Rodila je bebu nakon borbe sa rakom, a onda je jedna žena nazvala sebičnom: Valentinin odgovor tera suze na oči

Valentina Nedeljković, majka koja se ponovo suočava sa teškom bolešću, javno je na fejsbuku odgovorila ženi koja ju je osudila zato što je odlučila da rodi dete nakon što je ranije bolovala od raka. Njena potresna objava govori o strahu, neizvesnosti, majčinskoj ljubavi i rečima koje mogu duboko da povrede osobu koja se već bori za život.

Dok čeka rezultate koji će pokazati kakvo je njeno trenutno zdravstveno stanje i kako će izgledati nastavak lečenja, Valentina Nedeljković suočila se sa još jednim bolnim iskustvom – osudom druge žene.

Kako je navela u emotivnoj objavi na društvenim mrežama, jedna žena ju je napala zbog odluke da rodi dete iako je ranije imala dijagnozu raka.

Možda vas zanima

Sa 40 godina rekli su joj da ulazi u perimenopauzu: U 41. godini menstruacija joj se vratila i počela da dolazi tačno u dan!

Majčinstvo i žrtva Kneginje Milice: Deca, porodica i teška sudbina žene koja je posle Kosovske bitke čuvala Srbiju

Desanka Maksimović nikada nije rodila dete, a kada su je pitali da li žali, njen odgovor otkrio je mnogo o njenom životu

Valentina je odlučila da ne ćuti. Napisala je otvoreno pismo ne samo osobi koja ju je povredila već i svim ženama koje možda razmišljaju na isti način.

„Pre nego što nekoga nazovete sebičnim zbog odluke koju je doneo u svom životu, zapitajte se da li zaista znate celu njegovu priču“, poručila je na početku.

Rak se vratio kada je njena beba imala samo tri meseca

Valentina je objasnila da u trenutku kada je odlučila da rodi dete nije znala koliki je rizik od povratka bolesti.

Iza nje su, kako kaže, brojni boravci u bolnicama i dug period tokom kojeg lekari nisu uspevali da utvrde šta se dešava sa njenim zdravljem.

Tek kada je njena beba napunila tri meseca, saznala je da se rak vratio.

„Ja nisam znala da imam toliko visok rizik da mi se rak vrati. Znate li koliko sam ležala po bolnicama? Koliko dugo lekari nisu mogli da otkriju šta se zapravo dešava sa mnom? Tek kada je moja beba imala tri meseca, saznala sam da se rak vratio“, napisala je.

Istakla je da niko ne može unapred da predvidi sve životne okolnosti, a naročito ne tešku bolest.

Zapitala se kako bilo ko može da očekuje da je unapred znala kroz kakvu će borbu ponovo morati da prođe.

„Niko od nas ne planira da se razboli. Niko ne očekuje da će jednog dana čuti dijagnozu koja će mu promeniti čitav život“, navela je.

„Naterale ste me da se osećam krivom zato što je moja beba živa“

Posebno ju je pogodilo to što su osude došle od druge žene.

Valentina je napisala da joj je teško da razume kako neko može da povredi osobu koja se već suočava sa ozbiljnom bolešću i neizvesnošću.

Podsetila je da niko nije zaštićen od bolesti i da svako može da se nađe u situaciji u kojoj će mu biti potrebni podrška i razumevanje.

A onda je otkrila koliko su je tuđe reči zabolele.

„Znate li šta su mi vaše reči učinile? Naterale su me da se osećam krivom. Krivom zato što je moja beba živa. Krivom zato što sam nakon svega kroz šta sam prošla pomislila da mi je Bog podario još jedan razlog za sreću.“

Kako je objasnila, najteže joj pada pomisao da bi žena koja se bori za zdravlje i život mogla da počne da oseća krivicu zbog sopstvenog deteta.

„Zastanite na trenutak i razmislite koliko je bolno kada žena koja se bori sa teškom bolešću počne da oseća krivicu zbog sopstvenog deteta“, poručila je.

„Moja beba nije kriva za moj rak“

U svojoj objavi Valentina se osvrnula i na pretpostavke koje su, prema njenim rečima, pratile odluku da postane majka.

„Moja beba nije kriva za moj rak. Moja trudnoća nije razlog zbog kojeg se bolest vratila. Rak bi se vratio i da nisam ostala trudna“, napisala je.

Ovo je njeno lično uverenje o toku bolesti, dok se eventualna povezanost trudnoće i zdravstvenog stanja može procenjivati samo na osnovu konkretnih medicinskih nalaza.

Valentina je naglasila da prethodna dijagnoza raka ne znači da žena treba da se odrekne prava na ljubav, porodicu, snove i planove za budućnost.

