Nije samo udarac: 5 znakova nasilja koje mame ne treba da ignorišu

Nasilje u porodici ne počinje uvek udarcem. Ponekad počinje ponižavanjem. Ponekad rečenicom: „Gde si bila?“ koja se ponavlja toliko često da vremenom postane deo svakodnevice. Nekada izgleda kao ljubomora, „briga“, proveravanje telefona ili insistiranje da svaku potrošenu paru objasnite.

Zato je važno znati da žene u Srbiji ne moraju da trpe nasilje. Da država ima mehanizme i načine da zaštiti majke i njihovu decu.

Naime, prema Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, nasilje u porodici može biti fizičko, seksualno, psihičko ili ekonomsko nasilje. I svako nasilje ju porodici je krivično delo.

Možda vas zanima

Vodič kroz besplatne zdravstvene usluge za trudnice, mame i decu

„Krenuo je da me hvata za vrat, ne bih tek tako da nam se raspadne porodica“: Ispovest majke bebe od 11 meseci uznemirila žene

Kuća sa voćnjakom nadomak Beograda za 85.000 evra: Evo kakvu pomoć države mogu da provere majke sa bebama

Na sajtovima Vlade Srbije postoji jednostavna objašnjenja šta sve spada pod nasilje, koje situacije su alarmantne i na koje mame treba da iskoriste pomoć države.

1. Fizičko nasilje: To nije „samo jedan udarac“

Kada se pomene nasilje, mnogi prvo pomisle na fizičku povredu. I ona jeste jedan od njegovih oblika, ali fizičko nasilje je mnogo šire. Prema Zakonu, to je korišćenje delova tela, oružja ili predmeta kako bi se drugoj osobi zapretilo, kaznilo je, povredilo, zastrašilo ili stavilo pod kontrolu. Fizičko nasilje može biti:

• udaranje i šutiranje,

• čupanje,

• davljenje,

• bacanje,

• gađanje predmetima,

• povrede oštrim ili tupim predmetima,

• nanošenje opekotina,

• laka ili teška telesna povreda,

• sprečavanje žene da napusti stan,

• sprečavanje da pozove policiju ili medicinsku pomoć,

• ostavljanje žene na nepoznatom mestu,

• bezobzirna ili opasna vožnja dok se nalazi u automobilu,

• prisiljavanje na korišćenje alkohola ili narkotika.

Drugim rečima, nasilje nije manje ozbiljno zato što se dogodilo „samo jednom“, zato što povreda nije velika ili zato što je nasilnik kasnije rekao da se kaje.

2. Psihičko nasilje može da promeni ceo život

Postoje rečenice koje bukvalno kljucaju mozak, koje mogu da unište život. I takve rečenicu jesu nasilje, koje nijedna mama nije dužna da trpi.

„Preosetljiva si.“

„Niko te neće voleti kao ja.“

„Ti si kriva što sam ovakav.“

„Pogledaj na šta ličiš.“

„Ako odeš, ubiću se.“

Reči mogu da postanu sredstvo kontrole. Psihičko nasilje je najrasprostranjeniji oblik nasilja i često prati druge oblike nasilja.

Može da izgleda kao stalna kritika, ponižavanje ili omalovažavanje. Kao vikanje, psovanje i nazivanje pogrdnim imenima. Kao vređanje žene zbog njenog izgleda, sposobnosti ili načina na koji brine o deci.

Ali može da bude i mnogo tiše.

Izolovanje od porodice i prijatelja. Pretnje. Kontrola. Nemogućnost da se u vezi ili braku otvoreno razgovara o onome što se događa. Psihičko nasilje uključuje i:

• pretnje,

• izolaciju,

• ponižavanje,

• stalnu kritiku,

• omalovažavanje,

• vikanje i vređanje žene i njenih roditeljskih i drugih sposobnosti,

• psovanje i nazivanje pogrdnim imenima,

• javno objavljivanje sadržaja na internetu ili pretnju da će fotografije ili snimci biti objavljeni, uključujući i one seksualnog sadržaja – tzv. digitalno nasilje,

• stvaranje osećaja krivice zato što žena ne želi intimni odnos,

• pretnje samoubistvom,

• situacije u kojima žena ne može slobodno da razgovara o problemima u vezi ili braku.

Nema modrice koju možete da pokažete. Nema fotografije koja uvek može da objasni šta se događalo iza zatvorenih vrata. Ali i takvo nasilje je nasilje.

