Rodila je tri sina, jedan ima autizam, drugi ADHD: Poznata glumica otkrila koji trenutak ju je potpuno slomio

Poznata glumica Marijana Mikulić, koju je publika upoznala kroz uloge u ostvarenjima „Mrtve ribe“, „General“ i „Lud, zbunjen, normalan“, otvoreno je govorila o izazovima majčinstva, porodičnim obavezama i trenucima u kojima je osećala da više nema snage.

Gostujući u emisiji „Nedeljom u 2“ na Hrvatskoj radio-televiziji (HRT), glumica je ispričala kako izgleda svakodnevica njene petočlane porodice, ali i koliko joj teško padaju očekivanja društva da istovremeno bude posvećena majka, supruga i uspešna žena.

Marijana je majka trojice sinova, Jakova, Ivana i Andrije. Njen sin Jakov ima dijagnozu autizma, dok Ivan ima ADHD, odnosno poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću.

Možda vas zanima

Let avionom u trudnoći: do koje nedelje trudnice mogu da lete i šta važi za povratak?

Ove rečenice najviše bole starije roditelje: Odrasla deca ih često izgovaraju nesvesno

Nije od stopala da je gaziš, ni od glave da njome vladaš: Poruka Svetog Jovana Zlatoustog koja menja pogled na brak

Zbog potreba dece, porodične obaveze zahtevaju mnogo vremena, organizacije i dodatne podrške, a glumica priznaje da ni ona ni suprug ne uspevaju sve sami.

Okolina samo osuđuje, a od majki se očekuje da sve postignu

Marijana je posebno govorila o pritisku koji oseća zbog očekivanja okoline. Kako kaže, od majki se danas traži da budu uspešne na poslu, neprestano dostupne drugima i u svakom trenutku posvećene deci.

– Okolina ne zna ništa drugo osim da osuđuje. Danas svi očekuju da radiš kao da uopšte nemaš porodicu, da si uvek dostupan svima za sve, da se decom baviš kao da ništa drugo ne radiš u životu, da mama treba da stiže i u parkiće i u šetnje. A mi dodatno plaćamo ženu koja uči sa našom decom, jer je obrazovni sistem takav da im je podrška neophodna, a ja više ne stižem. Ni suprug, ni ja – kazala je Marijana Mikulić.

Glumica je tako otkrila da porodica angažuje dodatnu pomoć za učenje sa decom, jer zbog brojnih obaveza roditelji ne uspevaju da im samostalno pruže svu podršku koja im je potrebna.

Više ne pokušava da ispuni tuđa očekivanja

Vremenom je, kako priznaje, prestala da se opterećuje mišljenjima drugih ljudi. Danas joj je mnogo važnije da pronađe dovoljno vremena za svakog od svojih sinova.

Ipak, upravo je to ono što joj najteže pada kada se dan završi, a ona shvati da nije uspela da uradi sve što je planirala.

– Više se uopšte ne trudim da ispunjavam očekivanja okoline, niti znam šta neko zamišlja da bih ja trebalo da radim u životu. Ono što me najviše izjeda jeste kada tokom dana ne uspem da obavim zadatke koje sam planirala da uradim s Jakovom. Bar povremeno da sednem s Ivanom i porazgovaram. Bar povremeno s Andrijom da pogledam nešto što on voli. Volela bih da za to imam više vremena, a sve ostalo mi je manje važno.

Njene reči pokazuju koliko joj je važno da, uprkos različitim potrebama dece, nijedan od sinova ne ostane uskraćen za majčinu pažnju.

Sin Ivan ima ADHD, a polazak u srednju školu doneo je nove izazove

Pored brige o Jakovu, kojem je dijagnostikovan autizam, Marijana nastoji da bude jednako prisutna i u životima Ivana i Andrije.

Posebno zahtevan period nastupio je kada je Ivan upisao srednju školu. Zbog ADHD-a suočavao se sa dodatnim teškoćama, pa mu je majka tada posvećivala još više vremena.

Istovremeno, trudila se da ne zapostavi ni najmlađeg sina Andriju, kojem mnogo znači kada zajedno gledaju sadržaje koje on voli.

– Trudimo se da budemo tu i za drugu decu. Ivan je već veliki dečko. Trudimo se da uveče sednemo i malo porazgovaramo. On je i dalje u razvoju. Takođe, Andriji znači kada s njim nešto pogledam, pa sam gledala jednu seriju koja me ubila u pojam, ali je njemu važna. Ivan i dalje ima ADHD, imao je baš problema kad je upisao srednju školu, pa sam mu tada bila dodatno posvećena. A bila sam sama, jer je muž bio u Nemačkoj. To je bilo teško.

Upravo je suprugov odlazak na rad u Nemačku dodatno otežao porodičnu svakodnevicu, jer je najveći deo obaveza u tom periodu bio na njoj.

Dijagnoza sina, selidba i odlazak supruga doveli su je do ivice snage

Govoreći o najtežem periodu svog života, Marijana je otkrila da su se brojni problemi dogodili gotovo istovremeno.

Njen sin Jakov dobio je dijagnozu autizma, porodica je prodavala stan i kupovala kuću, a suprug je otišao u Nemačku, gde je proveo godinu dana.

Sve te okolnosti ostavile su ozbiljne posledice na njeno emocionalno stanje, ali i na odnos sa suprugom.

Glumica priznaje da je tada nastupila velika bračna kriza i da je zbog neprestanih obaveza došla do trenutka kada više nije mogla da izdrži pritisak.

– Tada je došlo do potopa braka, a odlazak muža na godinu dana me je dotukao. Nisam imala vremena ni da udahnem, a već sam morala da zaronim. Od tolikog moranja potpuno sam se raspala. Prilagodila sam se tome da se ja osećam dobro, jer ako ja ne budem dobro, neće biti ni moja deca. A oni su mi najvažniji, moja porodica mi je najvažnija.

Shvatila je da mora da brine i o sebi

Posle svega kroz šta je prošla, Marijana je shvatila da ne može neprestano da zanemaruje sopstvene potrebe.

Kako je objasnila, počela je da vodi računa i o tome kako se sama oseća, jer je svesna da njeno stanje utiče na čitavu porodicu.

Njena ispovest otvara važnu temu o roditeljskom iscrpljivanju, posebno u porodicama u kojima deca imaju različite razvojne i obrazovne potrebe.

Uz brigu o deci, svakodnevne obaveze i profesionalni život, roditeljima je često potrebna i pomoć drugih ljudi, kao i vreme za odmor.

Za Marijanu je, posle teškog perioda, najvažnije postalo da sačuva sopstvenu snagu kako bi mogla da bude uz Jakova, Ivana i Andriju.

Njena poruka je da briga o sebi nije odustajanje od porodice, već jedan od načina da roditelj ostane prisutan i dostupan onima koje najviše voli.