Jelena Trikić iz Drvara je „Majka hrabrost“: Odbila je lečenje od raka, kako bi rodila sina, iako je znala da će je to koštati života

Postoje majčinske priče koje se ne prepričavaju samo zbog tuge, već i zbog ljubavi koja ostaje dugo nakon što čoveka više nema. Jedna od takvih je priča Jelene Trikić iz Drvara, žene čija je odluka da postane majka zauvek promenila život njenog sina Nikole.

Jelena je godinama vodila tešku bitku sa tumorom na mozgu. Kada je ostala trudna, imala je samo 32 godine. Pred njom je bila odluka koju je teško i zamisliti, a kamoli doneti. Odlučila je da trudnoću iznese do kraja.

Priče o porodicama koje prolaze kroz najteže životne trenutke često nas podsete koliko ljubav, nada i povezanost mogu da budu snažne.

Možda vas zanima

Pronađen kao beba u liftu, danas traži majku: Milan ima samo jedno pitanje – zašto?

Živela sam u zatvoru, trpela sam teror: Marina je ostavila bogatog muža, bez dinara je otišla iz kuće. Spas je pronašla u manastiru Rakovica

Ima više od 180 dece, ali sud mu nije dao pravo da bude otac: Donor sperme tražio roditeljska prava

Umesto lečenja, izabrala je da rodi

Jelena se od 2007. godine lečila od teške bolesti. Kada je saznala da je trudna, obustavila je terapiju koja nije bila spojiva sa trudnoćom, kako bi sačuvala bebu koju je nosila. Lekari su pratili njeno stanje, svesni koliko je situacija ozbiljna. Uprkos bolesti, Jelena je uspela da iznese trudnoću.

Devetog oktobra u Banjaluci rodio se Nikola. Bio je težak svega 1.970 grama, ali je bio zdrava i napredna beba. Fotografija majke koja ga neposredno nakon rođenja drži na grudima ostala je simbol njihove kratke, ali neraskidive veze.

Samo 40 dana sa svojim sinom

Jelena, nažalost, nije dobila priliku da gleda kako njen sin raste. Četrdeset dana nakon porođaja njeno zdravstveno stanje se pogoršalo. Pala je u komu iz koje se više nije probudila. Njena smrt ostavila je supruga Gorana i malog Nikolu bez majke, ali je iza nje ostala priča koju porodica i danas čuva. Jelena je sahranjena u rodnom Drvaru.

Žena čije ime i danas živi

Jelenina priča nije ostala samo u sećanju njene porodice. U Banjaluci je po njoj nazvana ulica, dok vrtić u njenom rodnom Drvaru nosi ime „Majka Hrabrost“. Bilo je reči i o postavljanju njene biste ispred Kliničkog centra Republike Srpske. Ali možda je najveći spomenik Jeleni upravo njen sin. Nikola je odrastao, učio, trenirao, igrao se i gradio svoj život. Svaki njegov rođendan ujedno je i podsećanje na majku koja je uspela da mu podari život, iako nije dobila priliku da ga posmatra kako odrasta.

Neke majke ostanu zauvek

Jelenina priča nije jednostavna priča o bolesti, smrti ili žrtvi. To je priča o jednoj ženi koja se našla pred strašnom životnom okolnošću i donela odluku u koju je verovala. Danas, godinama kasnije, Nikola živi svoj život, a Jelena živi u njegovim uspomenama koje zapravo nisu njegove lične uspomene, već priče koje mu porodica prenosi.

I možda je upravo to ono što majčinska ljubav čini posebnom: ponekad traje i onda kada majka više nije tu da je pokaže. Jelena nije dočekala da svog sina vidi kako raste. Ali Nikola je odrastao znajući da je bio željeno dete. A neke ljubavi, izgleda, mogu da nadžive i vreme.