„Ostala sam trudna sa oženjenim muškarcem: Rekao je da će biti uz nas, a onda je nestao“

Tako je počela i priča Mile, devojke koja je jednog vikenda u izlasku upoznala muškarca za kojeg nije ni slutila da će postati otac njenog deteta. Znala je da je oženjen i da ima dvoje dece, ali je verovala njegovim rečima da je njegov brak odavno samo forma i da želi novi život. Kada je saznala da nosi devojčicu, odlučila je da je rodi. On joj je tada rekao da „abortus nije opcija“, a Mila je poverovala da će njena ćerka ipak imati svog tatu. Umesto toga, dobila je tišinu. Danas, gotovo dve godine kasnije, Ana je njena najveća ljubav, a Mila kaže da bi, uprkos svemu što je prošla, ponovo izabrala isto.

Jedan običan izlazak promenio joj je život

Nije tražila ljubav. Nije tražila ni vezu. Bio je to samo jedan od onih vikenda kada izađeš sa društvom, želiš da se opustiš i na nekoliko sati zaboraviš na svakodnevicu. A onda joj je prišao on.

Možda vas zanima

„Krenuo je da me hvata za vrat, ne bih tek tako da nam se raspadne porodica“: Ispovest majke bebe od 11 meseci uznemirila žene

Sin „Majke hrabrosti“ je sa njom proveo samo 40 dana i nije stigao da je upozna: Nikola je danas tinejdžer i poslao je moćnu poruku

Slaviša je pre 21 godinu uzeo ćerku sa Daunovim sindromom iz doma i od tada su nerazdvojni: „Nema te sile koja bi me razdvojila od mog deteta“

-Upoznali smo se sasvim slučajno. Bio je izlazak, ljudi su se zabavljali, pričali, upoznavali. Prišao mi je visok, krupan i markantan muškarac. Započeli smo razgovor i odmah mi je bio zanimljiv. Nisam imala nikakav razlog da pomislim da je zauzet. U takvim situacijama nikome ne piše na čelu kakav život vodi.

Razmenili su brojeve. Poruke su se nastavile i nakon izlaska, a ubrzo su počeli i da se viđaju. Tek tada joj je rekao da je oženjen.

-Rekao mi je da ima suprugu i dvoje dece, ali i da je nesrećan u tom braku. Govorio je da njihov odnos odavno ne funkcioniše i da je želeo da ode. Verovala sam mu. Danas, kada pogledam sve iz ove perspektive, možda sam bila naivna, ali tada sam verovala čoveku koji mi je sedeo preko puta i govorio mi da je njegov brak praktično završen.

Mila nije znala da će vrlo brzo postati deo priče mnogo veće od onoga što je u tom trenutku mogla da zamisli. Jedna noć posle koje ništa više nije bilo isto. Njihova bliskost je rasla. Jedan poljubac pretvorio se u nešto više, a jedan susret u noć koje će se Mila zauvek sećati.

-Nije postojao nijedan trenutak u kojem sam pomislila da će ta noć odrediti ostatak mog života. Bila sam sama u stanu, bili smo zajedno i jednostavno se dogodilo. Nisam tada razmišljala o posledicama. Nisam mogla ni da pretpostavim da ću nekoliko nedelja kasnije u rukama držati test koji će mi promeniti čitav život.

Nakon toga počeo je da se udaljava. Poruke su postajale ređe, susreti sve teži za organizaciju, a objašnjenja su se uglavnom svodila na posao i obaveze. Mila je pokušavala da ne razmišlja previše o tome. Sve dok njeno telo nije počelo da joj govori da se nešto promenilo. Dve crte koje su promenile sve Mučnina, promene raspoloženja i osećaj da sa njom nešto nije kao ranije bili su dovoljan razlog da kupi test za trudnoću. Rezultat ju je ostavio bez daha.

