Pas pronašao nestalu devojčicu Dunju iz Uba: Spasilac otkrio potresne detalje potrage iz 2025.godine: „Strahovao sam da devojčica nije živa“

Postoje trenuci u kojima nekoliko sekundi odlučuje između najvećeg straha i olakšanja koje se ne može opisati rečima. Upravo takav trenutak doživeli su pripadnici Gorske službe spasavanja Srbije kada su, posle duge i iscrpljujuće potrage, pronašli dvogodišnju Dunju Marković iz Uba. Umesto da se raduju odmah, najpre su se suočili sa prizorom koji ih je sledio – pred njima je ležalo dete koje se nije pomeralo.

Presudnu ulogu u pronalasku devojčice imao je pas Ikona, od milja nazvan „Mala“, belgijski  ovčar rase malinoa, tragač obučen za spasilačke akcije. Zahvaljujući njenom radu i dobro organizovanoj potrazi, spasioci Dejan Ševković i njegov kolega Bogdan stigli su do deteta u ranim jutarnjim satima 4. marta 2025. godine. Iza njih je bila gotovo cela noć pretraživanja, a ispred njih trenutak u kojem je svaki pokret mogao da znači nadu.

Nestanak dvogodišnje devojčice pokrenuo je veliku potragu

Sve je počelo u ponedeljak, 3. marta 2025. godine, kada je Dunja nestala u Ubu, nakon što se, prema tadašnjim informacijama, igrala sa braćom i sestrama ispred porodične kuće. Kako je dete uspelo da se udalji i dospe na mesto na kojem je kasnije pronađeno, u prvim izveštajima nije bilo pouzdano utvrđeno. Ubrzo je pokrenuta potraga, a nakon aktiviranja sistema „Pronađi me“ javnost je obaveštena o nestanku deteta. Na teren su izašli pripadnici policije, članovi Gorske službe spasavanja i meštani koji su želeli da pomognu porodici u najtežim trenucima. Dok su sati prolazili, neizvesnost je postajala sve veća. Posebno je zabrinjavala činjenica da je dete bilo veoma malo, dok su noćni uslovi i hladnoća predstavljali dodatnu opasnost.

Možda vas zanima

Dijagnozu autizma dobio je sa 33 godine, a već je bio suprug i otac: „Oduvek sam znao da sam pomalo drugačiji“

Mačak Tom je dve nedelje uporno dodirivao vrat svoje vlasnice: Kada je otišla kod lekara, usledila je šokantna dijagnoza

Sanja Maletić posle osam godina borbe postala majka u 51. godini: „Dok god dišem, boriću se za svoje dete“

Bez predaha se radilo na pretraživanju različitih delova terena, a spasilačke ekipe morale su pažljivo da procene gde postoji najveća verovatnoća da se devojčica nalazi.

Cela noć na terenu, a onda je Mala osetila miris

O toku potrage govorio je Dejan Ševković, pripadnik Gorske službe spasavanja koji je sa kolegom i psom tragačem učestvovao u pronalasku devojčice. Prema njegovim rečima, ekipe su tokom noći pretraživale prioritetne zone, koristeći organizovanu metodu pretraživanja terena, dok su u akciji učestvovali i policajci sa termovizijskom kamerom. Nakon kratke pauze pred svitanje, napravljen je novi plan, a područje pretrage prošireno je. Oko sedam sati ujutru dogodio se prelomni trenutak. Tokom pretraživanja terena, Mala je pokupila miris i krenula u pravcu koji je ukazivao da bi dete moglo da bude u blizini. Prateći ponašanje psa, spasioci su se zaustavili i pažljivo nastavili potragu. Ubrzo su ugledali Dunju, koja je ležala u kanalu, na nepristupačnom terenu.

„Pas je pokupio miris i došao je do devojčice i tada smo je pronašli“, ispričao je Ševković, prenoseći detalje akcije.

U tom trenutku više nije bilo važno koliko su sati proveli na terenu niti koliko su bili umorni. Pred njima se nalazilo dete kojem je bila potrebna hitna pomoć.

Odrastanje sa ljubimcima: Evo šta su naučnici otkrili kod dece, rezultati nove studije su mnoge iznenadili

„Nije se pomerala nekoliko sekundi“: Trenutak koji spasilac neće zaboraviti

Najdramatičniji deo potrage nastupio je onda kada su spasioci prišli devojčici. Umesto očekivanog pokreta ili reakcije, nekoliko prvih sekundi dočekala ih je tišina. Kako je kasnije ispričao Dejan Ševković, dete se u početku nije pomeralo, zbog čega nisu znali da li je živo. Strah koji ih je obuzeo u tom trenutku teško je opisati, naročito kada se zna da je reč o dvogodišnjem detetu koje je provelo sate na hladnoći. A onda se dogodilo ono čemu su se nadali. Jedva primetnim pokretom ruke, devojčica je pokazala znak života. Olakšanje je stiglo u trenutku, ali nije bilo vremena za gubljenje. Odmah su pritrčali detetu, podigli ga i privili uz sebe, pokušavajući da ga što pre zaštite od hladnoće. Kolega je skinuo jaknu, a devojčica je umotana kako bi se sačuvala njena telesna toplota.

