Eva se skamenila kada je na pragu ugledala Jurija. Srce joj se steglo. Bila je uverena da nije došao s dobrim namerama. Duboko je udahnula i otvorila vrata, svesna da se ne može zauvek skrivati.
– Zdravo, Eva – tiho je rekao, gledajući je pravo u oči. – Želeo bih da razgovaram s tobom. Veoma je važno. Mogu li da uđem?
Eva je zbunjeno klimnula glavom i pustila bivšeg poslodavca u mali, ali prijatan dnevni boravak.
– Eva, želim da se vratiš na posao – iznenada je rekao Jurij.
Devojka ga je zapanjeno pogledala.
Bila je uverena da je došao da joj preti, a on joj je sada nudio da se vrati.
– Nedavno ste mi rekli da ćete me prijaviti policiji i pobrinuti se da steknem užasnu reputaciju. Šta je moglo toliko da se promeni za samo nedelju dana? Da li se šalite sa mnom?
– Nemam ni želju ni raspoloženje za šalu. Potpuno sam ozbiljan. Došao sam da te zamolim da se vratiš. Bio sam zadovoljan načinom na koji si obavljala posao. Kriv sam pred tobom. Nisam smeo da te napadnem u afektu. Trebalo je prvo da utvrdim šta se zaista dogodilo. Sada znam da nisi ukrala minđuše moje supruge.
– Žao mi je što vam je bilo potrebno toliko vremena da to shvatite. Rekla sam vam da nikada u životu nisam uzela nešto što mi ne pripada.
– Istina je izašla na videlo zahvaljujući mom vozaču. Sergej radi kod mene više od pet godina. Juče smo, dok me je vozio na posao, ozbiljno razgovarali. Pokazao mi je snimke sa kamere iz automobila. Iskreno, bio sam užasnut onim što sam čuo.
Jurij joj je objasnio da je nekoliko dana nakon njenog otkaza Sergej vozio Alu u tržni centar.
Dok je sedela u automobilu, razgovarala je telefonom sa prijateljicom, ne sluteći da kamera beleži i zvuk.
– Taj razgovor šokirao je i Sergeja i mene. Ala ti je namerno podmetnula svoje minđuše jer je želela da te se reši. Ispostavilo se da je bila ljubomorna na tebe. Bila je ubeđena da si se zaposlila u našoj kući kako bi zauzela njeno mesto.
– Odavno se nisam osećao tako loše kao dok sam slušao taj snimak. Saznao sam mnogo toga, ne samo o tebi već i o sopstvenom životu. Shvatio sam da živim sa osobom koja ne voli mene, već moj novac. Sa osobom koja je spremna da povredi, ponizi i zgazi nekoga ko je slabiji od nje. Ne znam zašto je Ala zaključila da joj predstavljaš pretnju, ali je odlučila da te se reši i u tome je uspela. Ipak, budi sigurna da se ovo neće završiti na tome. Sada znam sa kakvom sam osobom planirao da provedem život. To ću rešiti. Došao sam da ti se izvinim i zamolim te da se vratiš. Ala te više nikada neće uznemiravati. Od danas više neće živeti u mojoj kući.
Šokirana Eva nije mogla da poveruje šta čuje.
Od prvog dana osećala je Alinu netrpeljivost, ali nije ni slutila da je žena smatra suparnicom.
Eva nikada nije razmišljala o svom poslodavcu na taj način. Poštovala je Jurija i iskreno cenila njegove ljudske osobine, ali ga nije posmatrala kao muškarca prema kojem bi mogla da gaji romantična osećanja.
Lakše je udahnula i u sebi zahvalila sudbini što je pravda ipak pobedila.
Naravno da je pristala da se vrati na posao. I dalje joj je očajnički bio potreban novac za majčinu operaciju.
– Hvala vam, Jurije, što ste došli i rekli mi istinu. To mi mnogo znači. U redu, pristajem da se vratim. Nadam se da se nešto ovakvo više nikada neće ponoviti.
Na Jurijevom licu pojavio se blag osmeh.
A onda mu je pogled odlutao ka fotografiji na zidu.
Bio je to stari porodični portret. Muškarac se skamenio.
Na tuđem porodičnom portretu ugledao je sebe
Sa fotografije su se osmehivali srećni muškarac i žena koji su u naručju držali malu decu. Mladoj, lepoj ženi na krilu je sedela svetlokosa jednogodišnja devojčica, dok je naočit muškarac držao kovrdžavog dečaka od oko dve godine.
Jurij je zurio u portret držeći dlanove na slepoočnicama. U njegovoj kući, u starom porodičnom albumu, nalazila se polovina potpuno iste fotografije.
Mnogo puta ju je vadio iz albuma i dugo posmatrao. Na njegovoj polovini nalazio se otac koji je u naručju držao dvogodišnjeg sina – njega.
Nikada nije razumeo zbog čega je fotografija prepolovljena niti ko se nalazio na njenom drugom delu.
A sada je, činilo se, dobio odgovor.
– Odakle vam ova fotografija? – zapanjeno je upitao Jurij, gledajući Evu.
– To je fotografija mojih roditelja – zbunjeno je odgovorila. – Zašto pitate?
– Ali na njoj vidim sebe! Ovo je moj otac, a ovo sam ja. Ali ne znam ko je žena pored mog oca niti koje dete drži u naručju.
Eva ga je zaprepašćeno pogledala.
