Brus Vilis ima pet ćerki, a njegova bolest može biti nasledna: Genetika otkriva kada dete ima 50 odsto šanse da nasledi mutaciju

Kada se u jednoj porodici pojavi ozbiljna bolest, jedno od prvih pitanja koje roditelji i deca često postave jeste – da li je nasledna? Upravo to pitanje nameće se i u slučaju Brusa Vilisa, koji boluje od frontotemporalne demencije i otac je pet ćerki.

Porodica holivudskog glumca 2022. godine najpre je saopštila da mu je dijagnostikovana afazija i da se zbog zdravstvenih problema povlači iz glume. U februaru 2023. objavljeno je da je njegovo stanje napredovalo i da je postavljena preciznija dijagnoza – frontotemporalna demencija, odnosno FTD.

Brus Vilis ima pet ćerki. Rumer, Skaut i Talulu dobio je u braku sa Demi Mur, dok sa suprugom Emom Heming Vilis ima Mejbel i Evelin.

Možda vas zanima

Zašto deca najviše vole tetke? Posebna veza koju je teško objasniti

Rijana dolazi u Beograd: Sa decom prati ASAP Rokija na turneji, srpski fanovi se nadaju njenom izlasku na binu

Bivši muž poznate glumice prijavio da je zlostavljala njihovog sina: Hale Beri dobila zabranu prilaska detetu, otac tvrdi da ga je davila

Ali da li činjenica da njihov otac ima FTD znači da su i njegove ćerke nasledile povećan rizik? Medicina na ovo pitanje nema jednostavan odgovor.

Da li je bolest Brusa Vilisa nasledna?

Frontotemporalna demencija predstavlja grupu neurodegenerativnih poremećaja kod kojih dolazi do oštećenja prvenstveno čeonih i slepoočnih režnjeva mozga. Bolest može da utiče na ponašanje, ličnost, govor i jezik, a simptomi zavise i od konkretnog oblika FTD-a.

Genetika kod ove bolesti može imati značajnu ulogu, ali nije svaki slučaj FTD-a nasledan.

Prema medicinskoj bazi GeneReviews, oko 30 odsto osoba sa FTD-om ima porodični oblik bolesti, odnosno pozitivnu porodičnu istoriju demencije, najčešće povezanu sa autosomno dominantnim nasleđivanjem.

Među najvažnijim genima povezanim sa naslednim oblicima FTD-a nalaze se C9orf72, GRN i MAPT. Medicinska literatura upravo njih navodi kao tri glavna genetska uzroka naslednih oblika frontotemporalne demencije.

Kada dete ima 50 odsto šanse da nasledi mutaciju?

Upravo ovde dolazimo do podatka koji roditeljima često zvuči zastrašujuće – 50 odsto.

Ako je kod roditelja pronađena patogena genetska varijanta koja izaziva autosomno dominantni oblik bolesti, svako njegovo dete može imati 50 odsto verovatnoće da nasledi tu konkretnu genetsku promenu.

Na primer, kod MAPT-povezane frontotemporalne demencije svako dete osobe koja nosi patogenu varijantu ima 50 odsto rizika da je nasledi. Isto pravilo važi i kod GRN-povezane FTD, kao i kod patogene C9orf72 ekspanzije.

To je klasičan primer autosomno dominantnog nasleđivanja.

Ali broj od 50 odsto često se pogrešno razume.

Ako roditelj ima petoro dece, to ne znači da će mutaciju sigurno naslediti dvoje ili troje. Svako dete predstavlja zaseban događaj – za svako od njih pojedinačno postoji verovatnoća od 50 odsto da nasledi varijantu i 50 odsto da je ne nasledi.

Da li onda pet ćerki Brusa Vilisa ima rizik od 50 odsto?

To se ne može zaključiti samo na osnovu njegove dijagnoze.

Javno je potvrđeno da Brus Vilis ima frontotemporalnu demenciju, ali iz javno dostupnih podataka ne može se utvrditi da li je kod njega pronađena konkretna patogena genetska varijanta koja izaziva nasledni oblik FTD-a.

