Sin „Majke hrabrosti“ je sa njom proveo samo 40 dana i nije stigao da je upozna: Nikola je danas tinejdžer i poslao je moćnu poruku

Nikola danas ima 15 godina. Ide u deveti razred, druži se, igra igrice, dopisuje se, crta i razmišlja o tome da jednog dana bude profesor engleskog jezika. Na prvi pogled, njegov život mogao bi da bude život jednog sasvim običnog tinejdžera.

Ali iza njegovog odrastanja stoji priča koju je nemoguće odvojiti od imena njegove majke, Jelene Trikić iz Drvara. Jelena je preminula svega 40 dana nakon što je rodila Nikolu. On je zato odrastao bez majke, bez mogućnosti da pamti njen glas, zagrljaj, svakodnevne razgovore ili sitnice od kojih se inače grade najvažnije uspomene iz detinjstva.

Ipak, Jelena nikada nije bila stranac u njegovom životu. Otac Goran mu je o majci pričao postepeno. Nisu mu sve rekli odjednom, već je Nikola kako je odrastao dobijao sve više odgovora na pitanja o ženi koja mu je podarila život.

Možda vas zanima

Pokojni sin Sindi Kraford se godinama borio protiv depresije i zavisnošću: Završena obdukcija Preslija Gerbera

Slaviša je pre 21 godinu uzeo ćerku sa Daunovim sindromom iz doma i od tada su nerazdvojni: „Nema te sile koja bi me razdvojila od mog deteta“

Porodila se Silvija Nedeljković: Blizanci se rodili na veliki praznik Malu Gospojinu nakon 17 godina borbe za potomstvo

Danas ih ima mnogo. Pita gde su se njegovi roditelji upoznali, kakva je Jelena bila učenica, koji je fakultet završila. Sa ocem gleda njene fotografije, a Goran mu priča gde su nastale i kakav je život njegova majka vodila.

– Mnogo oseća, iako je nije zapamtio – rekao je Goran govoreći o svom sinu. Ta rečenica možda najbolje opisuje Nikolin odnos prema majci. On nema uspomene koje drugi ljudi imaju na svoje majke. Nema sećanje na njen osmeh iz detinjstva, na zajedničke praznike, na razgovore pred spavanje.

Ali ima priču. Ima fotografije. Ima oca koji mu je čuvao sećanje na nju. Ima porodicu koja mu je govorila kakva je bila žena čije ime nosi toliki deo njegove životne priče. A ima i sopstveno razumevanje onoga što se dogodilo.

Godine su prolazile, a Nikola je rastao. Goran je kasnije zasnovao novu porodicu, a Nikola je dobio sestru. Danas su, prema očevim rečima, veoma bliski, pomažu jedno drugom, druže se, a kao i svaka braća i sestre, ponekad se i posvađaju. Za Gorana je bilo važno da Nikola ne odrasta sam i da pored sebe ima nekoga ko će mu jednog dana biti oslonac.

Nikola danas razume šta je njegova majka uradila

Jelena je svog sina dobila iako je bila teško bolesna i svesna ozbiljnosti svog stanja. Nikola je danas dovoljno odrastao da razume tu odluku i ono što ona znači za njegov život. Redovno odlazi na njen grob i posebno je vezan i za Jeleninu porodicu u Drvaru, koju posećuje sa ocem i kod koje provodi deo raspusta. Tako i danas ostaje povezan sa majčinom stranom porodice.

Njegova majka je umrla pre nego što je mogao da je upozna. Ali Nikola danas zna ko je bila. I možda je upravo zato jedno od najtežih pitanja – kako detetu objasniti da je majka koju ne pamti dala sve da bi ono živelo – dobilo odgovor kroz godine, razgovore i priče koje mu je otac prenosio.

Nikola je rekao ono što je možda najvažnije

Na kraju razgovora, kada je trebalo da kaže nekoliko reči o majci, Nikola nije govorio o sebi onoliko koliko bi neko očekivao, nije govorio o tome koliko mu je teško što je odrastao bez nje, nije tražio sažaljenje.

– Moja majka je bila veoma hrabra žena. Odrekla se svog života da bih ja danas bio srećan, imao drugare i bio živ – rekao je on i onda je svoju poruku proširio daleko izvan sopstvene porodice:

– Želim da svi budu srećni. Želim da se pronađe lijek za te opake bolesti i da sva djeca imaju žive roditelje.

To su reči petnaestogodišnjaka koji je odrastao sa prazninom koju ništa ne može u potpunosti popuniti. Ali umesto da govori samo o onome što njemu nedostaje, Nikola govori o onome što želi drugima. Da budu srećni, da postoje lekovid da deca imaju svoje roditelje, da nijedno dete ne mora da odrasta sa pričom o majci ili ocu koje nije stiglo da upozna.

I možda je baš u tome najdublji deo njegove priče. Jelena nije dobila priliku da vidi kakav će čovek njen sin postati, nije ga gledala kako kreće u školu, kako odrasta, pronalazi prijatelje, otkriva šta voli i razmišlja o budućnosti. Ali Nikola danas zna da je bio voljen i da je bio željeno dete. I zna da njegova majka nije samo ime sa fotografije ili priča koju mu je otac ispričao. Ona je deo njega.

A petnaest godina kasnije, njena priča više nije samo priča o smrti jedne majke. To je i priča o dečaku koji je izrastao u mladića, o ocu koji je nastavio da ga podiže, o porodici koja čuva uspomenu na Jelenu i o poruci jednog tinejdžera koja je jednostavna, ali ogromna: Da svi budu srećni. Da se pronađe lek. I da deca imaju svoje roditelje.