-Kada sam videla dve crte, kao da je sve oko mene na trenutak stalo. Nisam znala šta prvo da pomislim. Imala sam strah, milion pitanja, brigu zbog svega što me čeka. Ali, ispod svega toga, postojala je jedna jasna misao, ja ovo dete želim.“

Nije joj trebalo mnogo da donese odluku.

 -Nisam imala dilemu da li ću roditi. Znala sam da hoću. Možda sam bila uplašena, možda nisam znala kako će izgledati moj život, ali sam znala da želim da upoznam to malo biće koje je već bilo deo mene.

Sada je ostalo ono teže pitanje, kako sve to reći čoveku koji je već imao porodicu. „Postaćeš otac po treći put“ Nakon nekoliko odlaganja, uspela je da ga ubedi da se vide. Došao je kod nje. Mila je skupila hrabrost, pokazala mu test i rekla mu ono što je već danima nosila u sebi.

-Rekla sam mu da će postati otac po treći put. Samo me je gledao. Nastala je tišina. Mislim da je njemu kroz glavu prošlo mnogo toga, supruga, deca, život koji je već napravio. A meni je kroz glavu prolazilo samo jedno pitanje: šta će sada biti sa mojim detetom?

A onda je izgovorio rečenicu koju Mila nije očekivala. „Abortus nije opcija.“ Za nju su te reči tada značile mnogo više nego što je on možda bio svestan.

-U tom trenutku sam osetila olakšanje. Pomislila sam da, bez obzira na sve, moje dete neće biti odbačeno. Pričao je da ne može da ostavi suprugu zbog dece, da ne zna kako da joj kaže, da ne zna kako će sve to objasniti. Ali je govorio i da će pronaći rešenje. Ja sam se uhvatila za taj deo, da će pronaći rešenje.“

Njoj nije bilo potrebno mnogo. Nije tražila obećanje da će zbog nje srušiti čitav svoj život. Želela je samo da njeno dete bude prihvaćeno. Najteže joj je bilo da kaže svojima Dok je budućem ocu saopštila da će dobiti još jedno dete, Mila je još uvek čuvala jednu veliku tajnu od svoje porodice.

-Najviše sam se plašila reakcije svojih. Imala sam osećaj da ću morati da im objašnjavam nešto što ni sama nisam umela do kraja da objasnim. Trebalo mi je nekoliko nedelja da skupim hrabrost.

Kada je konačno sela sa porodicom i rekla da će postati majka, dogodilo se nešto što nije očekivala.

-Bili su srećni. Moja sestra je bila oduševljena, roditelji takođe. Nije bilo osude koje sam se toliko plašila. Čak su mi rekli da žele da dete nosi naše prezime. Tada sam prvi put zaista osetila da neću biti sama.

Ubrzo je saznala i najlepšu vest. Nosila je devojčicu.

-Kada sam saznala da je devojčica, bila sam presrećna. Moji su bili potpuno oduševljeni. Počeli smo zajedno da pričamo o imenu i tako je Ana, još dok je bila u mom stomaku, dobila svoje mesto u našoj porodici.

Mila je javila i njenom ocu. Ovog puta odgovor nije stigao. Dok je Ana rasla, on se sve više povlačio. Kako su meseci prolazili, Mila je imala potrebu da ga obavesti o svemu što se događa. O pregledima. O tome kako se oseća. O tome da njihova devojčica raste.

-Nisam želela da ga jurim niti da ga teram na bilo šta. Samo sam želela da zna. To je i njegovo dete. Ali što je trudnoća više odmicala, on je sve više ćutao.

Javio se samo jednom.

-Rekao mi je da ne zna kako da sve objasni svojoj supruzi i deci. Da je izgradio život i da nije očekivao da će se dogoditi ovako nešto. Razumela sam da je uplašen. Ali u isto vreme, dok je on razmišljao kako da sačuva život koji je izgradio, u meni je rastao jedan potpuno novi život.

