Mačak Tom je dve nedelje uporno dodirivao vrat svoje vlasnice: Kada je otišla kod lekara, usledila je šokantna dijagnoza

Ponekad se najvažnije upozorenje pojavi onda kada ga najmanje očekujemo. Za Sue McKenzie iz Engleske ono nije stiglo od lekara, člana porodice ili prijatelja, već od njenog mačka Toma, koji je godinama važio za nezavisnu životinju i nije naročito voleo da traži pažnju. Kada je Tom iznenada počeo da joj prilazi, glasno mjauče i uporno je dodiruje šapom po zadnjem delu vrata, Sue nije mogla da razume šta se događa. Njegovo ponašanje ponavljalo se svakog dana, pune dve nedelje, toliko uporno da joj je na kraju postalo teško da ga ignoriše.

U početku je mislila da nešto nije u redu sa njenim ljubimcem. Nije ni slutila da će je neobična promena u njegovom ponašanju navesti da obrati pažnju na sopstveno zdravlje. Kada je otišla na lekarski pregled, saznala je da ima Hodžkinov limfom, malignu bolest limfnog sistema. Njena priča objavljena je na britanskom portalu ITV News 14. septembra 2015. godine. Sue je kasnije govorila o tome koliko joj je Tomovo neobično ponašanje značilo i zašto veruje da joj je mačak, na svoj način, pomogao da otkrije bolest.

Mačak koji je godinama držao distancu od ljudi

Sue McKenzie imala je 64 godine u vreme kada je njena priča dospela u britanske medije. Sa Tomom je živela približno dve decenije, nakon što ga je prihvatila kao mačku lutalicu. Za to vreme dobro je upoznala njegov karakter. Tom nije bio ljubimac koji stalno traži maženje, skače vlasnici u krilo ili pokušava da privuče pažnju na svakom koraku. Bio je samostalan i uglavnom je voleo da sam bira kada će prići ljudima. Upravo zato je Sue odmah primetila kada se njegovo ponašanje promenilo. Odjednom je počeo da joj prilazi mnogo češće nego ranije. Kada bi sela, Tom bi se našao pored nje, podigao šapu i počeo da je dodiruje po zadnjem delu vrata, u predelu desnog ramena. Pritom je glasno mjaukao, kao da uporno pokušava da privuče njenu pažnju.

Možda vas zanima

Sanja Maletić posle osam godina borbe postala majka u 51. godini: „Dok god dišem, boriću se za svoje dete“

Moja ćerka je sa 9 godina ostala nepokretna: Žena sa pijace mi je savetovala da postavim kameru u njenu sobu – ono što sam otkrila me je zaprepastilo

Kupila sam sinu za rođendan papagaja koji govori: Tri meseca kasnije, ptica je glasom mog muža izgovorila nešto zbog čega sam se skamenila

„Tom ne traži aktivno kontakt sa ljudima, pa sam pomislila da se ponaša veoma čudno kada je iznenada počeo da me dodiruje šapom“, ispričala je Sue za ITV News.

Prema njenim rečima, mačak je to radio neprestano, a svaki put kada bi sela, ponovo bi počeo da joj dodiruje isto mesto. U prvi mah nije tome pridavala posebno značenje. Životinje ponekad promene ponašanje iz razloga koje njihovi vlasnici ne mogu odmah da prepoznaju. Ipak, Tomova upornost postajala je sve neobičnija. Nije tražio pažnju na uobičajen način. Uporno se usmeravao na jedan deo njenog tela. Sue tada nije znala da li je reč o slučajnosti, promeni u mačkovim navikama ili nečemu drugom.

Zabrinula se za mačka i odvela ga veterinaru

Pošto je Tom nastavio da se ponaša neobično, Sue je počela da razmišlja o tome da li je možda on bolestan. Promena je bila toliko izražena da je odlučila da ga odvede veterinaru. Želela je da proveri da li ga nešto boli ili postoji zdravstveni problem koji bi mogao da objasni zašto odjednom toliko insistira na kontaktu. Međutim, pregled nije pokazao da sa Tomom nešto nije u redu. To je Sue ostavilo zbunjenom. Ako je mačak bio zdrav, zašto je iz dana u dan ponavljao isti pokret?

