Imale su ga naše bake: Ovaj uređaj iz Jugoslavije i dan danas radi kao nov, nikada se nije kvario, a sve nas podseća na detinjstvo

Mnogi danas nisu zadovoljni koliko dugo traju kućni aparati, pa se sa nostalgijom prisećaju vremena kada su pojedini uređaji u domaćinstvima radili decenijama. Malo koji aparat budi takve uspomene kao stari frižideri.

Ko se seća Obodinovih i drugih modela koji su decenijama stajali u jugoslovenskim kuhinjama, verovatno pamti i njihov karakterističan raspored: veliki rashladni prostor zauzimao je najveći deo uređaja, dok se mali zamrzivač nalazio na samom vrhu. Danas, kada su popularni frižideri sa velikim fiokama zamrzivača pri dnu, takav raspored deluje gotovo kao relikt nekog drugog vremena. Međutim, iza njega nije stajala samo estetika tadašnjih kuhinja. Konstrukcija je bila povezana sa veoma jednostavnim principima rashladne tehnike i prirodnog strujanja vazduha.

„I danas radi, a nikada se nije pokvario“

Koliko su takvi frižideri ostali u kolektivnom sećanju pokazuju i reakcije koje stare fotografije Obodina redovno izazivaju. Na društvenim mrežama i platformama poput YouTubea mogu se pronaći snimci posvećeni starim Obodinovim frižiderima, a komentari korisnika često su puni uspomena na uređaje koji su godinama, pa čak i decenijama, bili deo porodičnih kuhinja. Mnogi korisnici smatraju da su se kućni aparati nekada proizvodili kvalitetnije, dok pojedini dugovečnost starih frižidera porede sa današnjim iskustvima.

Možda vas zanima

Zašto deca najviše vole tetke? Posebna veza koju je teško objasniti

Mame, da li i vi u oktobru poželite da promenite sve? „Teorija oktobra“ otkriva zašto nas jesen vraća u detinjstvo

„Ne diraj, to je za goste!“: Ove stvari su bake čuvale za posebne prilike, a mi u detinjstvu nismo smeli ni da im priđemo

„To je proizvod iz vremena kada su ljudi pravili stvari da traju“, jedan je od komentara koji se mogu pronaći na društvenim mrežama.

Ipak, ovakve tvrdnje treba posmatrati kao lična iskustva i mišljenja korisnika, a ne kao dokaz da su proizvođači nekada namerno pravili dugotrajnije uređaje ili da se savremeni frižideri projektuju tako da traju samo određeni broj godina. Drugi se šale da je Obodin toliko neuništiv da bi preživeo čak i nuklearni udar, dok posebno privlače pažnju komentari ljudi koji tvrde da njihovi primerci i dalje rade.

„Imam Obodinov frižider iz 1971. godine, super hladi, nikada se nije pokvario“, napisao je jedan korisnik.

Druga osoba se prisetila svog uređaja: „Služio me 32 godine i u ispravnom stanju sam ga poklonila. Nikad u kvaru.“ Za neke su uspomene još ličnije.

„Frižider našeg detinjstva. Naš je bio stariji, ja sam odrasla uz njega. Sećam se i metalne posudice za led koja je dolazila uz njega i u kojoj smo nekada pravili sladoled“, navodi se u jednom od komentara.

Takva svedočenja nisu statistički dokaz da su svi nekadašnji frižideri trajali duže od današnjih, ali pokazuju koliko su pojedini modeli postali deo porodične svakodnevice i kolektivnog sećanja. A iza njihovog prepoznatljivog izgleda zaista je stajala zanimljiva tehnička logika.

Sve počinje jednostavnom fizikom

Iako frižideri sa zamrzivačem na vrhu nisu bili jugoslovenski izum, decenijama su bili rasprostranjeni širom sveta. Modeli poput nekadašnjih Obodinovih pripadali su generaciji relativno jednostavno konstruisanih kućnih uređaja. Njihov raspored nije bio slučajan. Kod starijih frižidera sa ručnim odmrzavanjem sistem hlađenja bio je jednostavniji nego kod brojnih današnjih uređaja. Prema stručnim materijalima Američkog društva inženjera za grejanje, hlađenje i klimatizaciju (ASHRAE), kod određenih frižidera rashladni prostor hladio se prirodnim strujanjem vazduha preko hladne površine isparivača smeštenog pri vrhu odeljka. Fizika iza toga prilično je jednostavna. Hladniji vazduh je gušći od toplog, pa se spušta, dok se topliji vazduh podiže. Kada se izvor hlađenja nalazi pri vrhu, ohlađeni vazduh prirodno se spušta kroz unutrašnjost frižidera, dok se topliji vraća prema hladnoj površini. Tako nastaje prirodna cirkulacija vazduha. Kod frižidera sa jednim vratima isparivač je mogao biti oblikovan kao mala kutija, čija je unutrašnjost služila za zamrzavanje i čuvanje zamrznute hrane. Pošto se prenos toplote u velikoj meri odvijao prirodnim strujanjem vazduha, za njegovu cirkulaciju nije bio potreban ventilator. U poređenju sa mnogim današnjim frižiderima koji imaju ventilatore, senzore, elektronsko upravljanje i kanale za distribuciju vazduha, princip je bio iznenađujuće jednostavan. To, međutim, ne znači da je svaki stari frižider automatski bio kvalitetniji ili dugotrajniji od savremenog. Ono što se može reći jeste da je ovakav sistem distribucije hladnog vazduha zahtevao manje komponenti.

