Mame, da li i vi u oktobru poželite da promenite sve? „Teorija oktobra“ otkriva zašto nas jesen vraća u detinjstvo

Ako ste ovih dana poželele da promenite rutinu, završite ono što mesecima odlažete, bolje organizujete dane ili jednostavno krenete ispočetka, niste jedine. Društvenim mrežama širi se „teorija oktobra“, a terapeuti objašnjavaju zašto baš jesen kod mnogih ljudi budi novu motivaciju – i kakve veze sa tim ima ono što smo naučili još kao deca.

Mnogima jesen više liči na novi početak nego januar, a upravo se na tom osećaju zasniva viralni koncept sa društvenih mreža – takozvana „teorija oktobra“, koja deseti mesec predstavlja kao svojevrsnu drugu Novu godinu.

Šta je zapravo „teorija oktobra“?

Bisi Gbadamosi, licencirana terapeutkinja i osnivač savetovališta „Mindful Blooms Counseling“, objašnjava da je „oktobarska teorija“ ideja prema kojoj oktobar može biti odlično vreme za jačanje motivacije i ostvarivanje ciljeva, ali bez pritiska koji obično prati 1. januar.

Možda vas zanima

„Ne diraj, to je za goste!“: Ove stvari su bake čuvale za posebne prilike, a mi u detinjstvu nismo smeli ni da im priđemo

13 rečenica koje narcisoidni roditelji često govore deci: Psiholog upozorava da ovakve poruke ostavljaju duboke rane

5 stvari koje će deca pamtiti celog života: Ne koštaju ništa, a znače im više od bilo kog poklona

Do kraja godine ostala su još samo tri meseca, pa mnogi upravo ovaj period doživljavaju kao priliku da se reorganizuju, ponovo usredsrede na svoje ciljeve i konačno završe ono što su tokom godine odlagali.

Nije reč o potpuno novom početku, kakav simbolično predstavlja početak kalendarske godine. Oktobar je pre završno poglavlje godine u kojem još imamo dovoljno vremena da nešto promenimo ili privedemo kraju.

Zašto nas jesen tera da krenemo ispočetka?

Postoji još jedan razlog zbog kojeg nam ovaj deo godine može doneti osećaj novog početka.

Posle dugog, toplog i često društveno aktivnog leta, jesen donosi povratak u svakodnevnu rutinu. Deca se vraćaju u školu, odrasli na posao nakon godišnjih odmora, a do oktobra većina ljudi već je ponovo ušla u uobičajeni ritam.

Terapeutkinja Amanda Karneseki smatra da deo odgovora možemo pronaći čak u detinjstvu.

– U ovom razdoblju možemo osećati veću motivaciju jer smo odmalena programirani da je jesen vreme povratka u školu, što povezujemo sa ciljevima, učenjem i napretkom. Novi počeci, promene u ponašanju i svež način razmišljanja nešto je sa čim se susrećemo u ovo doba godine – kaže terapeutkinja Amanda Karneseki.

Iako smo odavno izašli iz školskih klupa, izgleda da osećaj koji prati početak nove školske godine može ostati duboko ukorenjen.

Jesen zato za neke ljude i dalje predstavlja period novih obaveza, planova, učenja i promene ritma.

Poslednji „reset“ pre kraja godine

Gbadamosi dodaje da jesen često može da funkcioniše kao prirodni reset, ali i kao poslednji podsticaj pre praznične sezone.

– Može poslužiti kao poslednji podsticaj neposredno pre početka praznične sezone. Podseća nas da se kraj godine brzo približava i podstiče nas da radimo na preostalim ciljevima ili projektima koje smo planirali za ovu godinu – navodi ona.

Upravo zato oktobar može biti dobar trenutak da pogledamo šta smo od početka godine uspeli da ostvarimo, šta smo započeli i ostavili nedovršeno, ali i od čega je možda vreme da odustanemo.

Kako iskoristiti „energiju oktobra“?

Kao što 1. januar simbolično doživljavamo kao priliku da okrenemo novi list, sličan princip možemo primeniti i tokom oktobra, odnosno jeseni u celini.

Ovaj period može da posluži za vraćanje rutini, postavljanje novih ciljeva i preispitivanje starih navika.

– Oktobar možemo iskoristiti kao vreme za procenu onoga što nam dobro ide i onoga što bismo želeli da promenimo. Budući da je godina već odmakla, možemo jasnije videti šta je realno i održivo te usmeriti energiju u tom smeru – kaže Gbadamosi.

Karneseki takođe preporučuje da se ovaj period iskoristi kao svojevrsni mentalni reset. To može da podrazumeva stvaranje novih rutina, postavljanje novih ciljeva i namera, ali i razmišljanje o navikama koje su nam ranije koristile, a koje nam danas možda više nisu potrebne.

Zašto oktobar može biti lakši od 1. januara?

Nova godina često dolazi sa ogromnim očekivanjima. Ljudi odlučuju da će istovremeno početi zdravije da se hrane, više vežbaju, bolje organizuju vreme, štede novac ili promene neku drugu veliku životnu naviku.

Problem je što toliko promena odjednom može da stvori veliki pritisak.

– Kada dođe 1. januar, stvara se ogroman pritisak da krenemo ispočetka ili postavimo novogodišnje ciljeve. To su dobre namere, ali toliko promena odjednom može biti previše i dovesti do toga da ciljeve ne ostvarimo. Oktobar donosi novu energiju, a ljudi su već ušli u jesensku rutinu i postavili očekivanja za ostatak godine. Ako to vreme iskoristimo svesno i sa namerom, možemo smanjiti pritisak koji dolazi sa početkom nove godine – kaže Karneseki.

„Teorija oktobra“ zato ne znači da u ovom mesecu treba potpuno promeniti život. Više je reč o tome da jesen iskoristimo kao priliku da zastanemo, pogledamo gde smo i odlučimo šta još želimo da uradimo do kraja godine.

A mamama koje su sa početkom školske i vrtićke godine ponovo ušle u strožu porodičnu rutinu, taj osećaj da je upravo počela neka mala „nova godina“ možda zvuči posebno poznato.