3. Seksualno nasilje: „Ne“ je ne!

Brak, veza ili zajednički život ne znače da neko ima pravo na vaše telo kad god poželi. Seksualno nasilje je ostvarivanje ili pokušaj ostvarivanja seksualnog odnosa ili seksualnih aktivnosti bez slobodnog pristanka.

Šta to podrazumeva:

• silovanje i pokušaj silovanja,

• dodirivanje intimnih delova tela,

• seksualne ponude, zahtevi, ucene i šale,

• izrazi lica i pokreti tela koji kod žene izazivaju stid ili poniženje,

• prisiljavanje na gledanje pornografskih časopisa i slika,

• prisiljavanje na pornografsko fotografisanje i snimanje,

• prisiljavanje na seksualne aktivnosti koje ženi ne prijaju ili su za nju ponižavajuće.

Pristanak nije nešto što se podrazumeva. Mora da bude slobodan. Koliko god glasno ili tiho žena rekla, ne zneči ne.

4. Ekonomsko nasilje: Koliko novca smete da imate

Rečenice poput ovih mogu zvučati kao deo uobičajene rasprave o novcu. Ali finansijska kontrola može biti način da jedna osoba drugu učini zavisnom i da joj oduzme mogućnost da samostalno odlučuje o svom životu.

„Ja zarađujem, ja odlučujem.“

„Zašto ti treba toliko novca?“

„Daj meni platu, ja ću da vodim računa o svemu.“

Ekonomsko nasilje znači onemogućavanje finansijske samostalnosti kroz kontrolu novca ili uskraćivanje pristupa porodičnim finansijama. Može da uključuje:

• nedavanje novca ili davanje nedovoljno novca za potrebe porodice,

• ograničavanje uvida i pristupa porodičnoj zaradi,

• uzimanje ženine zarade,

• ograničavanje potrošnje,

• kontrolisanje i traženje opravdanja za svaki potrošeni novac,

• uskraćivanje osnovnih potrepština,

• oduzimanje prihoda ili imovine,

• prodaju stvari bez saglasnosti,

• prisiljavanje na prodaju imovine,

• sprečavanje žene da se zaposli ili da zadrži posao.

I to može da se događa čak i kada je žena finansijski stabilnija ili zarađuje više od osobe koja vrši nasilje.

5. Proganjanje: Nasilje nakon raskida

Ponekad se nasilje ne završava onda kada se veza završi. Pozivi. Poruke. Čekanje ispred posla. Pojavljivanje na mestima na kojima se žena kreće. Praćenje. Gledanje iz daljine. Pretnje njoj ili njenoj porodici.

Kada se neželjena pažnja ponavlja i zbog nje osoba oseća strah ili strahuje za svoju bezbednost, govorimo o proganjanju. Proganjanje može da uključuje:

• telefonske pozive, imejlove i poruke,

• ponavljanu fizičku ili vizuelnu bliskost,

• čekanje na određenoj lokaciji,

• praćenje ili posmatranje iz daljine,

• pretnje ženi ili članovima njene porodice.

Može se odvijati i putem zloupotrebe informaciono-komunikacionih tehnologija. Proganjanje je krivično delo i regulisano je članom 138a Krivičnog zakonika Republike Srbije.

Ako ste prepoznali situaciju…

Jedna od najtežih stvari može biti upravo priznavanje sebi da ono što se događa jeste nasilje.

Možda još niste spremni da odete. Možda nemate gde. Možda se plašite šta će se dogoditi ako sazna da ste nekome ispričali. Možda imate decu, zajednički stan, finansijsku zavisnost ili jednostavno još uvek pokušavate da shvatite šta vam se događa.

Ne morate sve odgovore imati odmah.

Ako trenutno niste spremni da se obratite nadležnoj instituciji, za informacije ili emotivnu podršku možete anonimno pozvati SOS telefon.

Poziv je poverljiv i vaše iskustvo nasilja se ne prijavljuje, osim ukoliko to ne želite, kao i u situacijama kada je vaš život ugrožen.

Ponekad prvi korak nije prijava. Ponekad je prvi korak samo da nekome kažete: „Ovo mi se događa.“

I da prvi put čujete da ono što proživljavate ima ime. Jer niko ne treba da trpi nasilje, pogotovo ne mame. Stoga je dobro da znaju da država brine o njihovoj i sigurnosti njihove dece.