Supermama iz 19. veka: Kako je kneginja Persida Karađorđević podigla desetoro dece i promenila Srbiju

Jedna žena u srpskoj istoriji drži apsolutni rekord koji bi posramio i moderne „mame-blogerke“. Kneginja Persida Karađorđević rodila je desetoro dece, upravljala dvorom, uvela evropsku modu i pozorište u Beograd, a pritom bila glavni politički savetnik svog muža. Evo lekcija o roditeljstvu, hrabrosti i preživljavanju koje moderne mame mogu da nauče od ove neverovatne žene.

Majčinstvo obeleženo najvećim bolom

U 19. veku medicina je bila nemoćna pred dečjim bolestima, a sudbina rane smrti nije štedela ni dvorove. Persida je donela na svet četiri ćerke i šestoricu sinova, ali je kao majka doživela najveću tragediju – smrt četvoro svoje dece u ranoj mladosti. Ćerka Jelisaveta i sinovi Aleksije, Svetozar i Andrej preminuli su kao bebe ili mala deca. Njena pisma iz tog perioda kidaju srce, ali svedoče o ženi koja je morala da ostane jaka zbog ostale dece i ogromnih državnih obaveza koje je imala kao vladarka.

Možda vas zanima

Majčinstvo i žrtva Kneginje Milice: Deca, porodica i teška sudbina žene koja je posle Kosovske bitke čuvala Srbiju

Kejt Midlton nikad ne viče na decu u javnosti: Ipak, sve im je jasno kad kaže ovu kratku rečenicu

„Želela je da njeni dečaci znaju kako izgleda stvarni život“: Lekcija koju je Dajana ostavila Vilijamu i Hariju živi i 29 godina posle njene smrti

„Homeschooling“ na najvišem nivou

Persida je sama bila vrhunski obrazovana u Rusiji, pa je vaspitanje i edukaciju dece postavila kao svoj apsolutni prioritet. U vreme kada je Srbija tek izlazila iz viševekovnog turskog mraka, na dvoru Karađorđevića govorili su se strani jezici, svirao se klavir, a čitanje je bilo obavezno. Kada je porodica 1858. godine proterana iz Srbije, Persida se suočila sa novim izazovom – odgajanjem dece u izgnanstvu, u Temišvaru i Beču. Njen cilj je bio jasan: sinovi moraju postati vrhunski oficiri i intelektualci spremni da jednog dana vode državu. Iz tog čeličnog majčinskog vaspitanja rodio se i budući kralj Petar I Karađorđević (Kralj Petar Oslobodilac).

Lekcija o stilu: Kako je spojila tradiciju i moderni svet

Dok je podizala decu, Persida je stigla da bude i prva modna ikona Beograda. Mudro je osmislila stil koji danas možemo videti na njenim portretima – spojila je raskošne evropske materijale i kroline sa tradicionalnim srpskim elementima, poput libada i fesova ukrašenih biserima. Želela je da njene ćerke izgledaju svetski, ali da nikada ne zaborave svoje korene.

Humanitarni rad i savršeni „multitasking“

Njen dan nije se svodio samo na dvor i porodicu. Persida je bila pokretač kulturnog života u prestonici – direktno je zaslužna za osnivanje prvog beogradskog pozorišta i organizovala je čuvena umetnička „posela“ na kojima se okupljao krem tadašnjeg društva. Pored toga, ličnim sredstvima je pomagala siromašne porodilje i porodice u Beogradu. Zbog svog humanitarnog rada postala je prva žena u našoj istoriji koja je dobila zvanično državno odlikovanje, koje joj je uručio lično turski sultan.

Kada sledeći put pomislite da je nemoguće organizovati dan sa decom, setite se Perside Karađorđević. Sa desetoro dece, u državi koja prolazi kroz bune i prevrate, bez savremene tehnologije i medicine, ona je uspela da podigne kralja i postavi temelje moderne srpske kulture.