Zato ne bi bilo medicinski opravdano tvrditi da njegove ćerke imaju 50 odsto rizika.

Takav rizik mogao bi da se odnosi na njih ukoliko bi se kod njihovog oca dokazao određeni autosomno dominantni genetski uzrok bolesti.

Drugim rečima, dve rečenice – „moj roditelj ima FTD“ i „moj roditelj ima dokazanu naslednu mutaciju koja izaziva FTD“ – nisu isto.

Naslediti mutaciju i razviti bolest takođe nije uvek isto

Postoji još jedna važna stvar koju genetika otkriva.

Čak i kada osoba nasledi određenu patogenu varijantu, način na koji će se ona ispoljiti može zavisiti od gena.

Kod MAPT-povezane FTD penetrantnost se smatra veoma visokom, odnosno osobe koje nose određenu patogenu varijantu imaju vrlo veliku verovatnoću da tokom života razviju simptome. Ipak, uzrast u kojem bolest počinje i način na koji se ispoljava mogu se razlikovati čak i među članovima iste porodice.

Kod C9orf72 situacija je još zanimljivija jer je penetrantnost povezana sa godinama.

GeneReviews navodi procene prema kojima je penetrantnost patogene C9orf72 ekspanzije približno 0 odsto do 35. godine, oko 50 odsto do 58. godine i približava se 100 odsto do 80. godine, mada postoje i ljudi koji ostaju bez simptoma i u veoma poznim godinama.

Zbog toga u genetici treba razlikovati dve stvari: verovatnoću da dete nasledi genetsku promenu i verovatnoću da osoba koja je nosi razvije bolest.

Može li dete zdravog izgleda da se testira?

Kada je u porodici već identifikovana patogena varijanta koja izaziva nasledni oblik FTD-a, odrasli članovi porodice koji nemaju simptome mogu da razmatraju prediktivno genetsko testiranje.

Na primer, kada se kod obolelog člana porodice pronađe GRN varijanta, moguće je ciljano testiranje odraslih srodnika koji su potencijalno pod rizikom. Slično važi i za MAPT i C9orf72.

Međutim, takav test nije nešto što bi trebalo raditi usput ili samo iz radoznalosti.

Stručne smernice preporučuju genetsko savetovanje pre prediktivnog testiranja, jer saznanje da osoba nosi mutaciju povezanu sa ozbiljnom bolešću koja se može pojaviti decenijama kasnije može imati velike medicinske, psihološke, porodične i životne posledice.

Porodična istorija jeste važna, ali nije cela priča

Čak ni odsustvo poznatih slučajeva bolesti u porodici ne mora uvek potpuno da isključi nasledni oblik.

GeneReviews navodi nekoliko razloga zbog kojih porodična istorija naizgled može biti „čista“: bolest kod nekog pretka možda nije bila prepoznata, roditelj je mogao da umre pre uzrasta u kojem bi se pojavili simptomi ili nosilac određene varijante još nije razvio bolest.

Zbog toga se procena genetskog rizika ne zasniva samo na pitanju da li su baka, deka ili roditelj imali istu dijagnozu.

Priča Brusa Vilisa tako otvara mnogo širu i važnu temu za svaku porodicu: kada kažemo da je neka bolest „nasledna“, to ne znači automatski da će je roditelj preneti detetu.

Kod frontotemporalne demencije postoje nasledni i nenasledni slučajevi. Tek kada se utvrdi konkretan genetski uzrok može se preciznije govoriti o tome šta taj nalaz znači za potomke.

A upravo tada onih 50 odsto dobija svoje pravo značenje: ne znači da dete sigurno čeka bolest, već da kod određenih autosomno dominantnih genetskih oblika postoji 1 prema 2 verovatnoća da dete nasledi konkretnu patogenu varijantu.

Izvori: GeneReviews, NCBI, MedlinePlus, AFTD