Prema njenom svedočenju, veterinar je predložio mogućnost da Tom možda pokušava nešto da joj poruči. Ta sugestija navela ju je da razmisli o nečemu na šta do tada nije obraćala dovoljno pažnje: sopstvenom zdravlju. Iako se nije osećala bolesno, u sećanju su joj bili raniji problemi sa žlezdama. Kada je ponovo razmislila o delu tela na koji je Tom stalno usmeravao pažnju, odlučila je da proveri da li postoji neki razlog za zabrinutost. Upravo taj trenutak predstavlja prekretnicu u njenoj priči. Umesto da nastavi da se pita šta nije u redu sa mačkom, Sue je počela da proverava da li možda postoji nešto što je sama previdela.

Napipala je kvržicu na vratu, a zatim je usledila ozbiljna dijagnoza

Kada je obratila pažnju na vrat i područje oko ramena, Sue je primetila kvržicu. Odlučila je da se obrati lekaru i proveri o čemu je reč. Rezultati pregleda doneli su vest koju nije očekivala: dijagnostikovan joj je Hodžkinov limfom, vrsta malignog oboljenja koje zahvata limfni sistem. Hodžkinov limfom predstavlja oblik limfoma, odnosno raka koji nastaje u ćelijama limfnog sistema. Jedan od mogućih znakova bolesti jeste bezbolno uvećanje limfnih čvorova, često na vratu, iznad ključne kosti ili u drugim delovima tela. Neki ljudi u početku nemaju izražene tegobe, zbog čega promenu mogu primetiti sasvim slučajno. Sue je za ITV News rekla da se uopšte nije osećala loše. Nije očekivala da bi mogla da ima ozbiljnu bolest, pa je otkriće kvržice i dijagnoza predstavljalo veliki šok.

Tek tada je neobično Tomovo ponašanje dobilo posebno mesto u njenom sećanju. Nedeljama je uporno dodirivao upravo područje na kojem je ona kasnije obratila pažnju na promenu. Da li je mogao da oseti nešto što ona nije? Da li je reagovao na miris, dodir ili neku drugu promenu? Sue nije mogla sa sigurnošću da odgovori na ta pitanja, ali je verovala da njeno iskustvo nije bilo obična slučajnost.

Trenutak koji je Sue posebno zapamtila: Tom je prestao da je dodiruje

Jedan detalj iz ove priče posebno je privukao pažnju javnosti. Prema Sueinom svedočenju, kada je otišla da proveri kvržicu, Tom je prestao da joj uporno dodiruje vrat. Ponašanje koje se ponavljalo dve nedelje odjednom je nestalo. Mačak se, kako je Sue opisala, vratio svojoj staroj, povučenoj prirodi i ponovo je držao distancu od nje. Za vlasnicu je to bilo teško zaboraviti. Sve se odigralo u kratkom periodu: mačak koji inače nije tražio mnogo pažnje počeo je da se usmerava na jedan deo njenog tela; veterinarski pregled pokazao je da je on zdrav; ona je zatim obratila pažnju na sopstveni vrat i otišla kod lekara. Na kraju je saznala da boluje od raka.

Zbog toga je Sue verovala da joj je Tom, svojim neobičnim ponašanjem, pomogao da prepozna da nešto nije u redu. U izjavi koju je preneo ITV News rekla je:

„Pretpostavljam da je sve to zahvaljujući Tomu. Na neki način mi je spasao život“.

Ove reči najbolje opisuju koliko je za nju značio događaj koji je u početku izgledao kao obična, pomalo iritantna mačja navika.

Znaće da ste trudni i pre vas samih: Od ovih ljudi nema šanse da sakrijete da ste u drugom stanju

Šest ciklusa hemoterapije i put ka oporavku

Nakon dijagnoze, Sue je započela lečenje. Prema izveštaju ITV News, prošla je kroz šest ciklusa hemoterapije. Lečenje je za nju predstavljalo važnu životnu prekretnicu. Umesto da nastavi sa svakodnevicom ne znajući da postoji ozbiljan zdravstveni problem, morala je da se suoči sa dijagnozom i prođe kroz medicinski tretman. Hodžkinov limfom danas se leči različitim terapijskim pristupima, u zavisnosti od stadijuma bolesti, opšteg zdravstvenog stanja pacijenta i drugih faktora. Hemoterapija je jedan od standardnih načina lečenja, a kod mnogih pacijenata moguće je postići dugotrajnu remisiju ili izlečenje.

