Ova majka je priznala ono što mnoge žene misle, ali ne izgovaraju naglas: „Dosta mi je svega, nekad mi dođe da pobegnem od dece i muža“

Nekada se ne dogodi ništa posebno loše. Deca su zdrava, partner je tu, život funkcioniše i sve je, na papiru, kako treba. A onda stojite usred kuhinje, gledate sudoperu punu posuđa i razmišljate šta ćete sutra spremati za ručak, kada ćete oprati veš i kako ćete stići po dete. I tada se pojavi misao koju mnoge majke teško izgovaraju: „Dosta mi je svega.“

Jedna majka odlučila je da upravo o tom osećaju progovori bez ulepšavanja. Ne zato što ne voli svoju porodicu, već zato što ljubav prema deci ne znači da svakodnevne obaveze nikada ne postanu preteške.

„Ponekad mi bude dosta svega“, počela je svoju ispovest.

Možda vas zanima

„Odustala sam od borbe za drugo dete, vreme mi je ljuljam unuče“: Goca Tržan za Mame o višegodišnjoj, teškoj borbi za potomstvo

„Mama, da li ćeš batu voleti više nego mene?“: Ispovest žene koja je posle nasilnog braka osnovala novu porodicu

Odbacila sina čim ga je rodila: Lepa glumica je bila užasna majka, nije krila da ne voli svoje dete

Kako kaže, nekada joj je dosta kuće, dece, partnera, obaveza i činjenice da je majčinstvo počela veoma mlada. Ne zato što želi drugačiji život bez njih, već zato što se umori od osećaja da se spisak obaveza nikada ne završava.

„Dosta mi je kuvanja, veša i pitanja šta ćemo za večeru“

Ima dana kada joj je preko glave kuvanja, čišćenja i svakodnevnog smišljanja obroka. Tek što skloni jednu šerpu, već razmišlja o sledećem obroku. Tu su i gomile veša, garderoba koju treba sortirati, stvari koje deca prerastu i predmeti koji kao da stalno nestaju. Kuća se očisti, a ubrzo ponovo izgleda kao da ništa nije urađeno. A onda počinje novi dan. Doručak, oblačenje, vrtić, posao, obaveze, gledanje na sat i pokušaj da se sve stigne. U saobraćajnoj gužvi ponekad poželi da jednostavno ode negde gde ne mora stalno da žuri. Ali nisu samo spoljne obaveze ono što je iscrpljuje. Tu su i očekivanja koja postavlja sama sebi. Želi da deca jedu zdravo, da se bavi fizičkom aktivnošću, da pronađe vreme za masažu ili neki drugi trenutak samo za sebe. Međutim, kada konačno dođe prilika za predah, uvek se pojavi nešto što je „preče“. A tu su i kupovina, nošenje kesa, pas, odlazak u park, vrtić, prehlade, lekovi, pregledi i sve male i velike situacije koje prate odrastanje dece. Pa još i njihove svađe. „To je moja igračka!“ „Idite u sobu pa se tamo svađajte!“ I sutra sve počinje iznova.

Najviše je umara osećaj da majka mora sve

Postoje večeri kada samo želi da sedne i pogleda film. Da ispruži noge i makar dva sata ne razmišlja ni o čemu. Ali neretko zaspi pre nego što se radnja uopšte zahukta. Paradoks je u tome što joj, kada je sa decom, ponekad nedostaje vreme za sebe. Kada ode na posao ili negde bez njih, već počinje da ih se uželi. Sama priznaje da joj je teško da ih dugo ne vidi. U tome vidi jednu od najvećih protivrečnosti roditeljstva – možete želeti mir i istovremeno jedva čekati da se vratite svojoj deci.

Poređenje sa drugim majkama dodatno stvara pritisak

Ponekad pogleda druge majke i učini joj se da one sve stižu. Njihove kuće deluju uredno, deca su nasmejana, ručak je spreman, a one nekako pronađu vremena i za sebe. Naravno, svesna je da stvarni život nije isti kao ono što se vidi spolja ili na društvenim mrežama. Ipak, teško je potpuno utišati pitanje: „Kako one mogu, a ja ne mogu?“

Možda joj je upravo tog osećaja najviše dosta. Ideje da dobra majka mora uvek biti strpljiva, nasmejana, organizovana i dostupna mogu stvoriti veliki pritisak. A priznati da je nekada teško ne znači da neko manje voli svoju decu.

„Ponekad bih samo izašla i otišla“

U posebno teškim trenucima poželi da izađe iz kuće i ode negde gde nema spiska obaveza, dečjih stvari i pitanja kada će se vratiti. Ali zna da bi joj vrlo brzo nedostajali. Nedostajala bi joj deca, partner, njihova buka i čak sve ono od čega je nekoliko minuta ranije pokušavala da pobegne. Upravo tu vidi suštinu svoje priče. Možete voleti svoju porodicu i istovremeno biti umorni od svakodnevnog života. Možete biti zahvalni na deci, a želeti nekoliko sati tišine. Možete biti srećni što ste roditelj, a imati dan kada vam se ne kuva, ne igra i ne odgovara na još jedno „mama“. To nije nužno znak da nešto nije u redu sa vama. Ponekad je jednostavno znak da ste preopterećeni i da vam je potreban predah. Možda zato nije loše da se, pored pitanja kako su deca i šta njima treba, ponekad postavi i ono koje se majkama ređe postavlja: „A šta tebi danas treba?“