„Završila sam na psihijatriji kada su mi oduzeli Mariju“: Verica Šerifović o burnom razvodu, razdvajanju od ćerke i teškom periodu

Iza života poznate pevačice Verice Šerifović krije se i jedna od najtežih porodičnih priča – period kada je, nakon razvoda, ostala bez svoje tada male ćerke Marije, danas uspešne pevačice. O tome je govorila u dokumentarnom filmu „Ispovest“, ne skrivajući koliko ju je taj događaj slomio.

Kada se govori o majčinstvu, često se priča o najlepšim trenucima – prvom osmehu, prvim koracima, zagrljajima i bezuslovnoj ljubavi, ali majčinstvo ponekada nosi strahove koje je teško opisati rečima. Jedan od najtežih perioda u životu pevačice Verice Šerifović bio je upravo onaj u kojem je, kako je sama ispričala, bila razdvojena od svoje ćerke Marije. U dokumentarnom filmu koji je govorio o životu Marije Šerifović, njena majka otvoreno je govorila o događajima iz vremena kada je Marija bila devojčica.

„Oduzeli su mi Mariju“

Verica je ispričala da se razvela od Marijinog oca dok je njihova ćerka bila u drugom razredu osnovne škole. Prema njenom svedočenju, nakon razvoda porodica Šerifović joj je oduzela dete, uz tvrdnje da nije podobna majka.

Možda vas zanima

„Volela sam ih, ali nijedan nije uspeo da me zadrži“: Svi muškarci, ljubavne afere i razočarenja Vesne Zmijanac

Ova majka je priznala ono što mnoge žene misle, ali ne izgovaraju naglas: „Dosta mi je svega, nekad mi dođe da pobegnem od dece i muža“

Prva izjava Lene Čolak nakon porođaja za Mame: „Osam dana nakon termina, otišla sam kod frizera i tad su krenuli bolovi“

„Oduzeli su mi Mariju jer su preko svojih veza me proglasili za nepodobnu majku, čak i za narkomanku. Tada sam od stresa završila na psihijatriji“, rekla je Verica u filmu.

Za majku kojoj je dete oduzeto, takav trenutak teško je zamisliti. Umesto svakodnevnog života sa svojim detetom, usledio je period neizvesnosti, bola i borbe.

Stres nadživeo volju da se bori

Verica nije skrivala koliko je čitava situacija uticala na njeno psihičko stanje.

-Tada sam doživela neki nervni slom, malo jači i onda sam rekla ma neka mi bude, kako mi bude odustajem od razvoda, odustajem od svega. I tako je i bilo. Sada posle toliko godina, možda je tako moralo da bude – rekla je Verica, dama koja je svojim primerom i snagom oduvek bila motivacija i inspiracija brojnim ženama, a o njenim rečima posebno se može razmišljati iz ugla majčinstva.

Kada žena izgubi mogućnost da svakodnevno bude uz svoje dete, bol nije samo pitanje jednog dana ili jednog događaja. To je praznina koja se oseća u svakom običnom trenutku – kada nema kome da se poželi laku noć, kada nema deteta za stolom, kada nema školskih obaveza, razgovora i zagrljaja. Upravo zato je Veričina ispovest ostala upamćena kao jedan od emotivnijih delova priče o porodici Šerifović.

Marija je odrasla, ali priča o detinjstvu nije nestala

Marija Šerifović je kasnije i sama javno govorila o svom detinjstvu i odnosima u porodici. U svojoj autobiografskoj knjizi „Ispovest“ otvoreno je pisala o odrastanju, roditeljima i okolnostima koje su oblikovale njen život. Njeno detinjstvo nije bilo jednostavno, ali je odnos sa majkom vremenom dobio novu dimenziju. Danas su Verica i Marija veoma bliske, a Verica je dobila i novu, posebnu ulogu – postala je baka.

Kada je Marija dobila sina Maria, Verica nije krila koliko je srećna zbog dolaska unuka. U javnim izjavama govorila je o velikoj sreći koju joj je doneo novi član porodice i o ponosu koji oseća zbog svoje ćerke.

Od majke koja je patila zbog razdvajanja do bake koja uživa u unuku

Možda upravo taj deo njihove priče najviše pokazuje koliko se život može promeniti. Nekada je Verica govorila o tome koliko ju je bolelo razdvajanje od male Marije. Danas sa ćerkom deli potpuno drugačiji odnos – odnos majke i odrasle ćerke, a potom i bake i unuka. Na fotografijama koje porodica danas deli nema tragova onih godina koje su bile ispunjene sukobima i bolom. Tu su majka, ćerka i dete – tri generacije jedne porodice.

Neke rane ostanu, ali život nastavlja dalje

Priča Verice Šerifović podseća da iza poznatih lica često postoje privatne borbe o kojima javnost godinama ništa ne zna. Njena ispovest nije samo priča o razvodu i porodičnom sukobu. To je priča o majci koja je, prema sopstvenim rečima, u jednom periodu života ostala bez svakodnevnog prisustva svog deteta i koja je zbog stresa završila na psihijatrijskom lečenju. Godinama kasnije, ista žena postala je baka.

Njena ćerka, sada majka, stvorila je sa njom novi porodični krug u kojem je najmlađi član porodice postao simbol jednog drugačijeg perioda života. Možda zato današnje porodične fotografije Verice, Marije i malog Maria imaju posebnu težinu. Jer iza jednog porodičnog osmeha ponekad stoje godine koje niko sa strane ne može da vidi. A iza njihove priče ostaje i snažna poruka o majčinstvu: postoje trenuci kada se porodica raspadne, ali postoje i trenuci kada se, posle mnogo godina, ponovo pronađe.