Nisu imali svoju decu, ali su pomogli da 455 mališana dobije šansu za zdravije srce

Du Jingrong i njegova supruga Lu Sujing iz Šangaja živeli su skromno, pažljivo birajući na šta će potrošiti svaki juan. Nisu marili za luksuz, novu garderobu ili nameštaj – verovali su da im za srećan život nije potrebno mnogo. A onda su odlučili da svoju ušteđevinu pretvore u nečiju nadu.

Ovaj penzionisani bračni par donirao je ukupno pet miliona juana za lečenje dece sa urođenim srčanim manama, a njihovom pomoći obuhvaćeno je čak 455 mališana. Njihova priča počela je 2018. godine, kada je Du ugledao poziv za pomoć deci kojoj je bilo potrebno lečenje. Penzionisani nastavnik i njegova supruga, koja je radila kao lekarka, tada su odlučili da izdvoje 500.000 juana.

Ali tu nisu stali. Kasnije su donirali još 4,5 miliona juana, čime je njihova ukupna pomoć dostigla neverovatnih pet miliona.

Možda vas zanima

„Nisu sve heroine nosile plašt, jedna je nosila nosila najlepši osmeh“ Bolna poruka mame male „Zlatokose“ koja je umrla od tumora na mozgu

Ivan i Ljubica preko noći ostali bez oca i oslonca: Živeli su u planinskoj zabiti, a onda im se skroz promenio život

Samohrana majka ima rak bubrega: Njen sin (9) ima samo jednu želju, da mama ostane živa

Živeli su skromno, a imali su veliko srce

Ljudi koji su učestvovali u humanitarnom projektu bili su iznenađeni kada su videli kako ovaj bračni par živi. Du i Lu nisu imali luksuzan dom. Koristili su stari nameštaj, štedeli na svakodnevnim stvarima i pažljivo raspolagali svojim novcem. Zbog toga su im čak savetovali da deo ušteđevine ipak ostave za sebe i svoje godine.

Njihov odgovor bio je jednostavan – imaju penzije, nešto ušteđevine i ne treba im mnogo da bi živeli. Za njih je bilo važnije da novac koji su čuvali dobije novu svrhu.

Za 455 porodica to nije bio samo novac

Brojka od 455 možda zvuči samo kao statistika, ali iza svakog deteta nalazi se jedna porodica. Roditelji koji su strahovali za svoje dete. Noći provedene u brizi. Pregledi, bolnice i neizvesnost. I onda, mogućnost da dete dobije lečenje koje mu može promeniti život.

Upravo zato njihova pomoć nije bila samo finansijska. Bila je to šansa. Šansa da jedno dete odraste, da trči, igra se, ide u školu i jednog dana vodi svoj život.

Du i Lu danas više nisu živi, ali iza njih je ostala priča koja se pamti. Nisu imali priliku da budu roditelji, ali su svoju dobrotu usmerili ka deci koju nisu poznavali. Nisu znali njihova imena, nisu ih držali u naručju i nisu gledali kako odrastaju. Ipak, odlučili su da im pomognu. Njihova priča možda je najbolji podsetnik da roditeljska ljubav nije jedina vrsta ljubavi koja može da pokrene čoveka da učini nešto veliko za dete.