Trudnice u Srbiji su zaštićene zakonom: Vodič kroz bolovanje, porodiljsko i zaštitu na poslu

Trudnoća bi trebalo da bude period u kojem je žena usmerena na svoje zdravlje i dolazak bebe, a ne na strah od toga šta će se dogoditi sa njenim poslom, primanjima ili radnim mestom. Upravo zato zakon u Srbiji predviđa posebnu zaštitu trudnica i porodilja, kako bi buduća majka mogla da prođe kroz trudnoću i prve mesece roditeljstva uz veću sigurnost.

Ta zaštita nije vezana samo za porodiljsko odsustvo. Ona počinje još tokom trudnoće i obuhvata više različitih oblasti – od zdravstveno opravdanog bolovanja i naknade zarade do zaštite od otkaza, porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta. Ipak, mnogo toga zavisi od konkretne situacije žene. Nije svako bolovanje u trudnoći isto, 100 odsto naknade ne znači automatski poslednju platu, a prava nakon rođenja deteta zavise i od okolnosti u kojima se porodica nalazi. Zato je važno da buduća mama zna šta joj zakon garantuje i kako da razume svoja prava.

Trudnoća ne bi trebalo da znači strah za radno mesto

Jedna od najvažnijih zaštita odnosi se upravo na radni odnos. Tokom trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta, poslodavac ne može zaposlenoj da otkaže ugovor o radu zbog korišćenja tih prava. Posebna zaštita postoji i za zaposlene na određeno vreme, kojima se u zakonom predviđenim okolnostima radni odnos produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo. Za buduću mamu to znači da trudnoća ne bi smela da bude razlog zbog kojeg će ostati bez posla. Ako poslodavac u trenutku donošenja odluke nije znao da je žena trudna, postoje mehanizmi kojima zaposlena može da obavesti poslodavca o trudnoći i dostavi odgovarajuću medicinsku potvrdu.

Možda vas zanima

Nije samo udarac: 5 znakova nasilja koje mame ne treba da ignorišu

Ako ovako nazovete dete, odmah će vas prijaviti: Evo koja imena su zakonom zabranjena u Srbiji

Roditelji masovno odlažu polazak dece u školu zbog letovanja: Da li zaista sme da se izostaje zbog toga – evo šta kaže zakon

Trudnica ima pravo na zaštitu od rizičnih poslova

Zaštita buduće majke ne odnosi se samo na radni odnos. Ukoliko posao koji žena obavlja predstavlja rizik po njeno zdravlje ili zdravlje deteta, postoje posebna pravila koja omogućavaju da se zaštiti od štetnih uslova rada. Trudnica ne bi trebalo da bude izložena poslovima koji mogu predstavljati opasnost po trudnoću. U zavisnosti od konkretnog radnog mesta i zdravstvenog stanja, može biti potrebno prilagoditi uslove rada ili obezbediti drugi odgovarajući posao. Cilj nije da žena bude udaljena od posla samo zato što je trudna, već da ne bude izložena nepotrebnom zdravstvenom riziku.

Kada trudnica može da otvori bolovanje?

Sama trudnoća ne znači automatski da žena mora da ode na bolovanje. Trudničko bolovanje otvara se kada za to postoji zdravstveni razlog, odnosno kada bolest ili komplikacije povezane sa trudnoćom zahtevaju privremenu sprečenost za rad. O tome odlučuje lekar na osnovu zdravstvenog stanja trudnice. Zato treba razlikovati dve situacije: žena može biti trudna i nastaviti da radi ukoliko joj zdravstveno stanje i uslovi rada to omogućavaju, dok se bolovanje otvara kada postoji medicinski razlog za odsustvo.

Kada trudnici pripada 100 odsto naknade?

Ako je bolovanje otvoreno zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, naknada zarade iznosi 100 odsto utvrđene osnovice, prema pravilima koja uređuju ovu oblast. Međutim, postoji jedna veoma važna stvar koju buduće mame često ne znaju.

100 odsto naknade ne znači automatski 100 odsto poslednje plate.