– To nije moguće! Na ovoj fotografiji su moji roditelji. Mama drži mene, a tata mog starijeg brata. Nešto ste pomešali, Jurije. Moji roditelji su se razveli kada sam imala godinu dana. Posle razvoda ja sam ostala sa majkom, a brat sa ocem. Oca se ne sećam jer ga od tada nijednom nisam videla, a brata uopšte ne poznajem. Mama dugo nije želela da mi priča o njima. Tek nedavno je odlučila da mi ispriča istinu i okači ovu fotografiju na zid.
Istina koju nijedno od njih nije moglo da nasluti
Jurij je nekoliko trenutaka ćutao, a onda počeo da priča.
– Ni moj otac mi nikada nije govorio o majci. Nisam znao da imam mlađu sestru. Kada sam imao pet godina, otac se oženio ženom koja nije želela da me prihvati. Na sve načine mi je pokazivala da sam suvišan u toj kući. Ubrzo nakon punoletstva otišao sam od kuće i počeo samostalno da živim. Ostala mi je samo polovina ove fotografije, kao uspomena na oca koji nije umeo da me zaštiti od maćehe.
Eva i Jurij dugo nisu mogli da dođu sebi.
Sve je ukazivalo na neverovatnu istinu – bili su brat i sestra. Njihove sumnje ubrzo je potvrdila Nina, žena koja ih je oboje rodila u razmaku od godinu dana.
Majka ih je posle razvoda razdvojila zbog svekrve
Nina je kroz suze molila sina da joj oprosti što je mnogo godina ranije dozvolila njegovom ocu da ga odvede. Sin je pripao ocu, ćerka je ostala sa njom, a za sve je bila zaslužna svekrva, koja nije htela da prizna unuku, misleći da nije Nikolajeva. Naime, bila je ubeđena da je njen sin bio prevaren, te je tražila i DNK test, na šta Evina majka nije htela ni da čuje, to je za nju bilo najveće poniženje.
– Oprosti mi, sine, ako možeš – prošaputala je drhtavim glasom. – Kada bih mogla da vratim vreme, nikada ne bih pristala da vas razdvojimo. Volela bih da ste ti i Eva odrasli zajedno, da ste se voleli kao brat i sestra. Sama sudbina te je dovela do nas pred moju smrt. Zahvalna sam joj što mi je pružila priliku da te pogledam u oči pre nego što napustim ovaj svet. Molim te, sine, brini o svojoj sestri. Nemoj je ostaviti. Ona ostaje sama na ovom svetu. Plašim se da će je neko povrediti, da će joj slomiti srce. Čuvajte jedno drugo. Neka vas oboje Bog čuva!
– Mama, nemoj tako da govoriš – molila ju je Eva, milujući uplakanu ženu po ruci. – Neću dozvoliti da umreš. Pronaći ću novac i spasiti te. Sve će biti dobro.
Kada je saznao za majčinu bolest, nije razmišljao ni sekunde
Kada je Nina pod dejstvom lekova zaspala, Eva je Juriju ispričala koliko je njeno zdravstveno stanje ozbiljno i zašto je uopšte bila prinuđena da napusti fakultet i zaposli se kao kućna pomoćnica.
Jurij nije razmišljao ni trenutka. Obećao je da novac neće biti prepreka na putu ka majčinom ozdravljenju.
Još istog dana pronašao joj je najbolju privatnu kliniku, gde je Nina ubrzo operisana. Nakon intervencije njeno stanje počelo je brzo da se poboljšava.
Jurij se razveo od supruge i predložio majci i sestri da se presele u njegov veliki i udoban dom.
One su prihvatile, presrećne zbog mogućnosti da se porodica posle toliko godina konačno ponovo okupi.
Čovek koji je otkrio istinu promenio je i Evin život
Eva, međutim, nije mogla da prestane da razmišlja o vozaču svog brata, čoveku zahvaljujući kojem se njen život potpuno promenio.
Da Jurij nije saznao istinu o krađi i došao u njen stan, ona možda nikada ne bi pronašla brata, a Nina ne bi dobila odgovarajuće lečenje. Što je najvažnije, majka možda nikada ne bi ponovo videla sina o kojem je razmišljala svih tih godina.
Jednog dana Eva je razgovarala sa Sergejem i zahvalila mu što je Juriju pokazao snimak sa kamere iz automobila.
Sergej joj je tada priznao da nikada nije verovao da je sposobna da nešto ukrade i da ga je veoma pogodilo kada je dobila otkaz.
Evi se dopao simpatični, stidljivi vozač koji je već dugo želeo da joj priđe i bolje je upozna, ali nikako nije uspevao da skupi hrabrost.
Od tog dana počeli su sve više vremena da provode zajedno.
A samo šest meseci kasnije – venčali su se.
Jedno venčanje dovelo je do drugog
Jurij je sestri i Sergeju priredio nezaboravno svadbeno slavlje i bio presrećan dok je gledao Evu u venčanici.
Među gostima se nalazila i Evina najbolja prijateljica.
Jurija je očarala čim ju je ugledao.
Nekoliko meseci kasnije održano je još jedno venčanje – ovoga puta mladenci su bili Jurij i najbolja prijateljica njegove sestre.
Tako su brat i sestra, koji godinama nisu ni znali da jedno drugo postoji, gotovo istovremeno pronašli i porodicu i ljubav.
Jurij i Eva više nikada nisu izgubili kontakt.
Cenili su i čuvali vezu koja je, nakon toliko godina razdvojenosti, konačno ponovo uspostavljena – svesni koliko je malo nedostajalo da nikada ne saznaju istinu.
Mame i tate
Mame i tate
Mame i tate
Mame i tate
Mame i tate
Mame i tate