„Nisam sebična zato što sam rodila dete uprkos ranijoj dijagnozi raka. Rak ne znači da nakon njega više nemam pravo da živim, volim, sanjam i planiram budućnost.“

Uprkos svemu, sanja da jednog dana dobije još jednu bebu

Jedan od najemotivnijih delova njenog obraćanja odnosi se na želju da jednog dana, ukoliko joj zdravlje to dozvoli, ponovo postane majka.

Valentina je otvoreno priznala da se nada dobrim rezultatima lečenja i mogućnosti da nastavi život sa svojom porodicom.

Ukoliko se njeno zdravstveno stanje poboljša, volela bi da za nekoliko godina dobije još jedno dete.

Ipak, svesna je da takva odluka mora da bude doneta uz savet lekara i procenu bezbednosti trudnoće.

„Da li će to biti moguće i bezbedno, odlučivaću tada, zajedno sa svojim lekarima. Ali sama činjenica da to želim ne daje nikome pravo da me unapred osuđuje“, poručila je.

Dodala je da svaka žena ima svoju životnu priču, okolnosti i razloge za odluke koje donosi.

Prema njenim rečima, niko ne mora da se slaže sa tuđim izborima, ali to ne daje pravo na ponižavanje i povređivanje.

„Ne znate kako je kada se plašite da nećete gledati svoju decu kako odrastaju“

Valentina je pokušala da objasni i kako izgleda svakodnevica osobe koja živi sa ozbiljnom dijagnozom.

To nije samo borba sa bolešću, već i sa neizvesnošću, strahom od budućnosti i brigom za decu.

„Ne znate kako je kada se radujete jednom trenutku sreće, a istovremeno se plašite da bi vam bolest mogla oduzeti budućnost“, napisala je.

Posebno je ukazala na strah koji mnogi roditelji sa teškim bolestima nose u sebi – hoće li imati priliku da gledaju svoju decu kako odrastaju.

Objasnila je da je teško sačuvati nadu kada se jednom već suočite sa rakom, a zatim morate ponovo da prolazite kroz istu borbu.

Čeka rezultate i još ne zna kakav je dalji tok lečenja

Valentina je otkrila da se trenutno nalazi u periodu velike neizvesnosti.

Čeka rezultate koji bi trebalo da pokažu šta se dešava u njenom organizmu i kakve će biti naredne odluke o lečenju.

Kako je sama navela, dok ti rezultati ne stignu, i dalje je u palijativnom statusu.

To je za nju posebno težak period, jer istovremeno pokušava da sačuva nadu, bude uz svoju porodicu i izbori se sa strahovima koje bolest donosi.

Ipak, poručuje da ne želi da se odrekne prava da razmišlja o budućnosti.

„I uprkos svemu tome, ja imam pravo da se nadam. Imam pravo da volim svoje dete bez osećaja krivice. Imam pravo da razmišljam o budućnosti, da sanjam i da poželim još jedno dete ako mi okolnosti i zdravstveno stanje to jednog dana budu dozvolili.“

Važno je naglasiti da palijativna nega ne znači automatski prekid lečenja, već može da uključuje ublažavanje simptoma i podršku pacijentu tokom različitih faza bolesti.

„Nemojte od mog deteta praviti grešku“

Na kraju svog obraćanja Valentina je još jednom pozvala žene da razmisle pre nego što osude drugu majku.

Istakla je da niko sa strane ne zna sve okolnosti u kojima je neko doneo odluku, koliko je straha prošao i koliko mu znači porodica.

„Nemojte me terati da se osećam krivom zato što sam postala majka. Nemojte od mog deteta praviti grešku. I nemojte mi oduzimati pravo da se nadam budućnosti samo zato što sam obolela od raka.“

Objasnila je da osobama koje se bore sa ozbiljnim bolestima nisu potrebni dodatna krivica, osude i tuđa presuđivanja, već ljudskost i podrška.

Nikome ne želi da doživi ono kroz šta ona prolazi, ali se nada da će svaka žena koja se nađe u sličnoj situaciji oko sebe imati ljude spremne da joj pomognu.

„Budimo jedne drugima podrška, a ne dodatni razlog za bol.“

Svoje obraćanje završila je porukom koja se ne odnosi samo na žene koje se suočavaju sa rakom, već na sve majke koje su makar jednom bile osuđivane zbog svojih životnih odluka.

„Pre nego što sledeći put odlučite da osudite jednu majku, setite se da možda već nosi dovoljno bola za nekoliko života.“

I dodala:

„Osude nam ne donose ništa dobro. Malo razumevanja, s druge strane, može nekome značiti više nego što ćete ikada znati.“