Naknada se obračunava na osnovu zakonom utvrđene osnovice, prema pravilima koja zavise od prethodno ostvarene zarade i perioda koji se uzima u obzir. Zbog toga trudnica koja je neposredno pre odlaska na bolovanje dobila povišicu ne mora nužno dobiti iznos identičan poslednjoj plati. Drugim rečima, 100 odsto se odnosi na utvrđenu osnovicu, a ne nužno na poslednju mesečnu zaradu.

Preduzetnica na porodiljskom, tata preuzima negu deteta: Evo kada otac može da koristi odsustvo i šta se dešava sa maminom firmom

Da li svako bolovanje u trudnoći znači 100 odsto?

Ne.

Ovo je jedna od najčešćih zabluda. Presudan je razlog zbog kojeg je bolovanje otvoreno. Kod bolesti ili komplikacija povezanih sa održavanjem trudnoće primenjuje se poseban režim i naknada iznosi 100 odsto utvrđene osnovice. Kod drugih razloga za bolovanje mogu važiti drugačija pravila, uključujući naknadu od 65 odsto. Zato nije dovoljno reći: „Trudna sam i na bolovanju sam, pa mi automatski pripada 100 odsto“. Važno je znati po kom osnovu je bolovanje otvoreno.

Šta se dešava posle prvih 30 dana bolovanja?

Često se može čuti da trudnica nakon prvih 30 dana bolovanja automatski dobija manju naknadu.To nije tačno kada je reč o bolovanju zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Menja se način finansiranja naknade, odnosno ko snosi trošak u skladu sa pravilima sistema zdravstvenog osiguranja, ali se zbog samog isteka prvih 30 dana naknada ne pretvara automatski sa 100 na 65 odsto. I dalje je najvažnije zbog čega je bolovanje otvoreno i koja se zakonska pravila primenjuju.

Porodiljsko odsustvo počinje pre rođenja bebe

Mnoge žene porodiljsko povezuju isključivo sa periodom nakon porođaja. Međutim, porodiljsko odsustvo može početi i pre rođenja deteta. Po zakonu, porodiljsko odsustvo može početi najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. To omogućava budućoj mami da poslednje nedelje trudnoće, kada za to dođe vreme, provede van radnog mesta i pripremi se za porođaj.

Koliko traje porodiljsko i odsustvo radi nege deteta?

Za prvo i drugo dete, porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta ukupno traju 365 dana od početka porodiljskog odsustva. Kod trećeg i svakog narednog deteta ukupno trajanje je dve godine. Posebna pravila postoje i u određenim situacijama kada se rodi više dece u jednom porođaju. Za roditelje je ovo posebno važno jer omogućava da unapred planiraju period nakon rođenja bebe, povratak na posao i organizaciju porodičnog života.

Zaštita porodilje se ne završava rođenjem deteta

Kada se beba rodi, zaštita majke i dalje traje. Tokom porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta nastavlja se zaštita radnog odnosa, a zakon predviđa posebna pravila i za žene koje su bile zaposlene na određeno vreme. Po povratku na posao žena ima pravo da se vrati na svoje radno mesto ili na odgovarajući posao pod uslovima propisanim zakonom. Trudnoća, porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta ne bi smeli da budu razlog za diskriminaciju žene.

Šta ako bebi treba posebna nega?

Postoje i dodatna prava za roditelje čije dete zahteva posebnu negu. U određenim okolnostima jedan od roditelja može ostvariti pravo na odsustvo sa rada ili rad sa polovinom punog radnog vremena radi posebne nege deteta. Ovo pravo nije automatsko i zavisi od zdravstvenog stanja deteta i procene nadležnih organa, ali predstavlja još jedan vid zaštite porodice kada su potrebe deteta veće.

I tata može da koristi odsustvo

Briga o bebi nije isključivo pravo majke. U zakonom predviđenim situacijama i otac može koristiti prava vezana za porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta. Na taj način porodica može da organizuje brigu o bebi u skladu sa svojim potrebama, zdravstvenim stanjem majke, obavezama roditelja i situacijom na poslu.

Kada se otvara porodiljsko i koja dokumenta su potrebna? Mame podelile iskustva

Podrška porodici ne završava se porodiljskim

Kada se govori o zaštiti trudnica i porodilja, najčešće se pomisli na bolovanje i porodiljsko odsustvo. Međutim, porodice nakon rođenja deteta mogu ostvarivati i druga prava. Tu je pre svega roditeljski dodatak, čiji iznos i uslovi zavise od važećih propisa i okolnosti porodice. Pored državne podrške, treba proveriti i šta pruža grad ili opština u kojoj porodica živi. Lokalne samouprave mogu imati različite mere podrške roditeljima – od jednokratne pomoći za novorođenče do različitih pogodnosti za bebe i decu.

