„To će se dobro prodavati kad umrem“: Poslednju želju Vedrane Rudan ispunio je njen sin

„To će se dobro prodavati kad umrem“, rekla je Vedrana Rudan sinu kada joj je predložio da zajedno naprave knjigu njenih najboljih tekstova. Nije dočekala da knjiga stigne do čitalaca, ali je uspela da vidi prvu verziju. Slaven Hrvatin tako je ispunio želju svoje majke, a njihova poslednja zajednička priča danas ima posebnu težinu.

Početkom 2026. godine, dok se književnica već dve godine borila sa teškom bolešću, Slaven je došao na ideju da zajedno naprave knjigu koja bi okupila najbolje tekstove njegove majke. Vedrana je tada prolazila kroz hemioterapije, a njemu se činilo neumesnim da u takvim okolnostima govori o novom projektu. Ipak, znao je i da Vedrana nije bila žena koja je želela da se svaki razgovor vrti oko bolesti. O bolesti sa kojom se borila više možete pročitati u POSEBNOJ VESTI.

– Još uvek mi je teško proceniti kome sam hteo da skrenem misli sa bolesti, sebi ili njoj – priznao je Slaven u razgovoru za NIN.

Možda vas zanima

Najmoćnija žena Evrope odrasla je bez oca, partner ju je varao, sama podiže dete i uz to vodi celu Italiju: Životna priča Đorđe Meloni

Nije mama, nego MOTHER: Zašto internet obožava žene koje „slejuju“ i šta taj sleng znači za Generaciju Z?

Bila je sila, bila je magija, rodila je ćerku, a onda je nestala: Sestra poznate manekenke ne može da dođe sebi od tuge

Poslednji zajednički projekat

Tako se i desilo. Tokom jednog razgovora sa majkom jednostavno je izgovorio:

– Imam jednu ideju za knjigu…

Kada joj je predložio da to bude zbirku njenih najboljih tekstova, Vedrana mu je, u svom prepoznatljivom duhu, rekla:

– To će se dobro prodavati kad umrem.

Slaven se odmah bacio na posao. Želeo je da njegova majka vidi barem prvu verziju knjige. Uspeo je u tome. Knjiga je dobila naslov „Kao da me ima“. U njoj su sabrani tekstovi koji je Vedrana pisala skoro tri decenije. Nažalost, Vedrana nije dočekala njeno objavljivanje. Preminula je 18. avgusta 2026. godine, u 77. godini života.

„On je moja leva i desna ruka“

Vedrana Rudan godinama je pisala o porodici, roditeljstvu i odnosima između majki i dece. Pet najvažnijih životnih pravila koje mogu da mamama da olakšaju svakodnevne izazove možete pročitati OVDE.  Njeni tekstovi nisu nudili utešne odgovore niti su majčinstvo predstavljali kao bajku.

U tekstu o majčinstvu objavljenom na njenom blogu napisala je rečenicu koja je privukla veliku pažnju: „Ljubav prema bebi ubija na rate.“

Bila je to Vedrana kakvu smo znali, žena koja se nije plašila da izgovori ono o čemu se obično ćuti, čak ni kada je reč o majčinskoj ljubavi, koju društvo često predstavlja kao nešto bezuslovno, sveto i lišeno svake sebičnosti.

Kada je govorila o tome kako javnost tumači njene tekstove, posebno one u kojima piše o odnosu sa sinom, Vedrana je objasnila da čitaoci često mešaju književnost i njen privatni život. Podsetila je i na to da su pojedini mediji, na osnovu njenih kolumni, stvarali sasvim pogrešnu sliku o njihovom odnosu. Za Slavena je rekla da je on „moja leva i desna ruka“, objašnjavajući da joj je pomogao da izgradi svoju internet stranicu i da je godinama bio uz nju i u poslovnom i u stvaralačkom smislu.

– On me stvorio, napravio mi je blog – govorila je Vedrana, osvrćući se na sinovljevu ulogu u njenom radu.

Slaven je, naime, oko četvrt veka bio njena desna ruka u poslu: radio je kao njen vebmaster, menadžer, a povremeno i urednik. Njihova saradnja bila je toliko uhodana da su se razumeli bez mnogo reči.

Kada bi Vedrana napisala tekst u kojem bi se osvrnula na njihov odnos, a portali od njega napravili senzacionalističku priču o sukobu majke i sina, njih dvoje bi se kasnije smejali takvim naslovima. Vedrana je često pisala o ćerki, šta je o njoj rekla i šta joj je zamerala pogledajte u POSEBNOJ VESTI.

Ne možete je motivisati, možete je sprečiti

Za Vedranu pisanje je bilo sve. Kada je bolest uzela maha, tekstove je kucala na mobilnom telefonu i slala ih u porukama.

– Ljude kao što je ona ne možete motivisati da pišu, možete ih jedino sprečiti u tome – rekao je njen sin.

Zato je zajednička knjiga sa sinom bila više od još jednog izdavačkog projekta. Bila je nastavak života koji je poznavala, prilika da ponovo bira rečenice, vraća se starim tekstovima i odlučuje šta želi da ostavi iza sebe. Slaven je želeo da njegova majka vidi prvu verziju knjige. I taj cilj je ostvario. I u tome su kao i mnogim projektima pre toga uspeli.

Izvor: NIN