Obodin je postao deo svakodnevice

U Jugoslaviji je frižider tokom druge polovine 20. veka postepeno prestao da bude luksuz i postao standardni deo domaćinstva, a jedno od imena koje je ostalo posebno povezano sa tim periodom bio je Obodin. Fabrika Obod sa Cetinja počela je da razvija proizvodnju kućnih aparata tokom 1950-ih, a frižider Obodin predstavljen je 1954. godine na Zagrebačkom velesajmu kao prvi frižider proizveden u Jugoslaviji. Frižideri poput Obodina vremenom su postali toliko prisutni da ih mnogi danas pamte gotovo kao deo inventara porodične kuhinje. Pored njih, na tržištu su bili prisutni i uređaji drugih jugoslovenskih proizvođača, među kojima je značajno mesto imao Gorenje. Ipak, raspored sa zamrzivačem na vrhu nije bio posebnost jugoslovenske industrije. Bio je deo mnogo šireg razvoja rashladnih uređaja i decenijama uobičajen na brojnim svetskim tržištima.

Zašto je zamrzivač kasnije završio na dnu?

Razvojem rashladne tehnologije konstrukcija frižidera postala je mnogo fleksibilnija. Ventilatori i sistemi za usmeravanje vazduha omogućili su proizvođačima precizniju kontrolu strujanja hladnog vazduha, pa položaj zamrzivača više nije morao da bude toliko povezan sa jednostavnom prirodnom konvekcijom. U prvi plan sve više je dolazila ergonomija. Svežu hranu, mleko, povrće, napitke i druge namirnice iz frižidera većina ljudi uzima češće nego proizvode iz zamrzivača. Premeštanjem zamrzivača na dno, rashladni prostor koji se najčešće koristi podignut je bliže nivou očiju. Zato se danas kao jedna od glavnih prednosti frižidera sa donjim zamrzivačem navodi praktičnost: sveže namirnice su lakše dostupne i potrebno je manje saginjanja tokom svakodnevnog korišćenja. Donji zamrzivač, međutim, nije sam po sebi dokaz naprednijeg principa hlađenja. Njegova velika prednost je upravo u praktičnosti i načinu na koji danas koristimo frižider.

Stari raspored ipak ima jednu zanimljivu prednost

Iako frižider sa zamrzivačem na vrhu danas mnogima izgleda staromodno, takav raspored nije nestao niti je tehnološki besmislen. ENERGY STAR i danas među energetski efikasnim opcijama navodi modele sa zamrzivačem na vrhu. Prema njihovim podacima, takvi modeli u proseku troše manje energije od frižidera sa zamrzivačem na dnu ili „side-by-side“ modela. Američko Ministarstvo energetike navodi da frižideri sa zamrzivačem na vrhu mogu trošiti oko 10 do 25 odsto manje energije u odnosu na određene modele sa donjim zamrzivačem ili zamrzivačem postavljenim sa strane. Naravno, stvarna potrošnja zavisi od brojnih faktora – veličine uređaja, konstrukcije, izolacije, kompresora, podešene temperature i načina korišćenja. Sam položaj zamrzivača zato nije dovoljan da se proceni koliko će određeni frižider trošiti. Ipak, činjenica da se klasična konfiguracija sa zamrzivačem na vrhu i danas povezuje sa dobrom energetskom efikasnošću daje ovom naizgled zastarelom dizajnu sasvim novu perspektivu.

Nije bila jugoslovenska tajna, već pametna konstrukcija svog vremena

Odgovor na pitanje zašto su brojni frižideri kojih se sećamo iz jugoslovenskih kuhinja imali zamrzivač na vrhu zato je nešto složeniji od nostalgičnih priča o uređajima koji se „nikada nisu kvarili“. Nije reč o tajnom jugoslovenskom receptu za večni frižider, niti se može tvrditi da su zbog takve konstrukcije kvarovi bili gotovo nemogući. Objašnjenje je zapravo mnogo jednostavnije. Takav raspored odgovarao je konstrukciji mnogih tadašnjih frižidera: isparivač postavljen visoko mogao je da hladi unutrašnjost uz pomoć prirodne konvekcije, bez ventilatora za cirkulaciju vazduha. Bio je to jednostavan i funkcionalan sistem, dobro prilagođen tehnologiji svog vremena. A možda je najzanimljivije to što ideja nije potpuno nestala. Frižideri sa zamrzivačem na vrhu postoje i danas. Dok su se nekada oslanjali na jednostavnu fiziku i konstrukciju svog vremena, savremeni modeli ove konfiguracije i dalje mogu imati prednost kada je u pitanju energetska efikasnost. Zato sledeći put kada ugledate stari Obodin sa malim zamrzivačem na vrhu, možda nećete videti samo deo jugonostalgije – već i primer kako je jednostavna fizika decenijama oblikovala izgled kućnih aparata.