Kako se Srbija razlikuje od zemalja regiona?

Kada se govori o pravima trudnica, često se prave poređenja sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i drugim zemljama regiona. Ipak, nije dovoljno posmatrati samo procenat naknade. U Hrvatskoj, na primer, kod određenih vrsta bolovanja tokom trudnoće postoji naknada od 100 odsto osnovice, ali postoje i propisani maksimalni iznosi naknade, što je česta tema tamošnje javnosti i trudnica koji ovaj zakon smatraju nepravednim.

U Bosni i Hercegovini situacija zavisi od nivoa vlasti i područja u kojem žena živi, pa se prava i visina naknade mogu razlikovati. Zato se položaj trudnice ne može realno proceniti samo pitanjem: „Da li dobija 100 odsto?“. Potrebno je pogledati čitav sistem – visinu osnovice, eventualne limite, trajanje odsustva, zaštitu radnog odnosa, uslove za ostvarivanje prava i dodatnu podršku porodici.

Šta svaka buduća mama treba da proveri?

Kako bi bila mirnija i spremnija, trudnica bi trebalo da zna nekoliko osnovnih informacija o svom statusu. Pre svega, važno je proveriti:

• zbog kog razloga je otvoreno bolovanje;

• koja se osnovica koristi za obračun naknade;

• da li je poslodavac uredno obavešten o trudnoći;

• kakav je status radnog odnosa;

• kada može da počne porodiljsko odsustvo;

• koliko ukupno traje odsustvo;

• koja prava porodica ima nakon rođenja deteta;

• da li grad ili opština nude dodatnu pomoć.

Ako postoji bilo kakva nedoumica u vezi sa radnim odnosom, obračunom naknade ili zaštitom od otkaza, najbolje je potražiti savet nadležne institucije ili stručnog lica.

Trudna si i otvaraš bolovanje? Nije baš uvek 100 odsto: Evo kada se prima puna naknada, a kada 65 odsto

Najčešće zablude o pravima trudnica

„Svako bolovanje tokom trudnoće plaća se 100 odsto.“

Ne. Zavisi od razloga zbog kojeg je bolovanje otvoreno.

„Ako je naknada 100 odsto, dobiću baš onoliko koliko mi je bila poslednja plata“

Ne nužno. Naknada se obračunava na osnovu zakonski utvrđene osnovice.

„Posle 30 dana trudničkog bolovanja naknada automatski pada na 65 odsto“

Ne. Kod bolovanja zbog bolesti ili komplikacija povezanih sa održavanjem trudnoće, promena u finansiranju posle 30 dana ne znači automatski promenu procenta naknade.

„Ako sam zaposlena na određeno, trudnoća me ne štiti“

Nije tako. Zakon predviđa posebnu zaštitu zaposlenih na određeno vreme u vezi sa trudnoćom i korišćenjem zakonom garantovanih odsustava.

„Porodiljsko počinje tek kada se beba rodi“

Ne. Porodiljsko odsustvo može početi i pre porođaja, u skladu sa zakonskim rokovima.

Trudnica u Srbiji može da bude sigurnija kada zna svoja prava

Trudnoća donosi mnogo pitanja, ali buduća mama ne bi trebalo da kroz taj period prolazi sa strahom da će ostati bez posla ili finansijske zaštite. Zakonski okvir u Srbiji predviđa različite oblike zaštite trudnica i porodilja – od zaštite na radnom mestu i prava na bolovanje zbog komplikacija u trudnoći, preko naknade zarade, do porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta. Postoje i dodatne mere podrške nakon rođenja bebe, kako na državnom, tako i na lokalnom nivou. Najvažnije je zato da žena zna da trudnoća nije razlog da ostane nezaštićena.

Kada zna koja prava ima, kome da se obrati i koja dokumentacija joj je potrebna, mnogo je lakše da se posveti onome što je u tom trenutku najvažnije – svom zdravlju i dolasku bebe.