U januaru je došao termin. Ana je rođena.

-Kada sam je uzela u naručje, znala sam da smo sada nas dve

Porođaj je prošao dobro. Mila je prvi put ugledala svoju ćerku.

-Kada sam je uzela u naručje, sve ono čega sam se mesecima plašila odjednom je postalo nevažno. Gledala sam je i znala da je ona moja. Znala sam i da ćemo možda morati same, ali u tom trenutku mi je bilo dovoljno što je tu.

Javila je njenom ocu da je Ana rođena. Odgovora nije bilo. Poslala mu je i fotografiju. Ponovo ništa.

-Naravno da me je bolelo. Ne mogu da kažem da mi je bilo svejedno. Čekala sam makar jednu poruku. Jednu reč. Ne zbog sebe, već zbog nje. Ali sam vremenom shvatila da ne mogu da nateram čoveka da bude ono što ne želi da bude.

Mesec dana kasnije javio se i rekao da je zbog posla morao da se preseli. Obećao je da će se javiti kada bude mogao. Mila je čekala. Prvi put ju je video tek nekoliko meseci kasnije. Nakon nekoliko meseci odlučio je da dođe, da upozna svoju ćerku.

-Kada je došao, samo sam želela da vidi Anu. Nisam očekivala poklone, velike reči ni obećanja. Samo sam želela da je upozna.

Došao je praznih ruku. Razgovarali su, a tema se ponovo vraćala na njegovu porodicu.

-Govorio je da ne može da ih razočara i da ne zna kako da im kaže. Razumela sam da mu je teško, ali sam u jednom trenutku shvatila da ja više ne mogu da živim njegov problem. On ima svoj život i svoje odluke. Ja imam Anu.

Mila ne krije da je i sama napravila izbor ulaskom u odnos sa oženjenim muškarcem.

 -Ne želim sebe da predstavljam kao potpuno nevinu u celoj priči. Znala sam da je oženjen. To je moja odgovornost. Ali sam verovala onome što mi je govorio o svom braku i njegovim namerama. Nisam očekivala dete, ali kada sam saznala da ga čekam, nisam želela da bežim od te odgovornosti. Ne kajem se što sam izabrala Anu.

Danas, gotovo dve godine kasnije, Mila i Ana žive zajedno. Otac deteta nije deo njihovog svakodnevnog života. Njena porodica i prijatelji jesu.

-Možda moj život nije ispao onako kako sam nekada zamišljala. Možda sam neke odluke mogla da donesem drugačije. Ali kada pogledam Anu, ne mogu da kažem da se kajem. Ona je nešto najlepše što mi se dogodilo.

Mila zna da će jednog dana njena ćerka pitati za oca. I spremna je na taj razgovor.

-Doći će dan kada će me pitati gde je njen tata. Reći ću joj istinu, onoliko koliko bude mogla da razume. Ne želim da je učim mržnji. Ne želim da odrasta sa teretom tuđih odluka. Želim samo da zna da ona nikada nije bila greška.

Zastane kada govori o tome šta joj je majčinstvo donelo.

-Naučila sam da mogu mnogo više nego što sam mislila. Naučila sam da ne mogu da kontrolišem tuđe odluke, ali mogu svoje. I zato danas više ne gledam šta sam izgubila. Gledam ono što imam. A ima Anu. Devojčicu zbog koje, nijedan težak trenutak više nema istu težinu. Da mogu da vratim vreme, možda bih neke stvari uradila drugačije. Ali kada bih ponovo videla te dve crte na testu, ponovo bih izabrala isto. Ponovo bih izabrala nju. Sve što sam prošla dobilo je smisao onog trenutka kada sam je prvi put uzela u naručje. Neke ljubavi ne počinju savršeno. Neke počnu iz greške, iz pogrešne procene, iz jedne noći koja nije trebalo da znači ništa – rekla je Mila za portal mame.rs