Prema Ševkovićevom svedočenju, nakon što su je podigli i uzeli u naručje, Dunja je počela da plače. Taj zvuk, koji bi u drugim okolnostima mogao da deluje sasvim obično, za spasioce je bio dragocen znak da dete reaguje. Kako je naveo u razgovoru za domaće medije, prvi trenuci bili su izuzetno teški jer nisu znali da li je devojčica preživela noć. Tek kada se pomerila, osetili su olakšanje.

Umotali su je u jaknu i potrčali ka vozilu

Nakon pronalaska, svaki sekund bio je važan. Svesni da je devojčica ozbiljno pothlađena, spasioci su je umotali u službene jakne i požurili ka vozilu, istovremeno obaveštavajući kolege i pozivajući Hitnu pomoć. Cilj je bio da dete što pre stigne do toplog prostora i medicinskog osoblja koje bi moglo da proceni njegovo stanje i pruži neophodnu pomoć. Prema izveštajima objavljenim tog dana, Dunja je nakon pronalaska prevezena u bolnicu na pregled. Lekari su utvrdili znake izražene hipotermije, dok je, prema tadašnjim informacijama, na levoj šaci imala oguljotinu. Dalje lečenje i medicinska procena bili su u nadležnosti zdravstvenih radnika. Iza spasilačke ekipe ostao je prizor koji se ne zaboravlja lako – dete koje je do pre nekoliko minuta ležalo nepomično sada je bilo na putu ka pomoći.

Pas Mala nije radio sam: Iza uspešne akcije stajao je čitav tim

Iako je pažnja javnosti s razlogom bila usmerena na psa tragača, Ševković je naglasio da se uspeh ovakve akcije ne može pripisati samo jednom učesniku. Presudni su bili zajednički rad, dobra procena i pravilno raspoređivanje spasilačkih ekipa. Da pas i njegov vodič nisu poslati u odgovarajuću zonu, potraga je mogla da se odvija drugačije i da pronalazak potraje duže. Tokom noći, pripadnici Gorske službe spasavanja sistematski su pretraživali teren, dok su policija i drugi učesnici pomagali u organizaciji i sprovođenju potrage. Svaka ekipa imala je svoju ulogu, a upravo je usklađen rad omogućio da se područje pretraži na način koji je doveo do rezultata. U razgovoru za medije, Ševković je istakao da je pronalazak devojčice rezultat timskog rada i dugogodišnjeg iskustva spasilačkih ekipa. Za ljude koji se ovim poslom bave kao volonteri, rekao je, ovakav ishod predstavlja najveću nagradu.

Zašto je uloga psa tragača toliko važna?

U akcijama potrage za nestalim osobama, posebno decom, psi tragači predstavljaju dragocenu pomoć spasilačkim ekipama. Zahvaljujući izuzetno razvijenom čulu mirisa i posebnoj obuci, mogu da pomognu u pronalaženju osobe čak i na terenu na kojem je kretanje otežano. Ipak, njihov rad nije odvojen od ljudske procene. Vodič prati ponašanje psa, tumači njegove reakcije i zajedno sa ostatkom tima odlučuje kako će se potraga nastaviti. U slučaju male Dunje, upravo je kombinacija obuke psa, iskustva vodiča i dobro organizovane akcije dovela do pronalaska deteta. Mala je tako postala simbol nade u potrazi koja je celu Srbiju držala u neizvesnosti.

Priča koja je podsetila koliko je svaki minut važan

Kada je potraga završena, olakšanje se nije osećalo samo među spasiocima. Vest da je dvogodišnja devojčica pronađena živa donela je nadu i građanima koji su pratili razvoj događaja. Iza tog srećnog ishoda ostala je i važna poruka o značaju pravovremene reakcije, organizovane potrage i saradnje policije, spasilačkih službi i građana. Posebno mesto u ovoj priči pripada psu tragaču Mali, čiji je rad pomogao da se pronađe dete kojem je pomoć bila neophodna. Ipak, jednako je važno pamtiti i ljude koji su tokom cele noći pretraživali teren, donosili odluke i nisu odustajali. Na kraju, najvažnije nije bilo ko će dobiti priznanje, već da se dete vrati svojoj porodici. Upravo je to bila misao koja je vodila spasioce dok su prolazili kroz sate neizvesnosti. A kada je Dunja konačno pronađena i predata medicinskom osoblju, sve ono što je prethodilo tom trenutku dobilo je smisao. Posle duge noći, straha i iscrpljenosti, ostalo je ono najvažnije – nada da će dete dobiti priliku da se oporavi, a porodica ponovo bude na okupu.

Priča o Maloj i spasiocima Gorske službe spasavanja zato nije samo priča o psu koji je pronašao nestalu devojčicu. To je priča o požrtvovanosti, timskom radu i ljudima koji su, uprkos umoru i neizvesnosti, nastavili da traže sve dok dete nije pronađeno.