U Sueinom slučaju, posle šest ciklusa hemoterapije, lekari su joj saopštili da više nema znakova bolesti. Vest o uspešnom završetku lečenja bila je razlog za veliko olakšanje. Sue je mogla da se vrati svakodnevnom životu, a Tom je ponovo postao onaj isti samostalni mačak kakvog je poznavala godinama. Upravo taj povratak njegovom ranijem ponašanju dodatno je učvrstio njeno uverenje da je tokom bolesti reagovao na nešto što ona sama nije primetila. Ipak, treba naglasiti da se iz dostupnog novinskog izveštaja ne može utvrditi da li je Tom zaista prepoznao promenu povezanu sa bolešću. To je ostalo deo Sueinog ličnog tumačenja događaja.

Mogu li mačke da prepoznaju bolest kod ljudi?

Priče poput Sueine često pokreću pitanje da li kućni ljubimci mogu da osete da se sa njihovim vlasnicima nešto događa pre nego što oni sami primete zdravstveni problem. Mačke imaju veoma razvijeno čulo mirisa, osetljive su na promene u svom okruženju i mogu da nauče uobičajene navike ljudi sa kojima žive. Zbog toga je moguće da primete promene u ponašanju, kretanju ili mirisu koje čovek ne registruje svesno. Istraživanja o životinjama i prepoznavanju bolesti najviše pažnje posvećuju određenim sposobnostima pasa, dok je za mačke dostupno manje dokaza. Ne postoji pouzdan osnov da se tvrdi da mačke mogu da dijagnostikuju rak ili da predvide kada će se bolest pojaviti.

Pas ili mačka: Šta je bolji izbor ako imate dete

Zato je važno razlikovati dve stvari: ono što se dogodilo Sue i objašnjenje zašto se Tom tako ponašao. Prema njenom javno objavljenom svedočenju, mačak je uporno dodirivao njeno rame i vrat, ona je nakon toga potražila lekarsku pomoć i dijagnostikovan joj je Hodžkinov limfom. Međutim, nije dokazano da je Tom znao da je bolesna ili da je namerno pokušavao da joj ukaže na tumor. Bez obzira na objašnjenje, ova priča podseća na značaj obraćanja pažnje na promene na sopstvenom telu. Kvržicu na vratu ili iznad ključne kosti, naročito ako traje, raste ili je praćena drugim simptomima, treba proveriti kod lekara, bez obzira na to da li je neko drugi prvi skrenuo pažnju na nju.

Priča o Sue i Tomu ostala je primer posebne veze između čoveka i životinje

Sue McKenzie nije znala da će neobično ponašanje njenog mačka postati tema medijskih izveštaja. Za nju je to bio lični događaj koji je dobio potpuno novo značenje tek nakon lekarske dijagnoze. Tom, koji je godinama bio povučen i samostalan, odjednom je počeo da insistira na pažnji. Sue je najpre pokušala da pronađe objašnjenje u njegovom zdravlju, a zatim je obratila pažnju na sopstveno telo.

Ubrzo je usledila dijagnoza, zatim lečenje, a na kraju i vest da više nema znakova bolesti. Da li je mačak zaista osetio nešto neobično ili je njegovo ponašanje bilo slučajnost, ostaje nepoznato. Ali Sue je bila uverena da joj je Tom pomogao da se pokrene i potraži odgovor. Njena priča zato nije samo priča o životinji koja je možda primetila nešto što čovek nije. To je i priča o tome koliko nam bliski odnosi sa životinjama znače, kako nas njihove neobične navike mogu navesti da zastanemo i obratimo pažnju i zašto ponekad tek naknadno shvatimo koliko je važan bio neki naizgled mali događaj. A Tom? Posle svega, prema Sueinim rečima, vratio se svojoj staroj navici da bude pomalo nezainteresovan za ljude i da joj ostavi vrat na miru.