta se događa detetu godinama kasnije

Priča se ne završava porođajem.

U nizu studija viši BMI oca bio je povezan sa promenama u rastu deteta i većim BMI u detinjstvu. Drugi veliki sistematski pregled takođe je pronašao povezanost očevih telesnih karakteristika sa težinom, BMI i količinom telesne masti potomaka.

Međutim, ovde stvari postaju još složenije.

Roditelji i deca ne dele samo gene. Dele hranu, navike, okruženje, način života, nivo fizičke aktivnosti i brojne druge faktore.

Zbog toga nije jednostavno utvrditi koliko određena povezanost potiče od biologije, koliko od porodičnog okruženja, a koliko od kombinacije jednog i drugog.

Zašto se onda toliko dugo pričalo gotovo samo o majci?

Zato što je uticaj zdravlja žene na trudnoću direktniji i mnogo bolje istražen.

Ali stručnjaci sada upozoravaju da je budući otac dugo bio gotovo „nevidljiv“ u pripremama za trudnoću.

Pregled objavljen ove godine u The Lancet-u upravo zato poziva na širi pristup zdravlju muškaraca pre začeća. Autori navode da su muškarci važni za zdravlje budućih generacija, ali da njihovo zdravlje i dobrobit pre začeća i dalje zauzimaju sporedno mesto u istraživanjima, praksi i zdravstvenoj politici.

To ne znači da muškarac mora da dostigne „idealnu kilažu“ pre nego što par pokuša da dobije dete.

Niti znači da će dete oca koji ima višak kilograma imati zdravstveni problem.

Poruka istraživanja je mnogo jednostavnija: priprema za trudnoću nije samo posao buduće majke.

Zdrava ishrana, fizička aktivnost, prestanak pušenja, umeravanje alkohola, regulisanje telesne težine i briga o opštem zdravlju mogu biti teme o kojima vredi razgovarati sa lekarom i kada je u pitanju budući otac.

Jer kada dvoje ljudi planira bebu, nauka sve više pokazuje da u pripremama treba posmatrati – oboje.

Inače, ćerka od tate dobija nešto što sin nikada ne može: Ovo genetsko nasleđe otac prenosi samo devojčicama, opširnije u POSEBNOJ VESTI.

The Lancet