„Nekad nismo imali ni za hleb, majka je krala hranu“: Edita Aradinović o teškom odrastanju i nemaštini

Iza energije i samopouzdanja Edite Aradinović krije se detinjstvo koje, kako je sama više puta govorila, nije bilo nimalo lako. Pevačica je kroz godine otvoreno pričala o nemaštini, razvodu roditelja, gubitku brata, bolesti svoje majke Florije i periodu u kojem je kao tinejdžerka morala da počne da zarađuje.

Posebno mesto u njenim pričama uvek je imala majka. Edita je opisivala kao ženu koja je, uprkos teškim okolnostima, pokušavala da prehrani i sačuva svoju decu. U jednom razgovoru iz 2024. godine, Edita je ispričala da porodica u pojedinim periodima nije imala dovoljno ni za osnovne namirnice.

„Nismo imali ni za hleb, majka je krala hranu“

„Bilo je trenutaka da nismo imali ni za hleba, ali mama je uvek gledala da se snađe, ispod ruke. Ukrade 200 grama mesa. Dešavalo se svašta nešto. Majka je majka. To je sve život, troje dece. Ne znam tačno kako u detalje. Bilo je u pitanju meso, hrana. Bila sam mala, jednostavno nisam osetila nemaštinu jer se ona borila“, rekla je pevačica.

Možda vas zanima

„Bolja sam majka nego moja majka“: Nikolija Jovanović bez zadrške o odnosu sa Vesnom Zmijanac

Koje mame imaju najviše strpljenja sa decom? Horoskopski znak i podznak otkrivaju mnog

Muž je svakog vikenda vodio našeg sina na kampovanje: Otkrila sam šta traži od njega zauzvrat i nije mi bilo dobro

Majka se borila sa bolešću

Nemaština, međutim, nije bila jedina velika teškoća kroz koju je porodica prolazila. Editina majka obolela je od raka dojke, u periodu kada je pevačica tek počinjala da gradi ozbiljniju muzičku karijeru. Edita je ranije opisivala koliko joj je teško bilo da istovremeno nastupa i razmišlja o tome da li će joj majka preživeti. Kada su počele hemioterapije, bolest je za nju postala svakodnevna borba.

„Bilo je pitanje hoće li moja mama preživeti“, ispričala je Edita govoreći o tom periodu.

Uprkos svemu, njena majka je uspela da pobedi bolest ,a Edita je kasnije govorila o njoj sa velikim divljenjem ističući da je majka za nju bila izuzetno hrabra žena na koju se ugleda.

Detinjstvo koje je prekinuto prerano

Edita je govorila i o tome da je zbog porodičnih okolnosti veoma rano morala da odraste. Sa 17 godina počela je da radi i zarađuje, a sama je taj period opisala kao svojevrsno prerano prekidanje detinjstva. Nije imala bezbrižno odrastanje kakvo su imala druga deca. Dok su njeni vršnjaci izlazili i putovali, ona je radila i pokušavala da doprinese porodici.

Gubitak brata dodatno je obeležio njeno odrastanje. Edita je imala 11 godina kada je njen brat, koji je imao Daunov sindrom, preminuo. Kasnije je pričala da se njena majka nikada u potpunosti nije oporavila od tog gubitka.

„Strahovala sam da će moja beba rasti u nestabilnoj i nesrećnoj porodici“: Edita Aradinović emotivno o naslednici i bivšem partneru

Od majke do sopstvene porodice

Godinama kasnije, kada je i sama počela da razmišlja o majčinstvu, Edita je govorila o tome koliko je iskustvo iz sopstvene porodice uticalo na njen pogled na život. U njenim pričama o detinjstvu provlači se ista nit: nemaština, bolest, gubitak i porodični problemi jesu ostavili trag, ali su je istovremeno naučili da se bori i da rano preuzme odgovornost.

Edita Aradinović iskreno o prvim nedeljama majčinstva: „Frustriraju me saveti koje nisam tražila, želim mir sa svojom bebom“

Upravo zato njena priča o majci nije samo priča o siromaštvu i teškim okolnostima. To je priča o ženi koja je, prema svedočenju svoje ćerke, u najtežim trenucima pokušavala da pronađe način da njena deca imaju šta da jedu, dok se istovremeno borila sa sopstvenim zdravstvenim problemima. Danas, Edita o tom periodu govori bez ulepšavanja, ali bez skrivanja zahvalnosti prema majci. I možda upravo zato njene reči o porodici imaju posebnu težinu: iza pevačice koju javnost poznaje sa scene stoji devojčica koja je veoma rano naučila da se život ne podrazumeva i da se za porodicu ponekad mora boriti svim silama.