„Majka nije želela kontakt sa mnom!“ Pevačica sa 14 godina završila u domu za nezbrinutu decu, a danas je i sama mama

Pevačica Zorana Simeunović danas ima porodicu, supruga i ćerku Jovanu, ali iza njenog osmeha krije se detinjstvo koje je bilo daleko od bezbrižnog. Sa samo 14 godina završila je u domu za decu bez roditeljskog staranja, iako je imala živu majku i očuha.

Godinama kasnije, javno je govorila o bolnim porodičnim odnosima, odrastanju bez majčine podrške i trenutku kada je shvatila da više nikada neće dobiti priliku da izgradi odnos sa majkom kakav je oduvek želela.

„Majka nije želela da imamo kontakt“

Zorana je u jednoj od svojih ispovesti objasnila da je odluku o njenom smeštanju u dom doneo Centar za socijalni rad, a da se njena majka sa tim saglasila.

Možda vas zanima

Princ Hari progovorio o bolnom odnosu sa ocem i bratom: „Želim da se pomirimo“

Sanja Maletić posle osam godina borbe postala majka u 51. godini: „Dok god dišem, boriću se za svoje dete“

Zgrabila ga je za vrat i vikala: Ko je sad dominantan? Čuvena glumica sada i na sudu zbog prijava za nasilje nad decom

– Imala sam i majku i očuha, ali zbog nekih situacija sam prebačena u dečji dom – ispričala je pevačica.

U domu „Rada Vranješević“ provela je deo odrastanja, a posebno ju je bolelo to što nije imala kontakt sa majkom.

– Ne, majka nije želela da imamo kontakt – rekla je Zorana.

Iako je detinjstvo bilo teško, pevačica je isticala da joj je boravak u domu doneo i prijateljstva, podršku i osećaj pripadnosti.

„Nisam plakala jer je umrla, već zato što sam izgubila nadu“

Jedan od najpotresnijih delova njene životne priče odnosi se na smrt majke.

Zorana je otkrila da su se njih dve ponovo povezale samo mesec dana pre majčine smrti. Međutim, vreme koje su izgubile nije moglo da se nadoknadi.

– Kada je moja majka umrla, nisam plakala zato što je ona umrla, ja sam plakala jer sam izgubila nadu da ću imati mamu kakvu svako dete zaslužuje da ima. Mi smo se mesec dana pred njenu smrt ponovo spojile. Veličina čoveka je kada sve oprostiš – ispričala je.

Ove reči otkrivaju koliko je dugo u sebi nosila želju za majčinskom ljubavlju i odnosom koji tokom detinjstva nije uspela da ostvari.

Očuhu je oprostila, iako tvrdi da ju je zlostavljao

Pevačica je u javnim ispovestima govorila i o odnosu sa očuhom, navodeći da je tokom odrastanja trpela fizičko nasilje.

– Očuh me je maltretirao i tukao. Zato je moj mlađi brat uvek bio tu. Zato sam majku i mrzela, jer nikada nije stala iza mene, iza mene je stajao moj mlađi brat koji nije moj pravi brat – ispričala je Zorana.

Navela je i da je vremenom uspela da oprosti ljudima koji su je povredili.

Uprkos teškim uspomenama iz porodičnog doma, period proveden u ustanovi za decu bez roditeljskog staranja nije opisivala isključivo kroz tugu.

Naprotiv, govorila je da je upravo tamo naučila mnogo o prijateljstvu, odanosti, odgovornosti i samostalnosti.

Sa 18 godina počela je da gradi svoj život

Nakon boravka u domu i prihvatnom centru, Zorana je sa 18 godina počela da peva i samostalno gradi budućnost.

– Ja ovde nisam da bi mene neko žalio, nego da kažem ljudima da i te kako može da se uspe u životu i ako si dete iz doma – poručila je.

Muzička karijera donela joj je nova poznanstva, a među njima i susret sa kompozitorom Stevom Simeunovićem, koji je kasnije postao njen suprug.

Njihova ljubavna priča privukla je pažnju javnosti i zbog velike razlike u godinama, ali je Zorana više puta isticala koliko joj znači podrška koju ima u braku.

Kada je postala majka, donela je važnu odluku

Zorana i Steva dobili su ćerku Jovanu 16. maja 2024. godine.

Za pevačicu je rođenje deteta predstavljalo posebno važnu životnu prekretnicu.

Govoreći o majčinstvu, isticala je da želi da svojoj ćerki pruži ljubav, sigurnost i pažnju, kao i da se potrudi da Jovana ne prođe kroz iskustva koja su obeležila njeno detinjstvo.

Upravo zbog toga njena priča nije samo ispovest o odrastanju bez roditeljske podrške, već i priča o ženi koja je, nakon teškog detinjstva, dobila priliku da sama gradi drugačiji porodični život.

Zorana je otvoreno govorila o svojoj prošlosti, ali nije želela da je javnost posmatra isključivo kroz ono što je preživela.

Njena poruka je da odrastanje u domu ne mora da odredi nečiju budućnost i da deca koja su prošla kroz teške porodične okolnosti mogu da izgrade ispunjen život.